Privatizovanje Beograda na primeru zgrade Saveznog MUP-a

Privatizovanje Beograda na primeru zgrade Saveznog MUP-a

Pre nekoliko dana aktuelni gradski menadžer je putem medija obavestio građanstvo o početku rušenja zgrade bivšeg Saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša 92, nastradale u bombardovanju 1999. godine. Uz hvalisanje o „investicionom bumu“  koji  je zadesio  prestoni  grad, zahvaljujući pre svega "uspešnoj ekonomskoj politici aktuelnog premijera i aktivnostima gradske vlasti", gradski menadžer je obavestio građane da će na predmetnoj parceli inostrani investitor sagraditi stambeno poslovni kompleks, a da pri tome nije upoznao građane da li zgrada Saveznog MUP-a još uvek ima status kulturnog dobra  ili je izbrisana iz registra kulturnih dobara. U normalnim zemljama u kojima se poštuju zakoni, to je važno pitanje koje zaslužuje precizan odgovor, čime se javnost upoznaje da li će novosagrađeni objekat zadržati autentičan izgled postojećeg, ili će investitor graditi po svom ličnom nahođenju, vodeći se  isključivo svojim interesima.

Zgrada Saveznog MUP-a, izgrađena posle II svetskog rata, po projektu slovenačkog arhitekte Ludviga Timorija, nalazi se u ulici od izuzetnog značaja za Beograd u istorijskom, kulturnom, tradicionalnom, civilizacijskom, estetskom i saobraćajnom smislu. Sa stranim diplomatskim predstavništvima i zgradama  najviših   državnih  ustanova  od  kojih  su neke  autorska  dela velikana arhitekture 20. veka, Nikolaja Krasnova, Dimitrija Leka, Ive Antića, Ulica kneza Miloša predstavlja izuzetnu urbanu celinu i tkivo. O njenim promenama u smislu novih objekata i javnih površina moraju da se pitaju stručna javnost i građani koji, kao vlasnici grada, imaju pravo da se uključe u proces tih promena, pogotovo kad su u pitanju važni  delovi grada sa istorijskim nasleđem.

Nažalost, danas se struka i građani ne pitaju, pošto se aktuelni premijer i gradski čelnici smatraju kompetentnima za sva pitanja koja se tiču razvoja grada. Pod izgovorom „modernizacije“ grada, ponavljajući mantru da sve rade u interesu građana, stvorili su stabilnu vezu sa njima značajnim investitorima, udovoljavajući njihovim interesima i željama. Posledica takvog odnosa su štura i nepotpuna obaveštenja koja se prezentiraju građanstvu.

U aprilu tekuće godine izvršen je javni  uvid u Plan detaljne regulacije bloka između ulica Kneza Miloša, Drinske, Sarajevske i Durmitorske, na osnovu koga je dozvoljena gradnja kule visine 120 metara, kao višenamenskog komercijalnog objekta. To je izazvalo burnu polemiku u stručnoj javnosti, prvenstveno zbog ranije izmene Generalnog plana Beograda, a na zahtev prethodnog investitora, po kojem je predmetna parcela iz javnih sadržaja promenjena u komercijalne. Veliki deo stručne javnosti se usprotivio izgradnji visokog objekta koji je pominjan kao hotel sa tržnim centrom i apartamanima (u pogledu namene objekta izjave gradskih čelnika su često bile neodređene i različite), sa obrazloženjem da se izgradnjom visokog objekta narušava urbani lik Ulice kneza Miloša i to na mestu gde je sam ulaz u centar grada. Protiveći se planiranom urbanističkom rešenju, mnogi su izrazili sumnju da će se desiti još jedan urbanistički promašaj.

Kao odgovor na sve kritike i upozorenja, umesto da se formira nezavisno stručno telo, sastavljeno od renomiranih profesionalaca i predstavnika građana, Vlada je početkom septembra donela odluku koju je potpisao u ime Vlade aktuelni premijer, da se formira „Koordinaciono telo za realizaciju projekta izgradnje visokog objekta u bloku između ulica Kneza Miloša, Drinske, Sarajevske i Durmitorske u Beogradu“. Za članove su imenovani predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gradske uprave i investitora, na čelu sa aktuelnom ministarkom pomenutog ministarstva. Zadatak koordinacionog tela je „da analizira  planska, tehnička i saobraćajna rešenja koja su značajna za izgradnju visokog objekta komercijalne namene, kao i da izvrši analizu mogućih uticaja visokog objekta na okolinu u okviru područja površine 35.608 m2 obuhvaćenog Planom detaljne  regulacije“.

Odluka je doneta pozivajući se na stav 1 člana 25. Uredbe Vlade „o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama  i službama“.

Interesantno je napomenuti da stav pet člana 25 Uredbe glasi:

„U pitanjima koja ne budu sporazumno rešena unutar Koordinacionog tela odlučuje Vlada.“

U prevodu: odlučuje aktuelni premijer, što objašnjava sve prethodno rečeno.

Primera samovolje aktuelne vlasti ima dosta. Setimo se bahatosti koju je aktuelna gradska vlast pokazala prema građanima prilikom izbora tipskog gradskog kioska, postavljenih u centralnom gradskom jezgru. Bez javnog konkursa i bez ikakve javne rasprave, radna grupa grada, na čelu sa aktuelnim glavnim gradskim urbanistom, a na osnovu odluke o postavljanju privremenih objekata na teritoriji grada, koju je potpisao aktuelni gradonačelnik, usvojila  je tip, veličinu i izgled gradskog kioska, a da stručna javnost ne zna ni ko je nosilac idejnog rešenja. Tim činom samovolje gradske vlasti, građanima je uskraćeno pravo i mogućnost da  učestvuju u stvaranju ambijenta u kome žive.

Autorka:  Ganja Bajčetić, dia, članica Nove stranke

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori