Svake godine obeležavanje Petog oktobra političarima služi za početak redovnog jesenjeg prepucavanja. Ko je vlasnik Petog oktobra? Da li je doneo dobro Srbiji? Da li će se ponoviti?

Zbog brojnih analitičara, samozvanih eksperata, sveznalica i ostalih Krstića, dolazi do večite rasprave u javnosti o tome šta je prouzrokovalo izostanak šestog oktobra.

Za čije interese ste se borili? Ko je to plaćao? Koga ste slušali? Za koga ste radili?... samo su neka od pitanja koja nemaštoviti novinari postavljaju liderima i “liderima” petooktobarske revolucije.

Uprkos činjenici da je 5. oktobar bio poslednji put da su se građani pobunili i izborili se protiv diktature, današnji režim pokušava da ga predstavi kao najgori trenutak moderne srpske istorije.

Njihovi motivi su jasni. Oni se plaše vas građana. Oni znaju kolika je vaša moć. Oni su tada bili oterani. Nije ih oterala ni Evropska unija, ni NATO, ni SAD. Oterali ste ih vi. Oni su danas promenili odela, skinuli bedževe, oprali fleke sa svojih dosijea i biografija. Ali opet pokušavaju da nas zastraše.

A šta za mene balavca, koji je tada imao tri godine, znači Peti oktobar? Za mene je to podsetnik da se vredi boriti, da uvek postoji alternativa.

Ovih dana uoči 5. oktobra, 17 godina kasnije, moje vršnjake onaj najgori ološ poziva na informativni razgovor. Zato što se opet plaši. Zato što zna da ima mladih koji neće da beže već da se izbore za pravo na normalan život u svojoj domovini. Zato je ON brže, jače, bolje odlučio da optuži mlade ljude - studente - da su organizatori protesta.

Ne, nisu Pavle i Gavrilo organizatori. Ti si organizator. Zbog tvojih gluposti smo mi bili na ulici, zbog toga što nam svake godine sve više drugara odlazi, zato smo bili na ulici.

Zato ti obećavam - oteraćemo mi tebe, a ne ti nas!

Puk’o si!

Autor: Marko Živković