Prvi dramski čvor

Prvi dramski čvor

Da li je Savez za Srbiju i zvanično preuzeo protest #1od5miliona? Tako je glasilo jedno od pitanja koje je predsednik - Nove stranke Zoran Živković uputio svim potpisnicima Sporazuma sa narodom. Nije to pitanje izmislio Zoran Živković. To pitanje visi u vazduhu od samog početka protesta. Uz sva uveravanja da SzS nema nikakvu kontrolu nad organizacijom protesta, dobar broj građana je mrmljao po društvenim mrežama o sasvim suprotnom utisku. Naravno, to se uklapalo u sliku koju je režim Aleksandra Vučića preko tabloida potencirao, pa je veliki broj ljudi posumnjao u verodostojnost tog mrmljanja. Najopasnije su laži protkane istinom. Zna to i Vučić. Kao učesnik pregovora i dogovora opozicije, dobijao sam uverenja da se priča oko organizacije protesta vodi paralelno: sa jedne strane su u pitanju nestranačke ličnosti koje su pokrenule ove proteste i sa druge strane smo u pitanju mi koji smo aktivisti političkih stranaka.

Prvo smo potpisali zajednički dokument koji je sadržao zahteve koji se tiču izbora i izbornih uslova. Taj dokument su potpisali skoro svi iz opozicije. Drugi dokument je bio proširenje i logičan nastavak tog dokumenta, a na poziv sa protesta koji je uputio Bane Trifunović sa kamiona u Beogradu rekao da se očekuje nekakav dokument i predlog opozicionih stranaka. Tako je došlo do Sporazuma sa narodom. Tri nedelje je trajalo usaglašavanje ovog dokumenta, predloženog od SzS. Nakon usaglašavanja i izlaska u javnost sa Sporazumom, došlo je do pogrešnih tumačenja ovog dokumenta od strane Saveza i ne samo Saveza. Dobar je primer da se potenciralo kako je dogovoreno kreiranje jedne zajedničke liste na tim nekim budućim izborima (koji će inače biti bojkotovani ako se ne ostvare zahtevi iz prvog dokumenta).  U Sporazumu jasno piše: „Kada se izborimo za slobodne i poštene izbore ZAJEDNO ĆEMO RADITI na formiranju zajedničke izborne liste na kojoj bi pored stranačkih kandidata za narodne poslanike uzeli učešće i predstavnici sindikata, strukovnih i građanskih udruženja, studenata, profesora, akademika i javnih ličnosti“. Dakle, RADIĆEMO! To kako ćemo i koliko uspešno raditi na formiranju zajedničke liste, između ostalog je trebalo da zavisi i od događaja i uzajamnog dogovaranja tokom borbe za izborne uslove. Kao što vidimo, to baš i ne ide u dobrom pravcu.

