Program reformi u sektoru zdravstva

1. Ocena stanja

Zdravstvo, zdravstvena struka i zdravstvena zaštita se danas u Republici Srbiji nalaze na najnižem nivou razvoja i uspeha. Prema nedavno objavljenom Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, Srbija se na listi od 34 evropske države nalazi među poslednjima po kvalitetu zdravstvene zaštite. Države u regionu izdvajaju četiri puta više novca za zdravstvo od Srbije. Izdvajanje za zdravstvo je u Holandiji 12%, Nemačkoj i Francuskoj 11,6%, a u Srbiji 3,6% BDP.

U Srbiji je u zdravstvu zaposleno 104.500 ljudi. Od toga je 20.900 lekara, što je ispod evropskog proseka broja lekara u odnosu na broj stanovnika. Sa druge strane, nezaposleno je 2.019 lekara, 1.220 stomatologa, 400 farmaceuta i 14.853 srednjeg stručnog kadra.

Zastareo, neefikasan i nefunkcionalan zdravstveni sistem primorava građane da se leče u privatnim zdravstvenim ustanovama. Privatno lečenje je (zbog lošeg standarda života) za najveći deo građana nedostupno, tako da veliki broj građana nije u mogućnosti da se leči na adekvatan način. Obrazovne institucije, fakulteti i srednje škole koje učestvuju u edukaciji zdravstvenih radnika su, kao i ceo zdravstveni sistem, ne samo loši, neefikasni i korumpirani, već i ne zadovoljavaju potrebe društva. Program rada i praktična nastava su svedeni na minimum, usled čega je ugled naših škola u svetu opao. I pored toga, veliki broj osposobljenih kadrova odlazi iz zemlje (i uz teške i skupe nostrifikacije i polaganje diferencijalnih ispita), svoje mesto pronalazi izvan granica Srbije.

Glavni problemi u zdravstvenom sistemu Srbije do sada su:

• loša organizacija u sistemu zdravstvene zaštite;
• neadekvatno rukovođenje;
• loša organizacija u finansiranju zdravstvene zaštite.

2. Cilj programa

Zdravstvena politika Nove stranke ima jasno definisane ciljeve zdravstvenog sistema, koji treba da budu zasnovani na zdravstvenim potrebama građana, adekvatnom besplatnom osnovnom zdravstvenom osiguranju svih građana Republike Srbije, potpuno jednakom za sve, bez obzira na starosnu dob, eventualne hronične bolesti i stanja, zaposlenost i nezaposlenost, kao i na stvarnim mogućnostima za uspostavljanje realnih izvora finansiranja uz konstantno podizanje kvaliteta zdravstvene zaštite i zdravstvenog stanja stanovništva.

Cilj transformacije zdravstvenog sistema je:

• očuvanje i unapređenje biološkog integriteta građanstva Republike Srbije;
• borba za demografiju uz produženje produktivnog života ljudi;
• unapređenje kvaliteta života ljudi;
• poboljšanje materijalnog stanja zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika;
• veći uticaj korisnika zdravstvene zaštite u odlučivanju o razvoju, korišćenju sredstava i sprovođenju zdravstvene zaštite, jer je zdravstveni sistem jako centralizovan, kao i sama sredstva za zdravstvenu zaštitu.

Principi na kojima se zasnivaju mere za transformaciju zdravstvenog sistema

1. Racionalno korišćenje sredstava, usmerenih prema prioritetima i grupama koje u dugotrajnom periodu nemaju jednake mogućnosti da dostignu zdravlje i kvalitet života zbog različitih spoljnih i unutrašnjih faktora.

2. Uvođenje posebnog programa zdravstvene zaštite za posebno osetljive grupacije stanovništva, kao što su žene u toku trudnoće, predškolska i školska deca, studenti i starije osobe.

3. Podsticanje razvoj i modernizacija medicinskih ustanova u regionalnim centrima u cilju ravnopravne zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Republike Srbije.

