Koautor Programa zaštite ljudskih prava Nove stranke Ivan Novković gostovao je u emisiji City radija. O njegovim motivima ulaska u politiku i položaju osoba sa invaliditetom danas, pročitajte u nastavku.

Inkluzija, kao proces uključivanja osoba s nekom vrstom invaliditeta u što aktivnije i ravnopravnije učestvovanje u društvenim sistemima, uvedena je kao obavezna u Srbiji. Vremenom svaki pojedinac, građanin i društveno odgovorna osoba upoznaje, razume i shvata pravila socijalne i obrazovne inkluzije. Ipak, postoje razlozi, opravdani ili ne, ali oni zbog kojih još uvek ne živimo u društvu gde nas razlike čine jedinstvenim, ali ravnopravnim i jednakim.

Pitanje inkluzije sveprisutna je tema u društvu, a mnogi je vezuju za obrazovanje iako ona ima znatno širi aspekt i značenje. Nišlija Ivan Novković, političar i aktivista za borbu protiv diskriminacije, govoreći u kojoj meri proces inkluzije ima pozitivne pomake, ističe da postoji velika polemika i podela na one koji su za i protiv inkluzije.

Novković primenu inkluzije poredi sa primenom „Bolonjske deklaracije“ u obrazovanju. Iako se radi na podizanju svesti kod ljudi i pozitivni rezultati su vidljivi, u samom sistemu školovanja nastavni kadar nije dovoljno edukovan za primenu inkluzije na adekvatan način.

Život sa aspekta aktiviste i borca protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom

Ivan Novkovic se kreće uz pomoć invalidskih kolica. Pre gotovo dve decenije bio je učenik gimnazije „9. maj“. Na poziv svoje školske drugarice, a sadašnje profesorke Građanskog vaspitanja, vratio se u svoju školu kako bi sa učenicima trećeg razreda na času razmenio mišljenje o aktivizmu pojedinaca, društvenoj odgovornosti, inkluziji i položaju osoba sa invaliditetom.

Ivan primećuje da nema mnogo promena od njegovog maturiranja u „9. maju“, ali pomake očekuje zahvaljujući predmetu građansko vaspitanje.

Ana Videnović, profesorka Građanskog vaspitanja smatra da je podjednako važno da i nastavnici budu edukovani za primenu inkluzije, ali i sami đaci. Zbog toga su značajni interaktivni časovi gde deca kroz razgovor mogu da dobiju ispravne modele ponašanja i saznaju probleme sa kojima se svakodnevno susreću osobe sa invaliditetom.

Pored inkluzivnog obrazovanja, problematični za osobe sa invaliditetom su i zapošljavanje, nerešena stambena pitanja, neodgovarajući prevoz i arhitektonske barijere.

Veliki problem za korisnike invalidskih kolica u našem gradu jeste nepristupačnost mnogim javnim lokacijama, poput škola, bioskopa, određenih institucija i ustanova, javnih česmi, ali i sportskih centara. Nakon renoviranja hale Čair omogućen je prilagođen ulaz za korisnike invalidskih kolica.

Međutim, nakon poplava on je takoreći zatrpan peskom, koji ni dan danas nije pomeren. Zato je samostalni ulazak osobama  koje se kreću pomoću kolica praktično nemoguć. Da bi ušao na utakmicu ili sajam knjiga u Sportski centar Čair, Ivan mora da zatraži pomoć obezbeđenja, policije ili navijača, što nije praktično, a narušava i dostojanstvo svake osobe.

Iako je Ivan, vrlo aktivno i uporno, pokušavao da reši problem u razgovoru sa rukovodstvom ovog sportskog centra, naišao je na nerazumevanje. On je kao osoba u politici pokretač mnogih inicijativa za pristupačnost u gradu. Tu mogućnost, kaže, kao aktivista nevladinih udruženja nije imao na najefikasniji način. Grad Niš je uveo mogućnost angažovanja personalnih asistenata preko Biroa. Ivanov asistent poslednjih godinu dana je Marina Đorić, diplomirani psiholog. Ona kaže da je rad asistenta kompleksan i obavljaju se različiti poslovi.

Personalni asistenti su tu da pomognu i oko prevazilaženja prepreka na ulicama grada, ulaska u pojediene objekte, koji bi za jednako društvo svakako morali biti pristupačni za sve. Sa druge strane, veliki problem za osobe sa invaliditetom jeste zapošljavanje. Ivan kaže da smo kao društvo u zabludi ukoliko donosioci odluka i predstavnici vlasti misle da će nametanjem kvota za zapošljavanje privatnom ili državnom sektoru rešiti taj problem.

Stav Ivana Novkovića o pozitivnoj diskriminaciji koja prilikom zapošljavanja može pomoći i poslodavcu i osobi sa invaliditetom koja želi posao

Prilikom zapošljavanja postoje podsticajna sredstva, što je jedan vid pozitivne diskriminacije, ali je dobro da tako privatni preduzetnik može da sagleda i osobu sa invaliditetom kao spoobnu i spremnu da se radno angažuje i na odgovarajući način odgovori na svoje radne zadatke.

Iako su vidljivi pomaci u gradu, školstvu, društvu, ali i svesti svakog pojedinca o jednakosti i ravnopravnim prilikama i mogućnostima za sve, inkluzija još uvek nije apsolutno prihvaćena i ne sprovodi se na pravilan i adekvatan način.

Rešenje je u svakome od nas. Polazeći od sebe, svojih želja, potreba, obaveza, interesovanja moramo biti svesni i spremni da poštujemo razlike koje će nas ujediniti i spajati, a ne marginalizovati, odbacivati i razdvajati.

Izvor: City radio