Nikada u istoriji grada načelnik gradske uprave nije izašao u javnost da brani gradonačelnika i zloupotrebe istog. Isto tako, nepostojeće stranke, obojene koloritima zelene boje sa primesama ostalih kolorita, brane lik i delo bez konkrentnih argumenata, navodeći niz izlizanih floskula i neistina.

Sistemske promene, promene koje svaki građanin može da vidi i oseti, jesu istinite tvrdnje, ali u najnegativnijem smislu. Svaki građanin oseti na svojoj koži i u svom novčaniku promene koje je vlast sa vizijom „brže, jače, bolje” donela.

Iseljavanje je poprimilo istorijske razmere, Subotica je ostala bez 15 do 20 hiljada ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom. Vladavina volšebno fakultetskih obrazovanih i onih sa plagiranim doktoratima, magistara i ostalih poprima razmere epidemije.

Sve se to ogleda u najbanalnijim slučajevima, kada isti oni koji su optuženi za zloupotrebe nisu u stanju da izađu pred medije i odgovore na pitanja, već raznorazni pravdaju i brane delo istog. Srbija nije demokratska zemlja i nema medijske slobode, iako upravo gore navedeni govore da je daleko iznad mnogih evropskih zemalja.

Srbija polako tone u apsolutni totalitarizam i bezakonje gde od vrha države, preko institucija pa sve do mesnih zajednica, jedino vlada zakon bezvlašća i korupcije. Diplome koje su se tako olako stekle upravo rezultiraju nestručnošću onih u čijem su posedu. Biće tu posla za Upravu kriminalističke policije još dosta godina kada sve ovo prođe.