Održana tribina "Vode Beograda - život koji otiče"

Održana tribina “Vode Beograda – život koji otiče”

Ukoliko se pod hitno ne promeni odnos prema beogradskom vodoizvorištu, koji se trenutno bazira na sistematskom nemaru, za 10-15 godina Beograd će, i pored Save i Dunava, ostati bez vode – zaključak je prof. Jovana Despotovića, prof. Milojka Lazića, prof. Vesne Rakić-Vodinelić i drugih učesnika u debati „Vode Beograda – život koji otiče“, sinoć održanoj u prostorijama Nove stranke.

Građevinski inženjer i hidrotehničar prof. dr Jovan Despotović istakao je da je Sava naša osnovna izvorišna zona, a da se njena zaštita traljavo sprovodi, zbog čega se danas obezbeđuje tek tri kubika po sekundi i to sa tendencijom opadanja, a mnogi bunari su propali, opkoračeni betonjarkama, splavovima, vikendicama... Pritom, navodi on, voda se prejeftino plaća, a oni koji „svojim splavovima i vikendicama na levoj obali Save narušavaju vodosnabdevanje, ne plaćaju nikakvu kaznu“.

- Beograd ima „zlatni rudnik“, a mi ga ne čuvamo. Nalazimo se na najfantastičnijem mestu na svetu, imamo Savu, Dunav, zaleđe, Avalu... Bilo koji stranac kad to vidi, pomisli da je reč o crtanom filmu, a mi apsolutno ništa ne radimo da to zaštitimo i iskoristimo na najbolji način. Naprotiv! Stara izreka kaže da „šta god radili, ogleda se u vodi“. Zaista, šta god da radimo na ovom području, to će završiti u čaši vode koju pijemo, i to moramo imati na umu kad god izdajemo građevinske dozvole, kad urbanisti određuju zone, arhitekte projektuju... – naveo je Despotović.

On je naglasio da u užoj zoni zaštite vodoizvorišta „ne bi smelo da se radi ništa, a radi se svašta“:

- U toj zoni imamo kompletnu novu industrijsku zonu, pokopane rezervoare nafte i benzina, nelegalne parkinge na svega deset metara od reni bunara. Na primer, ukoliko slučajno prospete pet litara benzina, to neće stići za mesec dana, ali kad stigne – to ne može da se očisti i taj bunar otpisujete. Tu imate i deponije, otpade metalnih industrija... Naglašavam: deponije! Dakle, nikakav proizvodni pogon zbog čijeg bi izmeštanja ljudi ostali bez posla, već otpad koji uzrokuje teška zagađenja... i sve to na 50ak metara od reni bunara. Ako se ne sprovedu hitne mere zaštite, a imajući u vidu da je vodosnabdevanje danas svega tri kubika u sekundi sa tendencijom opadanja, za 10-15 godina Beograd će i pored dve reke ostati bez vode!

Zbog stihijske izgradnje, demografske neuređenosti i infrastrukturne neusklađenosti, ugroženost beogradskog izvorišta je realna. Stanje pogoršava bujanje splavova, vikendica, šljunkara, betonjerki, parkinga, kao i sanitarna kontrola koja je nemoćna, zaključio je Despotović.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta dr Milojko Lazić istakao je da je Beograd svetska prestonica vodosnabdevanja reni bunarima, jer nijedan drugi grad nema takav sistem, ali da je zbog neadekvatne zaštite tokom godina dolazilo do njihovog starenja, zbog čega su neophodne hitne mere zaštite. On je takođe skrenuo pažnju i na nedovoljno poznati potencijal drugih podzemnih voda, termalnih i termomineralnih, kako u svrhu njihovog iskorišćavanja za grejanje, tako i za sportsko-rekreativne i balneološke potrebe.

- U svetu se to odavno radi: korišćenje podzemnih voda za grejanje stambenih prostora i objekata preko toplotnih pumpi ili direktno zahvatanje i korišćenje subtermalnih voda. Time se mogu ostavriti značajne uštede sredstava u gradu.Takoše, okolina Beograda raspolaže značajnim rezervama termalnih voda, što se može iskoristiti za otvaranje sportsko-rekreativnih i banjskih centara na području Beograda. Previše je neiskorišćenih potencijala koji od naše prestonice mogu načiniti čak i banju – naveo je Lazić.

