Uprkos zakonskim propisima i mnogobrojnim obećanjima, osobe sa invaliditetom i dalje se tretiraju kao građani drugog reda. Uzrok ignorisanja njihovih prava nije toliko nedostatak novca, koliko neorganizovanost, neodgovornost i nebriga nadležnih institucija, zaključak je učesnika danas održanog okruglog stola „Položaj i prava osoba sa invaliditetom u Srbiji“.

Okrugli sto, na kojem su učestvovali predstavnici različitih udruženja za zaštitu prava osoba sa invaliditetom, otvorio je Ivan Novković, koautor Programa za zaštitu ljudskih prava Nove stranke. Pozdravivši prisutne, Novković je istakao da različita udruženja nemaju uvek usaglašene stavove, ali da je dobro da postoji dijalog među njima. Takođe je podvukao značaj što šireg učešća osoba sa invaliditetom i organizacija koje ih zastupaju u svim procesima koji se njih tiču, jer je to “jedini mogući put u ostvarivanju jednakih mogućnosti i prava za sve”.

Sumirajući položaj osoba sa invaliditetom danas, Novković je ocenio da zakonska regulativa postoji, ali se ona ne poštuje:

- Arhitektonska pristupačnost i Servis personalnih asistenata jesu predviđeni zakonima. Međutim, po pitanju arhitektonske pristupačnosti imamo nadležnost lokalnih inspekcija i Direkcije za izgradnju grada, dok se Zakon o socijalnoj zaštiti ne primenjuje u delu koji se tiče Servisa personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom, u kojem je precizirano da je obaveza lokalnih samouprava da finansiraju Servis. Po Zakonu, Servis pokreće i vodi NVO ili udruženje osoba sa invaliditetom koje prethodno dobije licencu, a zatim podnosi zahtev da lokalna samouprava donese odluku da Servis postane jedna od usluga sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou. Pored toga što se Zakon ne primenjuje u delu koji se odnosi na Servis, jedan od problema u ovom polju je što veći deo sredstava koje odvajaju država i lokalne vlasti budu usmerene na rad institucija rezidencijalnog tipa i drugih oblika podrške koji ne podrazumevaju samostalni život u zajednici.

Upravo zbog takve prakse, naveo je Novković, “u Srbiji osoba koja koristi invalidska kolica može nesmetano da uđe u tek nekoliko javnih zgrada, a izgradnja stambenih i drugih objekata se vrši bez poštovanja Zakona o izgradnji i Pravilnika o pristupačnosti”:

- Zato se veliki broj osoba sa invaliditetom koje mogu mnogo da pruže ovom društvu, još uvek dovija kako da obezbedi personalnu asistenciju i normalno funkcioniše. Dilentantizam je zahvatio skoro sve institucije od lokalnog do republičkog nivoa, i to one koje su dužne da primenjuju zakone. To je najveći problem.

Predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom „Feniks“ Branko Jokić istakao je da „nemanje para nije pravi razlog ponižavajućeg položaja osoba sa invaliditetom, već neorganizovanost i lopovluk unutar nadležnih institucija“:

-Sa ministrom već mesecima ne mogu da uspostavim nikakav kontakt! A, na primer, samo tokom marta su potrošili preko osam miliona dinara za održavanje vozila! Zamislite koliko bi se sa tim novcem mogao unaprediti položaj osoba sa invaliditetom!

Jokić je naglasio da je za poslednjih 13 godina u Srbiji uklonjeno samo 10 odsto barijera, a da je osobama sa invaliditetom onemogućeno čak i gradski prevoz da koriste, jer je većina autobusa sa mehaničkim platformama čije korišćenje „zavisi od dobre volje vozača“.

- Loš je i Zakon o ortopedskim pomagalima, jer se ona sada mogu menjati tek na osam godina. U vreme Tita menjala su se po potrebi, u vreme Miloševića na svake tri godine, a danas, u vreme Srpske napredne stranke, na osam godina – rekao je Jokić.

Predstavnik Udruženja ratnih vojnih invalida Željko Vukelić rekao je da je, zbog stalnog ignorisanja njihovih prava i potreba, više od 7.000 vojnih invalida potpisalo peticiju za smenu državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Popovića, i dodao da se traži i ostavka pomoćnika ministra Vladimira Pešića.

Na loš odnos državnih institucija pažnju je skrenuo i predstavnik Udruženja paraplegičara Vukoman Bošković. On je istakao da niko od čelnika države i grada, „ni predsednik Tomislav Nikolić, ni premijer Aleksandar Vučić, ni ministar Aleksandar Vulin, nemaju vremena čak ni da na današnji dan, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, čuju probleme sa kojima se oni suočavaju“:

- Ni gradonačelnik Siniša Mali nema vremena da nas primi, zato što je mali! O leks specijalisu, kojim bi se navodno unapredio položaj osoba sa invaliditetom, više se i ne govori, a tokom predizborne kampanje premijer ga je više puta obećao!

Predsednik Resornog odbora Nove stranke za prava osoba sa invaliditetom Vladimir Tomašić istakao je da je neophodan njihov politički angažman, te da je krajnje vreme da se prevaziđu „podozrenje i sumnje prema političkim partijama“:

-Floskula „svi su isti“ ne sme biti izgovor za stajanje po strani. Političke stranke su te koje u krajnjoj liniji donose propise i zakone, i zbog toga mi, osobe sa invaliditetom, moramo da utičemo na i kroz njih. Mnoge bitke nisu izvojevane upravo zbog toga što su mnogi od nas izbegli da se pojave svugde gde treba i da aktivno učestvuju u političkom životu.