Program reformi sektora bezbednosti

Bezbednost je vrednost

Bezbednost predstavlja bazičnu vrednost, bilo da je reč o individualnom, državnom, regionalnom ili  globalnom nivou. Bezbednost predstavlja odsustvo  pretnji  po usvojene vrednosti u objektivnom smislu, dok u subjektivnom podrazumeva odsustvo straha da će te vrednosti biti napadnute. Prilično je jasno da je objektivnu bezbednost u apsolutnom vidu nemoguće dostići jer pretnje bezbednosti permanentno postoje na svim nivoima (pretnje po ljudski život, po imovinu, po državu, najrazličitije pretnje po čitavo društvo), ali ih je moguće smanjiti i ublažiti njihove efekte. Stoga je potrebno fokusirati se na subjektivnu bezbednost i stvoriti kod građana percepciju o bezbednosti tj. razviti mehanizme „čuvanja“ njihovih vrednosti. Jednostavno, građani moraju da se osećaju bezbednim. Prema tome potrebno  je  unaprediti institucije  koje  su  od  značaja  za  bezbednost  građana,  države  i društva. U tome svoju ulogu imaju državni organi (vojska, policija, bezbednosne službe), ali i sami građani kroz grupno (udruženja, organizacije civilnog društva) ili individualno delovanje.

Bezbednosno nasleđe

Bezbednosno nasleđe Republike Srbije je veoma kompleksno jer uključuje višedecenijsku totalitarnu ideologiju Titovog komunizma, Miloševićevog socijal-nacionalizma, oružane sukobe 90-ih, vojnu intervenciju NATO, unutrašnje krize, revoluciju, politička ubistva, atentat na prvog demokratskog premijera i brojne druge bezbednosne izazove, rizike i pretnje.

Takvo nasleđe može biti generator za tradicionalne, ali i nove pretnje bezbednosti. Čitav sektor bezbednosti, kakav je trenutno, nije u stanju da adekvatno odgovori na te pretnje. Višedecenijsko podgrevanje kolektivne svesti o ključnoj geostrateškoj poziciji Srbije i divinističkoj  predodređenosti „odabranog“ naroda,  dovelo  nas  je  do  hroničnog manjka bezbednosti.

Postoji nedostatak demokratske tradicije, koji traje sve do danas, sa izuzetkom pokušaja da se posle 5. oktobra 2000. godine ta situacija promeni. Pokušaj promena na bolje brutalno je prekinut zavereničkim atentatom na prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, čime su reforme u bezbednosnom sektoru naglo prekinute. Lustracija nije sprovedena do kraja i prema jasno definisanim kriterijumima. Sve potonje Vlade, do danas, nastavile su da „lutaju“ bez bazičnog konsenzusa o tome kako bi sektor bezbednosti trebalo reformisati i osavremeniti u skladu sa zahtevima bezbednosnog okruženja.

Bez jasne vizije i definisane strategije, ponovo je uspostavljen, na kratko prekinuti, kontinuitet autoritarnog modela vladanja. U takvom modelu, vojska, policija, službe bezbednosti i sudstvo, imaju krucijalnu ulogu u očuvanju političkih pozicija. NOVA stranka (dalje: NOVA) se zalaže za napuštanje takvog modela i konačan raskid sa recidivima prošlosti. U skladu sa tim predlaže program reforme sektora bezbednosti u cilju osposobljavanja državnog aparata da odgovori na savremene, pretežno netradicionalne bezbednosne pretnje.

Program reforme sadrži 12 ključnih tačaka kao osnovnih koraka na putu unapređenja sistema bezbednosti u Republici Srbiji.

1. Ukidanje klijentelizma bezbednosnih struktura

Službe bezbednosti i policija, u nešto manjoj meri vojska, decenijama su služile interesima političkih stranaka i primarna svrha njihovog delovanja ogledala se u jačanju pozicije i slabljenju opozicije. Metodi su  varirali od  pritisaka, pa  do  fizičkih likvidacija političkih protivnika u kojima su učešće imali i pripadnici bezbednosnih institucija. Klijentelistički model pružanja najraznovrsnijih usluga uz zloupotrebu državnog monopola na silu, traje i danas. Na ključna mesta u operativnoj policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji (dalje: BIA), pa i vojsci, postavljaju se ljudi koji će najbolje služiti partijskim i ličnim interesima, a ne dokazani profesionalci. Program reforme sektora bezbednosti NOVE stranke, naglašava značaj   transformacije   bezbednosnih   institucija   i   ukidanje   klijentelističkog  modela delovanja.