4. Racionalizacija trošenja sredstava za zdravstveno osiguranje. Racionalizacija bi se obezbedila standardizacijom zdravstvenih usluga, dok bi druge vanstandardne usluge plaćali oni koji ih i zahtevaju.

5. Obavezno finansiranje iz budžeta mera za unapređenje zdravlja, odnosno prevenciju bolesti.

6. Centar sprovođenja zdravstvene zaštite je porodični lekar.

7. Neophodna reforma medicinske edukacije.

8. Unapređenje znanja i veština zdravstvenih menadžera.

9. Efikasno organizovanje sistema zdravstvene zaštite na tri nivoa: primarnom, sekundarnom i tercijarnom.

10. Decentralizacija primarne zdravstvene zaštite, uz očuvanje njene finansijske održivosti i učestvovanje privatnog zdravstvenog sektora.

11. Precizno definisanje osnovnog paketa mera zdravstvenih usluga koji treba da bude jednako dosupan svim građanima, tako da efekti lečenja budu srazmerni troškovima.

12. Uspostavljanje novog sistema strogo namenskog finansiranja zdravstvene zaštite u kojem kontrola tokova novca mora biti efikasna.

13. Obezbeđivanje ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, kako u državnim tako i u privatnim ustanovama, pod istim uslovima za sve korisnike zdravstvene zaštite.

14. Vrednovanje svih zdravstvenih ustanova po osnovu kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga pacijentima, primenom jedinstvenih kriterijuma, licenciranja, akreditovanja i kategorizovanja, a ne po osnovu vlasništva.

15. Obezbeđivanje neophodnih lekova i sredstava za lečenje mora biti primarni državni interes.

16. Kontinuirana modernizacija medicinske opreme, naročito u oblasti urgentne medicine i onkologije kao i visoko specijalizovanim medicinskim ustanovama od nacionalnog značaja.

17. Povećanje participacije osiguranika u odlučivanju i ravnomernija zastupljenost predstavnika osiguranika u organima upravljanja institucija za zdravstveno osiguranje.

Mere:

1. Racionalizacija koja podrazumeva automatizaciju u cilju smanjivanja administrativnih kadrova u zdravstvu. Maksimalno rasterećenje lekara od administrativnih poslova sa ciljem povećanja njihove produktivnosti.

2. Izjednačavanje privatnog i društvenog sektora u zdravstvu, izmenom postojećih zakona i donošenjem novih. Takvi zakoni bi omogućili građanima kvalitetniju uslugu, izbor koji je Ustavom zagarantovan i konačno uspostavljanje sistema na polju zdravstvene zaštite. Posebno bi ova mera dovela do smanjivanja lista čekanja na određene dijagnostičke procedure.

3. Organizacija zdravstvene službe zasnovana na pozitivnim iskustvima drugih zemalja, uz izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva. U novom sistemu zdravstvene zaštite svi građani će imati jednaka prava lečenja u državnim i privatnim ustanovama.

4. Značajno povećanje plata zdravstvenim radnicima, nagrađivanje u zavisnosti od kvaliteta, a ne kvantiteta pružanja usluge u zdravstvu, uz uvođenje preciznih kriterijuma za ocenu kvaliteta rada. Kvalitet u zdravstvu podrazumeva i uštedu jer će se izbegavati i greške i komplikacije i dužina lečenja i dijagnostičkih postupaka. Dosadašnje insistiranje na kvantifikaciji usluga koje pruža pojedini lekar ili ustanova, nije dovelo do poboljšanja ili uštede. Ovom merom se sa jedne strane stimulišu zdravstveni radnici u svom usavršavanju, a sa druge strane se smanjuje mogućnost korupcije.

5. Posebno stimulisanje zdravstenih radnika koji će raditi u zabačenim i nepristupačnim delovima Srbije radi univerzalne pokrivenosti zdravstenom zaštitom celog stanovništva u Srbiji. Svetska zdravstvena organizacija i NOVA stranka preporučuju da primarna zdravstvena zaštita bude srce svakog zdravstenog sistema. Primarna zdravstvena zaštita biće osnov i centralni deo ukupnog Sistema zdravstvene zaštite Srbije.

