Nova kolumna člana GrO Nove stranke - Niš prof. dr Saše Živića za dnevni list Danas

Jedna skorašnja vest, koja paradigmatično odslikava našu stvarnost, prošla je poprilično nezapaženo u javnosti.

Simbolika koju nosi vest da je država (Državna revizorska institucija) tužila samu sebe (Republički hidrometerološki zavod i Ministarstvo poljoprivrede) da je nedovoljno ulagala u protivgradnu zaštitu, značajna je i najmanje dvostruka.

Pre svega, ova odluka ruši idiličnu sliku o monolitnosti vlasti koja se nudi aktuelnoj javnosti. Da li to protesti nose ohrabrenje i pojedincima iz redova vlasti? Za svaku je pohvalu da se nezavisne državne insitucije ponašaju stvarno nezavisno i kritički prema vlasti, ali je danas kod nas to krajnje neuobičajeno. U vremenu apologetike, gde se i institucije i pojedinci trude da se što više dodvore predsedniku Srbije, ova je vest na granici neverovatne. Dok članovi SNS establišmenta na svim nivoima Vučićevo mišljenje prilagođavaju vlastitim potrebama i usvajaju ga kao nediskutabilno svoje, u vreme u kome se nezavisno mišljenje proglašava nepatriotskim kojeg valja prikucati na stub Informera, Državna revizorska institucija vraća veru da je moguće normalno društvo, te da (izgleda) stalne ogledne vežbe na ulicama gradova Srbije daje rezultate. Iskreno se nadam da niti jedan budući gradonačelnik poput aktuelnog niškog neće morati da u strahu od Vučića govori „ako me je grdio“, niti će ikada smatrati da je „bezrezervna podrška premijera, ministara, državnih sekretara“ preduslov da se „ovaj deo naše zemlje promeni nabolje“… Predugo se ovde gradi kult podaništva i verovanje u distributivnu privredu i moć. Odavno se ovde ne stvara nova vrednost, već vlada uverenje da će se intenzivnim podaništvom (na nivou klistiranja) dobiti neka kašika sa centralnog kazana koji kontroliše Vučić i tako napredovati u hijerarhiji… Podaništvo kao jedina vladajuća ideologija obesmišljava institucije. Tako navodno nezavisni analitičari u stvari postaju državni: Dragomir Anđelković, Dejan Vuk Stanković i Branko Radun sudaraju se u hodnicima Happy televizije i Pinka, plašeći se – ne istine, nego sveprisutnog Nebojša Krstića! Ako im ovaj postavi nogu i spotakne ih, zaustavi će se njihov putu ka uspehu. Do tada ubeđuju i sebe i Srbiju da su u pravu. Naravno ne bi ovi likovi likovali u rana jutra na ovim „televizijama“ da tamo ne mešetare medijski kraljevi podaništva Mitrović Željko i Marić Milomir. Izvinjavam se Draganu J. Vučićeviću. I Saši Milovanoviću… I svim ostalima koji strahuju da se Sarapa ne približi previše Vučiću i time izgube unosni status državnih novinara. Ovde se i rodoljublje obezbeđuje podaništvom – ne možete biti patriota na svoju ruku! Morate dobiti tapiju od Vučića na rodoljublje – tako reći patriotski ISO sertifikat! Ako ne verujete, pogledajte u Ćirilici, jer nema latinice u patriotskoj Srbiji! Hrvatom smo proglasili i Svetog Valentina koji je stradao osam vekova pre raskola hrišćanske crkve i izjednačili ga sa onima koji su bacali srspke vaterpoliste u Jadran. Na radost dežurnih „analitičara“ sa nacionalnih televizija, koji kao zapete puške čekaju da ocrne Hrvate i time dodatno učvrste položaje kod nikada umrlog radikala Vučića. Sarma koja odstoji ukusnija je od novospremljene – tako je i sa rodoljubljem. Kada se malo ukrčka u sosu od Hrvata ili Albanaca, deluje ukusnije!

Osim što nam je Državna revizorska insitucija ponudila nadu da podaništvo ne mora biti jedina državna ideologija, njihov nam je izveštaj i potpuno razotkrio svu neistinitost aktuelne vlasti (kod mene u Nišu jednostavno kažu lažljivost). Naime, u poslednje tri godine država je za protivgradnu zaštitu izdvojila oko 600 miliona dinara a od grada pretrpela štetu oko 6 milijardi dinara! Toliko o planiranju i brizi države za svoje podanike. Dok se Arapima besomučno prodaju (ili poklanjaju?) hektari naše najplodnije zemlje, o ostatku zemljišta očigledno nema ko da brine. Obespravljenom i osiromašenom seljaku savetuje se da osigurava svoje useve: kažu od grada a ja bih rekao da bi se radije osigurali od države!

Kada se pre više od dva veka Grigorije Potemkin proslavio svojim podaništvom stvarajući kulise sela za caricu Katarinu, nije ni slutio da će se pravljenjem kulisa baviti i njegovi naslednici u Vladi Republike Srbije. Tako besomučno otvaranje fabrika za motanje kablova (kako koju fabriku Vučić otvori, sa zidova se smeše dugački kablovi) premijerka smatra „stvaranjem budućnosti za mlade“, Jorgovanka Tabaković snagu bahreinskog dinara poistovećuje sa srpskim zbog istog imena, a dezerter Vulin „svoju“ vojsku smtra „najjačom u regionu“ mada je jedina vojska u okruženju ona NATO pakta! Mada Vučić tvrdi da su „finansije sve bolje“, javni dug Srbije je porastao za više od 6 milijardi evra od kada je njegovog „new deala“! Obećanje o prijemu građana dva puta mesečno trajalo je kraće nego njegov ljuti prekor Zoranu Drobnjaku. „Obećavao sam malo, ali sam obećanja ispunjavao“, nasmeja nas Vučić skorašnjom izjavom na B92.

Kako išta verovati Vučiću koji je spreman da žrtvuje zemlju „štedeći“ na protivgradnoj zaštiti, a da u isto vreme govori kako su „ove godine iz budžeta davani podsticaji za nabavku traktora, protivgradne mreže i navodnjavanje“?

Velika laž lagano postaje iluzija, a lažovi u stvari dobri mađioničari. Budžet Republike Srbije kao da je pravio Dejvid Koperfild a ne Siniša Mali. Stim što Koperfild nekada prizna kako je izveo trik a Vučić uvek smatra „da se bori kao lav“!

Lavovi ne lažu samo nas, već su počeli i same sebe. A Dostojevski kaže: „Onaj koji sam sebe laže, i svoju rođenu laž sluša, taj nikakvu istinu ni u sebi, niti oko sebe ne razlikuje, ne poštujući ni sebe ni druge,“

Ako su postojanje gordosti (po Lavu Tolstoju) i odsustvo stida (po Frojdu) u stvari pouzdani znaci gluposti, onda ova lažljivost postaje još opasnija i osionija.

Glupa lažljivost – najgora državana ideologija u Srba ikada. Lagali su nas često i pravili glupima. Ali nikada u isto vreme i nikada ovoliko. Obećanje o švedskom standardu Slobodana Miloševića danas deluje tako naivno i nevešto.

Zato razum u glavu, pištaljke u usta i kaljače na noge pa na ulice! Ja Niša, 22. februara…