Opštinski odbor NOVE Palilula organizovao je tribinu na kojoj je predstavljen Predlog promene Statuta grada Beograda koji, izmeÄ‘u ostalog, predviÄ‘a podelu ove beogradske opštine na dve nove – GO Palilula i GO Dunavski venac.

Otvorivši tribinu, predsednik OO Palilula Dragoslav Miletić naveo je da Dunav ovu opštinu deli na dve celine, te da je i prirodno da postoje dve opštine. Time bi stanovnici leve obale Dunava rešili niz problema u vezi sa administrativnim poslovima, istakao je Miletić.

- Desna obala Dunava svoj razvoj treba da usmeri na sreÄ‘ivanje obale od Pančevačkog mosta nizvodno. Taj deo treba iskoristiti za razvoj turizma sa posebnim osvrtom na terene za sport, rekreaciju i pretvaranje Ade huje u kompleks kao što je na primer Ada ciganlija. Što se leve obale tiče, Zrenjaninski put deli ovaj prostor na dve podceline. Deo koji gravitira prema Dunavu treba razviti u moderna stambena naselja, s tim što bi se svo plodno zemljište na prostoru koji gravitira od Zrenjaninskog puta prema Tamišu objedinio i tako bi se stvorila jedinstvena plodna i bogata žitnica – rekao je Miletić.

Predstavljajući Predlog izmene Statuta grada Beograda, odbornica NOVE u gradskoj skupštini Aleksandra Hristić istakla je da je Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac treba da se formiraju kao samostalne jedinice lokalne samouprave.

- Dominacija Beograda, koji je bukvalno progutao ova prostorno i funkcionalno celovita naselja, dovela je do niza apsurda u svakodnevnom životu. U glavnom gradu se odlučuje o svemu i svačemu, pa i o podizanju obične ograde u nekom obrenovačkom selu.

TakoÄ‘e, navela je, „preostale beogradske opštine treba prekomponovati tako da odgovaraju prirodnim gravitacionim zonama i potrebama graÄ‘ana, a da pritom njihova veličina bude primerena mogućnostima administracije da bude pravi servis graÄ‘ana“. To bi za posledicu imalo formiranje opština Batajnica, KaluÄ‘erica, Železnik, Avalski venac, Dunavski venac, Žarkovo.

Predsednik Saveta za urbanizam NOVE Marin Krešić istakao je da sadašnja centralizacija nije održiva, te da program NOVE polazi od toga da pitanje lokalne samouprave nije samo pitanje servisa, jer se to rešava i elektronskim načinom, već povećanja nadležnosti putem preuzimanja odlučivanja. Prirodno je, naveo je, i da ne samo Obrenovac, Lazarevac i Mladenovac postanu samostalne jedinice, već i Sopot, Barajevo itd, jer imaju sve mogućnosti za samostalno funkcionisanje.

- Na primeru podele Palilule na dve gradske opštine, značilo bi da mnoge nadležnosti koje je bez ikakve potrebe preuzeo Grad, preÄ‘u na opštinski nivo. Odlučivanje o identitetu opština vodi ka tome da se ljudske zajednice približe odlučivanju o svom identitetu. Zašto bi Grad planirao sve! On treba da donosi strateške planove, a detaljno planiranje treba da bude prepušteno opštinama. One će mnogo bolje znati koji park ili koja lokalna ulica treba da se uradi – rekao je Krešić i zaključio da mesta odlučivanja treba da budu što bliža zajednicama kojih se te odluke tiču.

Predsednica Saveta za poljoprivredu NOVE Stela Strsoglavec obrazložila je predlog da se „urbana celina kontinualno izgraÄ‘enog Beograda jasno definiše kao grad i da se oko njega jasno profiliše prostrani zaštićeni prsten poljoprivrednog zemljišta“. Kako je navela, formiranje tzv. Zelenog pojasa zasniva se i na finansijskoj i na društvenoj održivosti.

- Opštine treba same da raspolažu sredstvima koje se ulivaju u lokalni budžet. Tu je i društvena održivost, odnosno činjenica da odluke o životu na lokalu moraju i da se donose na lokalu. Suština je da se strategija razvoja čisto urbanog dela razdvoji od strategije razvoja delova grada koji su delimično ruralni. Zeleni pojas bi trebalo da ima funkciju proizvodnje hrane za Beograd, a u funkciji je održivog razvoja da se hrana proizvodi što bliže mestu konzumiranja kako bi se smanjili troškovi transporta i omogućilo ljudima koji tu žive da na taj način zaraÄ‘uju za život – rekla je Strsoglavec.

Ona je naglasila da Predlog NOVE nije konačan, već razvojan:

- NOVA u građanima vidi svoje partnere. Ako dođe do promene na način koji predlažemo, očekujemo da građani na lokalu daju detaljnije ideje kako svaki od ovih segmenata treba da se razvija. Poslednju reč, naposletku, daće struka, a ne političari. Ovo su pitanja od životnog značaja, dugoročnog, i tu mesta za politiku nema.