Inače, sastanci opozicije su zatvoreni za javnost i to je dobro. Loše je što zaista ima konstruktivnih diskusija za koje će javnost ostati uskraćena. Atmosfera je prilično parlamentarna, pristojna, sa retkim izuzecima iskakanja iz konstruktivne diskusije. Pa šta je onda problem? Problem je sprovođenje onog što je dogovoreno, zbog čega i postavljam ono prvo pitanje na početku teksta. Lično nemam ništa protiv da Savez za Srbiju preuzme da vodi i organizuje protest. Onda bismo mogli da se opredelimo da li taj protest podržavamo ili se ne slažemo sa odlukama koje se donose. Niko aktivistima i simpatizerima Nove stranke nikada nije branio da učestvuju kao građani u bilo kojim protestima, što je i nemoguće. Ali, vratimo se malo u istoriju protesta poslednjih nekoliko godina. Ne davimo Beograd je takođe imao niz protesta na kojim su učestvovale stranke bez stranačkih obeležja. I ti protesti, koliko god bili opravdani, su se utišali, baš zbog nemogućnosti iskazivanja svojih političkih stavova, makar kroz pripadnost nekoj političkoj grupaciji. Doduše, neki su imali to pravo, a neki ne. Pitanje je da u ovom i ovakvom režimu u kome živimo, svako ko je deklarativno član neke opozicione opcije, rizikuje da bude proglašen od vlasti kao izdajnik i nepodoban, što nosi često i pritisak kako u sredini u kojoj živi, tako i na radnom mestu. Pa zašto je onda strašno da pokaže hrabro ali i jasno koju je opciju odabrao? Taj trend se nastavio i na ovim aktuelnim protestima. Ok. Navikli smo. Bez stranačkih obeležja. Ovo su građanski protesti i ostavimo po strani svoja stranačka opredeljenja pa čak i politike. Hajde da ostvarimo uslove za poštene izbore. Hajde. Nema govornika iz političkih partija. Nema. Neko reče da bi takvi govornici bili i izviždani. Dobro. I? Gde smo danas? Imamo govornike iz dela koji sebe naziva „građanskim“, dakle politički neopredeljenim, neučlanjenim, dok se na mala vrata uvode političari. I to je u redu. Problem nastaje kad se postavi pitanje: Ko određuje govornike? Kažu iz Saveza da građani na lokalu određuju govornike. Time valjda žele da izraze pristajanje na nekakvu neposrednu demokratiju gde građani odlučuju o najneverovatnijim izborima političara koji će govoriti. Da ne bih sada nekog lično izdvojio i time moguće povredio, neću navoditi primere.

Na sve ovo, desila se The Subota sa upadom u RTS. Kažu, nije dogovoreno, spontano se desilo. Kažu, bilo je grešaka ali i pomaka unapred. Dobro. Kažu da The Nedelja koja je usledila sutradan, kada je blokirana zgrada Predsedništva, pa je zatim prekinuta blokada da bi se otišlo pred policijsku stanicu gde su se nalazili uhapšeni mladići zbog upada u RTS, nije planirana već iznuđena. Kažu iz Saveza da im nije jasno kako su samo lideri Saveza držali govore tog dana, kako eto ni to nije dogovoreno, nego je situacija tako nalagala. Sve to kažu i tu dolazimo do spornih tačaka. Izvršavanje dogovorenih koraka i poštovanje dogovora. Princip je: mi se dogovorimo na sastanku, a onda neko iz Saveza javi gde da se dođe i kada. Naravno, bez obrazloženja šta se tačno radi i šta se radi ukoliko A ili ukoliko B. Ne daj bože da se pojavi i C varijanta. Ako ljudi iz Saveza ne vide da su preuzeli protest, hajde da im pomognem. Da ljudi, preuzeli ste protest. Neka ste, samo nemojte da očekujete da ćete se kititi značkama stranaka čiji uticaj pokušavate da umanjite. Pa sami radite na tome da jedne liste neće biti. Između ostalog, pitanje je o kakvoj je listi reč kada je u toku bojkot svih skupština od strane opozicije u skladu sa Sporazumom sa narodom. Takođe je Sporazumom predviđen i bojkot izbora ukoliko se ne ostvari prvi korak: slobodni i pošteni izbori, čega nema još ni u tragovima. Dakle, daleko smo od bilo kakve liste.

Da ne bih dužio, a već jesam, želim da na kraju pozovem sve učesnike protesta na razumno ponašanje. Neće se protesti izjaloviti ako postoji jasan plan i jasna koordinacija. Takođe, neće se ništa postići ako u ovoj fazi budemo nastavili da svako za sebe gradi neki imidž, ističući sebe, a umanjujući uticaj nekog drugog. Tu smo zajedno. Izašli smo kao građani na ulice jer su nam mediji u potpunoj blokadi. Izašli su sa građanima političari jer Vučić sa njima ne želi da komunicira, pa je logično da je ulica mesto odakle mu se šalju poruke. Izašli su političari među građane jer je i ta komunikacija potrebna, a nije je bilo. Izašli smo kao ljudi koji žele dobro Srbiji. Sada je samo pitanje: hoćemo li korak po korak graditi zajedničku priču ili ćemo već na prvom dramskom čvoru jedne The Subote ili neke The Nedelje skrenuti svako u neki svoj The End?

Predsednik Saveta Nove stranke

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori