U rečničkom pojmovniku termini polje i livada imaju isto ili veoma slično značenje. Obe reči označavaju ravne površine, obrasle uglavnom travnatim rastinjem.

No, dato tumačenje o srodnosti pomenutih reči očigledno ne priznaje zamenik predsednika gradske Komisije za Smart plan 2021/2027/2033, kojim se definiše razvoj saobraćaja u Beogradu. To se jasno videlo u dokumentarnom filmu o istoriji beogradskog metroa, emitovanom na TV N1. Naime, na pitanje autorke filma zašto bi se početak prve linije metroa gradio na livadi gde nema ničega, a gde se predviđa da će tek daleke 2033. godine biti izgrađeno stambeno - poslovno  naselje veličine oko 800.000 m2, dotični zamenik  iz kabineta aktuelnog gradonačelnika, vidno izrevoltiran rečju livada, nervozno i ljutito je odgovorio  da  je senzionalistički buduće metro stanice u Makiškom polju nazivati livadama. Na svako pominjanje te njemu mrske reči, novinarku bi bahato prekidao, ne čekavši kraj pitanja. „Nemojte livade, možemo da pričamo o Makiškom polju“, govorio je.

U  filmu  se naizmenično smenjivalo dosta sagovornika upućenih u oblasti saobraćaja iurbanizma, koji su iznosili svoja stručna mišljenja u vezi sa Smart planom. Pomenuti zamenik predsednika Komisije za Smart plan je nedovoljno ubedljivo, nervozno i nadmeno, sa kiselim osmehom nespretno pokušavao da ubedi autorku filma o investicionoj isplativosti izgradnje  prve  linije  metroa, od Makiškog polja do Ade Huje, čija se izgradnja predviđa do 2027, odnosno  do  2033. godine  kada  se po planu očekuje izgradnja druge linije metroa - od Zemuna do Zvezdare.

Devetog  oktobra  tekuće  godine  završen  je rani  javni  uvid  u pomenuti Smart plan. Pojam javnog uvida postao je danas prilično upitan. Praksa je pokazala da se javni uvid danas svodi na formalnost, jer bez obzira na eventualne primedbe javnosti, zacrtani plan ulazi u proceduru realizacije.

Namera pisanja ovog teksta nije stručno razmatranje rešenja beogradskog saobraćaja i svrhishodnosti i isplativosti  proširenja sistema Beograd voza i izgradnje dve glavne linije metroa koje bi se ukrštale kod „Beograda na vodi“  gde, uzgred, postoje  jake podzemne vode. Ovom prilikom ne bavim se ni mišljenjem struke o izgradnji naselja „Tesla grad“, tog produkta investicione invazije jednog investitora, podobnog aktuelnoj vlasti, i to na prostoru jedinog vodoizvorišta pijaće vode.

Osnovni cilj pisanja ovih redova jeste ukazivanje na osiono i nedolično ponašanje pripadnika gradske vladajuće strukture, demonstrirano svaki put kad se suoče sa njima nedopadljivim  pitanjima, bez obzira da li ta pitanja dolaze od novinara ili građana. Utisak je da je takvo ponašanje postalo opšti manir za većinu predstavnika državne ili gradske vlasti. Po modelu poslušnih đaka, oni samo slede svog šefa koji sedi na čelu države, a koji na svako pitanje nerežimskih medija odgovara cinično, oholo, nervozno.

Građani  su  gotovo  svakodnevno  putem  medija bliskih establišmentu izloženi politici kiča, manifestovanoj kroz bahate i neprimerene prekore i lažna obećanja koja, valjda, treba da se dopadnu lakovernom i zastrašenom delu populacije. Tome se mora stati na put. Koliko god gradska vlast pokušavala da nametne silu, istinska moć je u rukama građana i toj lekciji podučiće aktuelne gradske čelnike, osione i odnarođene, na predstojećim gradskim izborima.

 

Autorka: Ganja  Bajčetić dia, Resorni odbor za urbanizam Nove stranke Beograd