Odmah da se razumemo, nemam ništa protiv opanaka i ovaj tekst nije protiv njih.
Svi smo svesni, ili makar veći deo nas koji smo imali tu sreću da se danas probudimo u Beogradu, da nam je juÄe u poseti bio jedan veoma drag i važan gost. Svratio nam je na svom putu ka PriÅ¡tini... pomalo nenajavljeno, pomalo u terminu drugog gosta, pomalo zatvorio saobraćaj, ali niÅ¡ta na Å¡ta već nismo navikli kada nam je neki važan i drag gost u poseti. DoÄekan je kako valja, uz hleb i so. Niko mu nije zamerio Å¡to, kako se ono narodski kaže, leÄka kasni, i krenulo je sa razgovorima. Pala su izvinjavanja, pala su prenemaganja, pali su teÅ¡ki uzdasi, mislim na naÅ¡eg vrlog domaćina koji neizostavno i oÄale pomalo nameÅ¡ta uz te teÅ¡ke i niÄim izazvane uzdahe.
Nakon oficijalnog dela, krenuo je mali karavan sa gostom da se po naÅ¡em gradu proÅ¡eta. I gde će, Å¡ta će, vrli domaćin pravac u kafanu, a prestonica hvala Bogu dragom, obiluje ovakvim folklornim elementima. A kafana najviÅ¡e u onoj staroj ulici, Å¡to ima ono Å¡to nije asfalt, nego ono Å¡to viri joÅ¡ od turskog zamana, ono sa rukom… Pardon, o politiÄkim mrtvacima - sve najbolje. I krenuÅ¡e naÅ¡i da pokazuju dragom nam i visokom gostu kako je to nekada bilo, kako se nekada teÅ¡ko živelo, kako eto sad je odliÄno jer iz svake kafane ide neka lagana muzika, sede neki ljudi koji vole vlast, piju neku vodu i jedu sendviÄe lepo poslužene u plastiÄnim kesama koje samo podsećaju na one za Ä‘ubre.
Kada se dragi gost uverio da je sve kao u nekom dobro režiranom filmu Emira Nemanje Kusturice, odluÄio je da za sebe uzme i neku uspomenu. Pade mu oko na neÅ¡to Å¡to izgleda jako Äudno. Cipele koje su blago neobiÄnog oblika. NaÅ¡ vrli domaćin odmah objasni da se radi o opancima Å¡iljkanima, koje su u nas poznate kao narodna obuća. PokuÅ¡avao je vrli domaćin da objasni za Å¡ta se i u kojim prilikama koristi takva obuća. Gosta je najviÅ¡e intresovalo Äemu služi ona budža na vrhu. Preznojavao se naÅ¡ veliki domaćin, rumeneo, zeleneo i pomislio u sebi sigurno - „Kud mu Å¡ajkaÄu ne pokazah, ona ima manju upotrebnu vrednost prilikom…“ A onda se dosetio sjajnog bega od nezgodnog pitanja, po Äemu je on inaÄe poznat (pogledati pod: sluÄaj Helikopter, Savamala, izborna noć, Velika Srbija itd). Urlikom ranjene zveri zatraži prodavca i Äovek od glave do pete obuÄen kao gegula koji je tri cara pobedio, iskoÄi iz tezge. Vrli domaćin odmah zatraži da se gostu daju opanci, pa nek sam razluÄi kako i Äemu služe one budže za koje se toliko intresuje. Ali ne lezi vraže. Gegula, ponosno razumejući svaku reÄ i gest dragoga nam gosta, odgovori na tek postavljeno pitanje o ceni ovih opanaka, da iste staju triÄavih sedamdeset evropskih novÄanica.
I tu, kao Å¡to reÄe pokojni glumac Dragomir Bojanić Gidra u ulozi kaplara Janićija, bide komendija. VidevÅ¡i da niÅ¡ta nije free, jer se kod nas toliko dobro živi da je i druge komÅ¡ije sramota, poÄe prebiranje po džepovima. NaÅ¡ vrli domaćin, uzdahnu, možda prvi put u životu teÅ¡ko, preteÅ¡ko, ali iskreno, i shvati da je novÄanik sa novcima dao nekom malom NeÅ¡i iz Beograda da plati ceh u kafani od prethodne veÄeri, a ovaj jadan zaglavio sa drugim, neÅ¡to nam manje važnim gostom do same zore. Kud makar nije zakazao sednicu Vlade u cik zore, pa da pozajmi od nekog od Vulina, pa će im NeÅ¡a posle vratiti, svoj trojici. A i onaj Å¡to je vozio Cicu nije dostupan. Uvaženi i cenjeni gost ponudi da plati, ali kad domaćin podviknu, gegula otrÄa po kesu, a gost brzo povuÄe ruku iz džepa. Samo je lagano dodao - to je plaćeno.
Iako ova scena podseća pomalo na onaj vic o Putinu i konobaru, nažalost to je realna situacija iz života naÅ¡eg vrlog domaćina Aleksandra „gospodara“ VuÄića, koji tako propisno izbruka sebe, a bogami i sve nas, jer ni novÄanik ne nosi, a o parama da i ne govorim. Å to ono kaže moja baba, gde ćeÅ¡ u svatove, bez one stvari?
Autor: ÄorÄ‘e Nakić, Å¡ef kabineta predsednika Nove stranke
Foto: Beta
Leave a Reply