Mere Nove stranke u primarnoj zdravstvenoj zaštiti:

• reorganizacija domova zdravlja i formiranje ambulante porodične medicine;
• porodična medicina koja podrazumeva: jedna porodica – jedan doktor;
• primarna zdravstvena zaštitu koju čine i timovi porodične medicine u privatnom vlasništvu;
• doedukacija doktora za porodičnog doktora: suština je promena odnosa porodični doktor-pacijent, stvaranje prisnije relacije, poznavanje ukupnog stanja porodice što doktoru omogućava kvalitetniji rad;
• rasterećenje doktora u administraciji i praćenju pacijenata;
• u dugoročnom planu bi bila ostvarena specijalizacija za doktora porodične medicine;
• primarna zdravstvena zaštita koja uključuje više specijalizovanih zdravstvenih usluga kao što su seksualno, reproduktivno i mentalno zdravlje.

6. Depolitizacija zdravstenog sistema koji je često do sada bio podređen stranačkim trgovinama.

7. Definisanje paketa usluga: osnovni, sekundarni i tercijarni.

- Formiranje radne grupe za paket usluga primarne zdravstvene zaštite. Radi racionalizacije zdravstva neophodno je uraditi paket u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti;

- Definisanje prevencije kao obavezni vid zdravstvene zaštite i uključivanje u osnovni paket mera;

- Objasniti korisnicima usluga zdravstva da su zdravlje i bolest ekonomske kategorije i da imaju svoju cenu.

8. Organizovanje i finansiranje primarne zdravstvene zaštite na teritoriji opštine. Opšte bolnice i zavodi se organizuju za više opština. Visoko specijalizovane zdravstvene ustanove čine tercijarni nivo i one pokrivaju teritoriju regiona.

9. Organizovanje zdravstenih ustanova mogu u državnom, privatnom i mešovitom vlasništvu, sem zdravstevih ustanova kojima se pokrivaju određeni državni poslovi, kao što su zavodi za zdravstvenu zaštitu, zavodi za transfuziju krvi, ustanove za ispitivanje lekova, čije pravo na osnivanje će imati država.

10. Unapređenje kvaliteta kao prioritetni zadatak. Formiranje komisije za kontrolu kvaliteta. Procena kvaliteta zasnovana na primeni standarda i indikatora kvaliteta koji su neophodni.

11. Izrada kliničkih smernica, vodiča dobre prakse, koji će imati za cilj ostvarivanje dobrobiti, kako za korisnike i za pružaoce zdravstevene zaštite, tako i za zdravstvo u celini.

12. Plaćanje po učinku bolničkih usluga, što je veoma važno zbog povećanja transparentnosti. Direktno i indirektno merenje efikasnosti zdravstvenih ustanova na svim nivoima, kao mogućnost poboljšanja, što omogućava uvid o aktivnostima bolesnika i racionalizaciju pri pružanju zdravstvenih usluga (2007. godine Rick Mayes opisao je ovo kao najuticajniju inovaciju u medicinskom finansiranju posle II svetskog rata).

13. Javno-privatno partnerstvo. Uključivanje privatnog sektora u sistem zdravstva jača i podstiče zdravstvo u celini.

14. Dostupnost lekova. Plansko otvaranje novih apoteka, čime se postiže efekat prisutnosti i dostupnosti lekova gde god je potrebno. Olakšice u proceduri za uvoz lekova registrovanih u EU i drugim razvijenim zemljama. Definisanje prioritetnih lekova koje predstavljaju najveći trošak, kako u državi, tako i pojedinim regionima i smanjenje opterećenja za te lekove.

