Partijsko i građansko organizovanje unutar političkog delovanja ne smeju biti u koliziji, već moraju da se dopunjuju, zaključak je Dejana Ilića, Vladimira Pavićevića i Arisa Movsesijana na tribini „Politilčko angažovanje – partijsko vs. građansko“, održanoj sinoć u organizaciji Opštinskog odbora NOVE Palilula.

Urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga i autor na portalu Peščanik Dejan Ilić  istakao je da je „politika sve ono što se tiče zajedničkog života“, a da su vrste političkog angažmana – partijski i građanski. Samim tim, one po prirodi treba da imaju odnos saradnje, a ne suprotstavljenosti kako se danas uglavnom  čini, a što je posledica, naveo je on, izgubljenog poverenja u političke stranke.

- Pošto većina ljudi više ne veruje da će političke stranke učiniti nešto korisno, biraju da ne budu deo toga. Organizujemo se kao građani jer nam se to čini ispravnijim. Mislim da je takav stav ozbiljan problem jer podriva političko polje koje treba da funkcioniše. Građansko nikada ne može da bude alternativa stranačkom, jer su stranke te koje će naposletku donositi neke odluke i biti u izvršnoj vlasti. Ali ni stranačko ne treba da potisne građansko organizovanje. Ja imam pravo da smatram da me grupni stranački interesi mogu ograničiti i biram da budem izvan da bih mogao da što objektivnije posmatram, kritikujem i na neki način vršim pritisak na stranke kako bi išle u dobrom smeru. To nije nepolitčka ili pasivna pozicija. I zato građansko i partijsko ne treba da budu u kontradikciji, jer jedno bez drugog ne mogu.

Zamenik predsednika Nove stranke Vladimir Pavićević složio se da u društvu postoji napetost između onoga što se doživljava kao građansko i partijsko i da je to rezultat gubitka poverenja. Takođe je dodao da se „na dešavanja u društvu ipak najsnažnije može uticati ako se dela stranački“.

- Razumem oprez svih onih koji nisu u strankama. Svi smo mi mnogo puta bili razočarani nečijim delovanjem, iznevereni... Zbog toga smo u NOVOJ kao najvažniji prihvatili princip odgovornosti – ako obećaš nešto, a ne ispuniš, moraš da se povučeš bez obzira koliko ljudi stoji iza tebe! Zato je NOVA i osnovana, jer verujemo da nisu svi isti!

On je naglasio da za elementarnu demokratsku proceduru mora da postoji tesna saradnja između stranaka i građanskih aktivista. Današnje vreme u kojem „imamo posla sa poretkom koji počiva na elementima neskrivenog totalitarizma ne dopušta taj luksuz da ne pronalazimo tačke saradnje“, naveo je Pavićević.

- Zbog toga imam i neku vrstu nerazumevanja za one pojedince koji su građanski aktivni, a više kritikuju nas koji se borimo protiv ovakvog poretka, a ne sam poredak – istakao je Pavićević i kao primer naveo izostanak šire podrške u borbi protiv plagijata koju poslanici NOVE vode, između ostalog, i stalnim insistiranjem na uvođenju principa akademske čestitosti.

Koordinator Saveta za kulturu Nove stranke Aris Movsesijan podsetio je na niz tribina koje je NOVA organizovala protiv projekta Beograd na vodi i stalno ukazivanje na njegovu štetnost, a da u tome nije mogla da ostvari saradnju sa pojedinim „građanskim opcijama“ koje su imale isti cilj:

- Čak i na protestu povodom polaganja kamena temeljca, umesto da nastupimo zajedno jer smo svi građani koji se borimo protiv iste stvari, dobili smo jasnu poruku da nismo dobrodošli sa stranačkim obeležjima. To nije dobar znak niti je početak saradnje bilo koje građanske opcije i partija koje imaju isti cilj, a odgovornost je ogromna jer se suočavamo sa diktaturom u nadiranju.

Napomenuvši da je situacija poput one iz 1999/2000.godine, sa faktički obnovljenim starim režimom, a minimumom poverenja u sadašnje aktere javnog prostora koji je sistemski iskvaren, Dejan Ilić je poručio da je politički angažman nužan jer se „Srbija cepa po šavovima“. Rešenje nije u tome da se svi partijski organizuju, naveo je on, već je „strankama potreban neko sa strane, ko će slati istu poruku kao one“. Kako je objasnio, ta se poruka neće razlikovati po sadržaju, već po mestu sa kog je odaslata.

- Što se tiče akademske zajednice koja je oćutala plagijate... Neki su digli glas, a neki imaju praktičan interes da ćute. Dokle god možete da kupujete ljude na ovaj način, ovakvi sistemi će da traju. To nije laka odluka: izabrao si da ništa ne uradiš, da budeš poslušan jer ti je plata, koju možda već tamo nekog drugog ili trećeg meseca nećeš ni dobiti, važnija od onoga šta će biti za pet ili deset godina... Ali onda nemaš prava da se žališ. Naše društvo je obezglavljeno i razmišlja samo od danas do sutra. A to je najporaznija opcija - zaključio je Ilić.