2. Profesionalizacija

Nadovezujući se na prethodni zahtev, nameće se potreba stvarne profesionalizacije vojske, policije i službi bezbednosti. Profesionalizacija bezbednosnog sektora predstavlja hipokriziju jer se nikada više o nečemu nije govorilo, a da se pri tom nikada manje nije radilo na tome. Današnja Vlada je proces deprofesionalizacije dovela do krajnjih granica, postavljajući političke uslove čak i za najniža rukovodeća mesta u policiji i službama bezbednosti.   Vraćena   je   ozloglašena   udbaška   kategorija   „političke podobnosti“,  a sledstveno tome postoji nedostatak karijernog napredovanja.

NOVA predlaže da se izbor načelnika policijskih uprava vrši isključivo na osnovu profesionalnih kriterijuma, pri tom vodeći računa o poznavanju lokalnih prilika kandidata. Najmerodavnije je vršiti  izbor načelnika policijskih uprava iz  redova policajaca koji su prethodno  više   godina   radili   u   toj   policijskoj   upravi,   policijskoj   ili   drugoj   službi bezbednosti,  nadležnoj  za  teritoriju  koju  „pokriva“ policijska  uprava  za  koju  se  bira načelnik.

Važno je jasno odrediti šta su nespojive policijske delatnosti kako bi se smanjila korupcija u policiji.

Potrebno je ojačati nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole.

Jedinicu za zaštitu svedoka potrebno je izmestiti iz policijskog i premestiti u pravosudni sistem.

Potrebno  je  konačno  sprovesti  lustraciju  na  adekvatan  način.  Usvojiti  novi  Zakon  o lustraciji jer je stari bio neprimenljiv, pritom oročen na 10 godina. Ovim zakonom moraju se jasno definisati kriterijumi za lustraciju, formirati lustraciona komisija sastavljena od profesionalaca koja će ocenjivati ko je od zaposlenih u bezbednosnom sektoru kršio ljudska prava. Komisija će takođe imati značajnu ulogu u otvaranju dosijea i njihovom dešifrovanju.

3. Depolitizacija

Deklijentelizacija i profesionalizacija ne mogu biti uspešno sprovedene bez depolitizacije. Potrebno je iskoreniti mešanje političara u istrage (direktno ili indirektno), objavljivanje poverljivih podataka na konferencijama za štampu i preuzimanje zasluga za rad profesionalnih službi u cilju dobijanja političkih poena. Uzročno-posledični odnos između klijentelizma, neprofesionalizma i politizacije bezbednosnog sektora je višesmeran, te je neophodno sprovesti sveobuhvatnu, suštinsku i dubinsku reformu.

Osim  uvođenja  novog  mehanizma za  izbor  rukovodilaca, NOVA  predlaže    proširivanje nadležnosti Agencije za  borbu  protiv  korupcije, koja bi  se  bavila i  pitanjima političkih pritisaka na rad profesionalaca u domenu bezbednosti. Svaki profesionalac, mogao bi Agenciji da prijavi „slučaj politizacije“ njegovog rada čime bi se obeshrabrili pokušaji političkih pritisaka.

4. Otvaranje dosijea

Dovršenje procesa restitucije i rehabilitacije zahteva uspostavljanje pravnog i efikasnog mehanizma otvaranja dosijea. Potrebno je doneti Zakon o otvaranju dosijea, ali ne kao

„mrtvo slovo“ na papiru već kao okvir za razvijanje efikasnog i efektivnog načina uvida u tajna  dokumenta. Iako  nije  formalni  uslov  za  pristupanje  EU,  postoji preporuka  da  se dosijei  tajnih  službi  što  pre  stave  na  uvid.  Sve  evropske  zemlje  koje  su  prošle  kroz tranziciju, kao prvi korak u reformi bezbednosnog sektora, sprovele su otvaranje tajnih dosijea. U Srbiji, iako je nakon demokratskih promena 2000. godine pokrenut taj proces, ubrzo je stopiran, pa do danas nije napravljen nikakav pomak. Mnogi današnji političari su bili saradnici ozloglašene Miloševićeve tajne službe, što je glavni razlog ignorisanja ovog pitanja.