15. Prevencija i kontrola zaraznih bolesti. Poboljšanje kontrole, obavezne vakcinacije stanovništva i njeno sprovođenje. Blagovremeno obaveštavanje i edukovanje stanovništva o neophodnosti vakcinacije, usled prisustva sve većeg otpora među stanovništom. Donošenje zakona koji rešava ovu oblast uz prethodnu javnu diskusiju. Rad na smanjenju i prevenciji intrahospitalnih infekcija striktnijim pravilima u okviru zdravstvenih institucija i njihovim nadzorom.

16. Integrisanjem sa vojnomedicinskim zdravstvenim inistitucijama sa jedinstvenim zdravstvenim sistemom zdravstvene zaštite Srbije. Poseban akcenat dati zapostavljenom i vešto skrivanom Posttraumatskom sindromu i njegovim posledicama.

Ove mere su uslov da se do temelja urušen sistem zdravstene zaštite dovede u okvire koji su neophodni za funkcionisanje društva. Dosadašnja praksa je pokazala da se “krpljenjem rupa” urušenog sistema ne postižu pravi efekti, već da medicina predstavlja samo još jedan teren za dnevno politički marketing, a to neminovno vodi u korupciju. Otežavajuća okolnost u ovoj društvenoj oblasti je potreba da sistem i u toku “popravke” funkcioniše. Zato je potrebno reforme sprovoditi korak po korak, obezbeđujući građanima zdravstenu zaštitu prema mogućnostima, ali bez produbljivanja već postojećih problema.

Zdravstveno osiguranje

Zdravstveno osiguranje mora tačno definisati izvor i način finansiranja. Sistem finansiranja mora poći od zdravstvenih potreba građana, prioriteta i realno mogućih izdvajanja za zdravstvenu zaštitu. Mogućnosti izdvajanja za zdravstvenu zaštitu društva, čiji su građani pretežno siromašni, a privreda nerazvijena, su više nego ograničeni. Zbog toga je neophodno uspostaviti stabilno, transparentno finansiranje.

Naše društvo mora da zna da je dosadašnji sistem finansiranja zdravstvenog osiguranja građana zasnovan na suštoj proklamovanoj zabludi. To je zamagljen sistem gde nema budžetske procedure, a državni organi su sakriveni iza osiguranja.

Realizacijom zacrtanih ciljeva Nova stranka će omogućiti da celokupno stanovništvo na teritoriji Republike Srbije bude obuhvaćeno zdravstvenom zaštitom (100%) uz slobodan pristup zdravstvenim uslugama, čime će svi stanovnici Republike Srbije imati potpuno besplatno osnovno zdravstveno osiguranje, jer će se finansiranje zdravstvene zaštite omogućiti iz budžeta.

Na taj način će se:

• poboljšati efikasnost u pružanju zdravstvenih usluga;
• poboljšati i utemeljiti preventivna zdravstvena zaštita;
• stvoriti adekvantni uslovi za izgradnju boljeg i humanijeg sistema zdravstvene zaštite;
• racionalizovati zdravstveni sistem, ali ne na štetu pacijenata;
• depolitizovati zdravstveni sistem, koji je do sada bio podređen stranačkim interesima.

Dodatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje je pogodnije za deo populacije sa višim prihodima. Ono povećava mogućnost izbora i pristupa različitim zdravstvenim ustanovama. Obezbeđuju širi izbor, brži pristup i bolje usluge (prijatniji boravak u bolnici) ali ne mnogo bolji medicinski kvalitet zaštite.

Potrebno je izvršiti značajne promene u planiranju, obrazovanju i usavršavanju zdravstvenih radnika. Ministarstvo zdravlja treba da donese dugoročni plan potreba za svim vrstama zdravstvenih radnika, na osnovu kog će donositi srednjoročne planove i sa tim planovima uskladjivaće se upisna politika na fakultetima i školama zdravstvene struke.

Nova stranka je za uvođenje volonterskih specijalizacija koje su bile ukinute. Ministarstvo zdravlja treba da kroz međunarodnu saradnju utiće na promene planova i programa edukacije zdravstvenih radnika kako bi se njihovo obrazovanje usaglasilo sa stvarnim potrebama zdravstvene zaštite i međunarodno prihvaćenim ciljevim