Sada već davne 2011. godine, nakon suđenja, na sajtu B92 izašla je vest o presudi Mijajlu Mijailoviću za ubistvo švedske ministarke Ane Lind. To ubistvo je imalo ceo niz aspekata i nagađanja (zašto i kako i čemu i zašto baš tada), ali to nije danas tema mog interesovanja.

Nakon izricanja presude, Mijajlo Mijailović je izjavio:

"Osećao sam mržnju prema političarima, i švedskim i srpskim. Smatrao sam ih odgovornim za svoje neuspehe."

Takođe je izjavio da njegov čin nema nikakve veze sa intervencijom NATO 1999. godine na Jugoslaviju, već da je za svoj loš život, nezaposlenost i bolest krivio isključivo političare. Takođe je tvrdio da je sasvim slučajan izbor bio nesrećna ministarka jer je isto tako "sasvim slučajno" sreo u nekom tržnom centru, a eto, imao je kod sebe nož.

Ubica je živeo od nadoknada za nezaposlenost i bolest, nije imao skoro nikakvo obrazovanje i, kako sam navodi, nikakvu bududućnost.

I opet, nije ovaj blog o njemu, niti o ministarki Ani Lind. Blog je o jednom komentaru na vest o presudi, koji sam tada iskopirao i sačuvao, kao jedno sjajno zapažanje.

Komentar je potpisao izvesni Misha, a komentar je glasio: 

"Tipična autoritarna balkanska ličnost, kojoj su drugi krivi za njene sopstvene probleme. Ono što sam treba da pruži drugima kao doprinos zajednici, takav tip ljudi traži od političara kao kakvih mađioničara da reše posledice njegove sopstvene neodgovornosti, a naravno, naši političari pristaju da manipulišu tom potrebom za prebacivanjem odgovornosti na njih, pa obećavaju rešenje problema koje je nemoguće njima samima da reše. Naime, ako ja sam učim školu samo da otaljam, onda radim svoj posao kao od bede, lenčarim i gledam kako da se izvučem od odgovornosti života, a uz to sam sklon prevari, mitu, korupciji, to nijedan politički sistem ne može da reši, to mogu samo ja sam. Ako politika počne time da se bavi, to je civilizacijsko vraćanje u srednji vek, vek autoritarnosti i licemerstva."

Naravno, u slučaju Mijailovića, radilo se o psihijatrijskom bolesniku. Ali, ta njegova ekstremna mržnja koja je rezultirala ubistvom jedne uspešne političarke (koliko se sećam, čak i omiljene), samo je krajnost stanja koje danas živimo u Srbiji zahvaljujući tabloidnom novinarstvu i "politici kačenja meta" političkim protivnicima i nekim javnim ličnostima koje imaju snage da podignu glas protiv sada već ozbiljne autokratije.

A čini mi se da je "Misha" u nekoliko rečenica komentara opisao baš ono čime svaki autokrata najviše voli da manipuliše. 

 

Autor: Aris Movsesijan, v.d. predsednika Gradskog odbora Nove stranke Beograd