NOVA   preporučuje   donošenje   ovog   zakona   po   hitnom   postupku   i   uspostavljanje adekvatnog mehanizma pristupa tajnim dokumentima, čime bi se konačno napravio otklon od autoritarne prošlosti.

Potrebno je u potpunosti otvoriti sva tajna dokumenta političkog karaktera. Ostala tajna dokumenta potrebno je otvoriti na način koji ne ugrožava bezbednost zemlje i građana.

5. Dostupnost informacija od javnog značaja

Zbog prirode posla bezbednosnih službi, policije i vojske, jasno je da je potrebno napraviti balans između transparentnosti i tajnosti. To ne znači da je dozvoljeno zloupotrebljavati kategoriju „tajnosti“ što se permanentno radi. Javnost je jedan od najznačajnijih principa savremene demokratije i određeni stepen transparentnosti mora postojati, čak i u radu tajnih službi. Usvojeni Zakon o tajnosti podataka nije dovoljan jer se u praksi dešava da službe ignorišu zahteve Poverenika za informacije od javnog značaja (dalje: Poverenik) koji su potpuno opravdani. Tako  se  BIA  konstantno oglušavala o  zahteve  Poverenika,  ali  i građana, da objavi podatke o ukupnom broju prisluškivanih osoba prethodnih godina. Iako takvi podaci ne zadiru u suštinu posla i ne mogu narušiti efektivnost operativnog rada, BIA je odbijala da ih dostavi.

NOVA se zalaže za uspostavljanje pravnog okvira koji će sprečiti bahato ponašanje bezbednosnih službi, policije ili vojske, kada su u pitanju opravdani zahtevi za objavljivanje informacija koje ne narušavaju operativni rad.

6. Finansijska transparentnost

Takozvana ministarstva sile (vojska i policija) imaju ogromne budžete, ali uz nedovoljnu transparentnost prema građanima koji ih finansiraju.

NOVA predlaže objavljivanje svih potpisanih ugovora između ovih ministarstava i drugih „lica“ u  delu koji se tiču trošenja novca. Slobodan pristup svakom potrošenom dinaru, građani moraju imati i u elektronskoj formi na veb sajtovima ministarstava, gde će na jednostavan način pronaći informacije o tome gde se troši njihov novac. Time sprečavamo zloupotrebe i  najvažnije od svega,  koruptivnu delatnost koja se  najčešće vrši  kroz tzv. „poverljive nabavke“.

7. Demokratska i civilna kontrola

Postoji više razloga zašto je demokratska civilna kontrola bezbednosnih službi neophodna. Prvo, nadovezuje se na pomenutu transparentnost, koju je potrebno povećati, jer tajnost štiti službe od javne provere, koje nema bez kontrole parlamenta i izvršne vlasti. Drugo, posebni postupci i mere bezbednosnih službi mogu ograničavati ljudsku privatnost i komunikaciju, samim tim i prava, pa je stoga nužno postojanje institucija nadzora. Treće, nakon završetka Hladnog rata, a posebno posle terorističkih napada 11. 9. 2001. godine, izmenjena je priroda pretnji, i proces prilagođavanja službi na te nove pretnje mora da se odvija pod kontrolom civilnih vlasti i u skladu sa potrebama građana. Četvrto, procene bezbednosnih službi o nekom problemu polazna su tačka za sve druge državne aktere bezbednosti, pa je bitno da se te procene donesu pod demokratskim nadzorom. Na kraju, zemlje koje su do skoro imale autoritaran režim, u kojem su službe bezbednosti štitile autoritarnog vođu, a ne građane, moraju da se oslobode takvog nasleđa i reformišu, a to je moguće učiniti jedino uz kontrolu parlamenta i izvršne vlasti.

NOVA smatra da iako postoje zakonski okviri za demokratsku i civilnu kontrolu, u praksi je neefikasna i potrebno ju je ojačati. Skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti (dalje: Odbor) nema nadležnost nad policijom, iako policija češće  upotrebljava metode tajnog prikupljanja podataka i nadzire komunikacije, nego što to rade službe bezbednosti. Potrebno je ojačati ulogu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove (u čijoj je nadležnosti rad policijskih organa) i razviti kontrolnu funkciju na polju policijske upotrebe metoda tajnog prikupljanja podataka.