U diskusiji su učestvovali i predstavnici neformalne grupe građana "Savski nasip". Aktivista te grupe, Oliver Ilić istakao je da je leva obala Save, potez od desetak kilometara na kojem se nalazi 16 reni bunara, predmet organizovane devastacije, što može uzrokovati epilog tragičan po sve stanovnike Beograda – gubitak ovog životno važnog resursa.

- Pedeset odsto vode za piće Beograd dobija iz 75 reni bunara koji rade. Od tog broja, 16 reni bunara nalazi se na levoj obali Save, od Bloka 45 do ostružničkog mosta. Na tom potezu, od 2008. godine vlada potpuna devastacija! To nije stariji problem, kako je tada govorio tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas, jer i satelitski snimci pokazuju da je od 2008. godine, u roku od 18 meseci, na tih devet kilometara na kojima se nalazi 16 reni bunara, niklo preko 150 objekata! I to nije produkt nerada samo jedne službe. Do 2008. godine, tim potezom upravljalo je JP "Srbijavode". Onda komunalno preduzeće "Beogradvode" postaje javno preduzeće i preuzima upravljanje tim potezom. Tog trenutka nastaje „divlji zapad“! Nastupa pustošenje šume, kilometri šume se seku... što, naravno, ima dalekosežne posledice, jer taj potez, pored toga što je vodozahvat, ima još jednu funkciju – tu se nalazi nasip koji štiti najveću optšinu u Srbiji. Funkcija šume je da zaštiti nasip od visokih voda, a oni su je posekli, pa sad sade nekakve sadnice... - rekao je Ilić.

U poslednjih devet godina, od 2008. pa do danas, na Savskom nasipu niklo je 300-400 vikendica, navodi Ilić. Tu se sada nalazi preko 300 septičkih jama. Još gore, niko ne kontroliše šta se tu izbacuje, a izbacuju se svakakvi otpadi, između ostalog i azbest:

- Pored toga, to je i klasična otimačina zemljišta. Zbog 300-400 ljudi, mora da trpi ceo grad od dva miliona ljudi, jer realna je pretnja da Beograd izgubi devet-deset kilometara obale kao važan resurs, kao vodozahvat.

Predsednica Saveta Nove stranke Vesna Rakić Vodinelić istakla je da je voda ne samo privredni, već i, pre svega, životni resurs.

- Odlučili smo da se vratimo elementarnim stvarima, a tu spada svakodnevni fizički život bilo koga od nas. Polazeći od činjenice da možemo i da ne jedemo neko vreme, ali bez vode ne možemo, zaključili smo da javnost mora da se upozna sa problemima vodosnabdevanja koji nije samo beogradski, već i cele Srbije, pa i celog sveta.

Inače, prepoznatost vode kao resursa traje duže od 2000 godina. Tada su stari Rimljani doneli zakon o akvaduktima. U to vreme akvadukti nisu bili cevi, već su bili poluotvoreni, kao korita, te su Rimljani shvatili da se ona moraju zaštititi kako bi voda bila zdrava i čista. Tako su Rimljani koji su izmislili pravo, a mi ga samo kvarili, doneli zakon po kojem je svaki građanin mogao da podnese tužbu zbog zagađivanja akvadukta, a njihovi vladari su ih za to prilično dobro nagrađivali i znali su zbog čega to rade. U našoj svekolikoj nizbrdici mi postajemo ljudi koji ništa ne znamo o vodi, ni kako funkcioniše snabdevanje, ni distribuiranje, ni staranje o njoj.

Predsednik Saveta Nove stranke za urbanizam Marin Krešić je, otvarajući tribinu, istakao da je cilj ove debate da se pažnja javnosti skrene na najveći beogradski problem kojeg građani nisu svesni, a to je voda.

- Nova stranka će posle ovog skupa izaći pred javnost sa svojim programom kratkoročnih, dugoročnih i strateških planova uređenja ove životno vaćne oblasti i resursa koji će u budućnosti biti sve dragoceniji.

mm

Press Služba

Ostavi komentar

Zatvori