Takođe, potrebno je formalno i faktički ojačati nadležnosti Poverenika i Zaštitnika građana, nezavisnih kontrolnih mehanizama koji su institucionalna brana od eventualne samovolje izvršne vlasti.

8. Pravno uređenje oblasti tajnog prikupljanja podataka i nadzora komunikacija

Nasleđe prošlih vremena ogleda se i u zloupotrebama ovlašćenja za nadzor komunikacija i tajno prikupljanje podataka, koje se danas vrše na jedan perfidniji način. Najzastupljeniji vid komunikacije danas jeste mobilna telefonija. Postoje mobilni i relativno jeftini uređaji kojima je moguće presretati komunikaciju bez ostavljanja tragova o tome i bez adekvatnih kontrolnih  mehanizama,  ne  samo  od strane  suda  bez  čijeg  naloga  takve  metode  nisu legalne, već i hijerarhijske kontrole unutar samih organa bezbednosti.

Osim što je  moguće da operativac zloupotrebi položaj, posebno je  opasno da tehnička sredstva presretanja komunikacije, legalno nabave i neka nedržavna lica.

NOVA stranka insistira na donošenju posebnog zakona kojim se uređuje oblast nabavke, proizvodnje, prometa i upotrebe uređaja za tajno prikupljanje podataka.

Haotičnost u oblasti tajnog prikupljanja podataka, nalaže i donošenje posebnog zakona o video nadzoru koji bi detaljno regulisao ovu oblast, od kamera u restoranima do specijalno instaliranih kamera bezbednosnih organa u cilju tajnog snimanja.

9. Reforma Saveta za nacionalnu bezbednost

Vlada Republike Srbije je svojom odlukom od 31. maja 2007. godine, obrazovala Savet za nacionalnu bezbednost (dalje: Savet). Ovo telo formirano je po ugledu na moćne zemlje sveta kao što su Sjedinjene Američke Države, Rusija, Turska i Izrael, koje preko tog organa koordiniraju rad svih bezbednosnih službi. Međutim, pitanja koja su regulisana odlukom Vlade, kao što su sastav Saveta za nacionalnu bezbednost i njegove funkcije, predstavljaju materiju koja je morala da se uredi zakonom, a ne podzakonskim propisom. Tek Zakonom o osnovama uređenja službi  bezbednosti iz  decembra 2007. godine, Savet  za  nacionalnu bezbednost  postaje  zakonska kategorija.  Savet   se   stara  o   nacionalnoj  bezbednosti, usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti.

NOVA stranka predlaže donošenje posebnog zakona o Savetu za nacionalnu bezbednost kojim će se dopuniti članstvo u Savetu relevantnim državnim funkcionerima, ojačati uloga predsednika Vlade u radu Saveta, predvideti sistem nadzora i kontrole i detaljnije urediti procedura koordinacije službi bezbednosti.

U sastav Saveta pored predsednika republike i predsednika Vlade, ulaze ministri unutrašnjih   poslova,   odbrane   i   pravde,   načelnik  Generalštaba   i   direktori   službi bezbednosti. NOVA smatra da je neophodno da u sastavu Saveta za nacionalnu bezbednost svoja mesta imaju i predsednici   skupštinskih odbora (Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti) i republički javni tužilac. Zaista je teško izvršiti uspešnu koordinaciju bezbednosnih službi bez stalnog prisustva sednicama Saveta za bezbednosna pitanja značajnih državnih funkcionera.

Imajući u vidu da aktuelni zakon nema nijednu odredbu koja se tiče demokratske kontrole Saveta,  a  zbog  ogromne  koncentracije moći  u  ovom  organu,  NOVA  predlaže  da  Savet jednom godišnje podnosi izveštaj na zatvorenoj sednici parlamenta.

10. Organizaciona reforma vojske i saradnja sa EU, PPzM i NATO

U Vojsci Srbije postoji loša praksa upravljanja ljudskim i materijalnim resursima. U oblasti ljudskih resursa ne postoji karijerno vođenje profesionalnih vojnika, koji po okončanih 40 godina života, ostaju nesposobni za vojnu struku, a prepušteni tržištu rada.

NOVA predlaže razvijanje sistema edukacije tokom vojnog službovanja koji bi omogućio ljudima po napuštanju vojske da se bave civilnim zanimanjima.

Vlada Republike  Srbije  je  decembra  2007. godine „patentirala“ izum  u  međunarodnim odnosima,  koji  je  označila  kao  „vojnu neutralnost“,  i  to  kroz  jednu  jedinu  rečenicu rezolucije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Odluka o tzv. vojnoj neutralnosti doneta je kršenjem svih demokratskih procedura, usvajanjem bez prethodne rasprave u široj i stručnoj javnosti i bez konsultovanja građana na referendumu. U usvojenoj Strategiji nacionalne bezbednosti  i  Strategiji odbrane,  samoproklamovana i  međunarodno nepriznata vojna neutralnost, ne samo da se ne razrađuje, već se i ne spominje. Srbija kao vojno  neutralna  i  slabih  kapaciteta, oduzela  je  sebi  mogućnost  da  ima  saveznike  u postizanju bezbednosti i deljenju bezbednosnih rizika.

NOVA predlaže ukidanje izmišljenog statusa vojne neutralnosti i pokretanje šire i stručne rasprave o budućim bezbednosnim integracijama Republike Srbije.

Sve države Zapadnog Balkana, osim Republike Srbije, jasno su odredile cilj da postanu članice oba bezbednosna aranžmana, NATO i EU. Srbija je zapravo okružena članicama NATO, koji je promenio svoju svrhu od klasičnog vojnog saveza do sistema kolektivne bezbednosti. U takvim okolnostima potrebno je čvrsto sarađivati sa NATO i njenim članicama, a u bliskoj budućnosti strateški odrediti dinamiku integracije prema tom savezu jer je status samoproklamovane vojne neutralnosti neodrživo stanje. Saradnja sa NATO ne znači priznanje legitimiteta vojne intervencije iz 1999. godine, već racionalno prepoznavanje bezbednosnog okruženja.

U tom kontekstu, potrebno je pojačati aktivnosti Srbije u Programu Partnerstvo za mir, a već definisani proevropski kurs potvrditi snažnijom saradnjom sa bezbednosnom komponentom Evropske unije. Potrebno je povećati učešće Vojske Srbije u misijama kojima rukovodi EU.

11. Uređenje privatnog sektora bezbednosti

Usvojena je zakonska regulativa u oblasti privatnog obezbeđenja ali u praksi ova oblast je ostala neuređena. Primarni zadatak je da ministarstvo unutrašnjih poslova kontroliše rad privatnih bezbednosnih kompanija. Neophodno je obaviti licenciranje radnika obezbeđenja i njihovih firmi zarad transparentnog i zakonskog rada ovih firmi.

U oblasti kontrole, neophodna je saradnja inspektorata rada, poreske uprave, zdravstvenog i penzionog fonda, kako bi se iskorenio rad na crno koji šteti poslovanju firmi i bezbednosti građana.

NOVA predlaže izmenu i unapređenje zakonske regulative u oblasti javnih nabavki tako da se nabavka usluga privatnog obezbeđenja sprovodi po kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude.

Potrebno je rasteretiti policiju pojedinih poslova i integrisati privatne bezbednosne kompanije  u  bezbednosni  sistem  Republike Srbije, tako  što  će  se  određeni  poslovi delegirati privatnim firmama putem privatno-javnih partnerstava.

12. Unapređeno shvatanje bezbednosti

Narodi Balkana započeli  su  i  završili 20.  vek  ratovima. Danas su  tradicionalne pretnje bezbednosti, poput međudržavnog oružanog sukoba manje verovatan scenario. Stoga je potrebno, čitav sektor bezbednosti strateški usmeriti na pojedinca (građanina) i pomoći mu u borbi protiv indirektnog nasilja kao što su siromaštvo, glad i loš životni standard uopšte.

NOVA predlaže novo poimanje bezbednosti sa fokusom na humanu (ljudsku) bezbednost, manje izdvajanje budžetskih sredstava na razvijanje mehanizama odbrane od tradicionalnih, a više izdvajanja za borbu protiv netradicionalnih bezbednosnih pretnji. U ovom segmentu, posebnu važnost ima Vojska Srbije koja se mora osposobiti za pomoć građanima, ne samo kada se desi neka ekološka katastrofa (poput poplava), već da permanentno ima učešće u podizanju nivoa opšteg blagostanja građana.