Ratni planovi

Ratni planovi

Te famozne reči „ratni planovi“, kojima tabloidna štampa i kvazi analitičari svih vrsta već danima podižu temperaturu umornom i napaćenom narodu, stvaraju utisak da je rat „ono što se maže na hleb“. Problem je mnogo ozbiljan da bi se površno, bahato i nadmeno iz kožnih fotelja, a zarad samo ličnih interesa, prosipala pamet i širila iluzija moći. Zato sam se i upustio u „avanturu“ da vam u okviru zakonskih ovlašćenja i bez bilo kakve političke pozadine prikažem osnovne okvire toga što oni nazivaju „ratnim planovima“.

Ratni plan je samo jedan deo sveobuhvatnog procesa koji se jedinstvenim imenom zove „procena vojnih, ekonomskih i drugih uslova za slučaj agresije“. Svaka država ima zakonskom regulativom propisane postupke i nosioce zadužene za obavljanje ove aktivnosti.

Procenom se bliže sagledavaju i procenjuju sledeći elementi: vojna procena, bezbednosna procena, procena uslova i mogućnosti za organizovanje i rad organa Republike, procena uslova i mogućnosti izvršenja mobilizacije, procena uslova i mogućnosti organizacije i funkcionisanja veza i kriptozaštite, procena mogućnosti, organizacije i funkcionisanja sistema osmatranja i obaveštavanja, procena ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje, procena uslova i mogućnosti funkcionisanja privrednih delatnosti i delatnosti javnih službi.

1. Vojnom procenom se na osnovu raspoloživih podataka naročito procenjuju: vrste i način napada agresora, ciljevi, snage i mogućnosti agresora; osnovni pravci i objekti dejstva; moguće posledice, koje se mogu očekivati; sopstveni ljudski i materijalni potencijali i mogućnosti za odbranu i druga pitanja za planiranja mera odbrane.

Prilikom izrade ove procene Ministarstvo odbrane sarađuje sa nadležnim organima oružanih snaga.

2. Bezbednosnom procenom se naročito procenjuju: ugroženost državnih organa, preduzeća, drugih organizacija i građana; mogućnost zaštite od obaveštajne aktivnosti i delovanja neprijatelja; zaštićenost državnih organa, preduzeća, drugih organizacija i objekata od posebnog značaja za odbranu i mere suprotstavljanja; snage, sredstva i osposobljenost organa bezbednosti za izvršavanje zadataka.

Ovaj deo procene izrađuje Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa  Ministarstvom odbrane.

3. Procenom uslova i mogućnosti za organizovanje i rad organa Republike naročito se procenjuju: uslovi i mogućnosti organizacije i rada organa i organizacija Republike, a posebno na ratnim lokacijama i na privremeno-zaposednutoj teritoriji.

Pri izradi ovog dela procene Ministarstvo odbrane ostvaruje neposrednu saradnju sa Ministarstvom pravde i drugim ministarstvima.

4. Procenom uslova i mogućnosti izvršenja mobilizacije procenjuje se na osnovu specifičnosti konkretnih organa i organizacija, organizacije materijalno-tehničkih i drugih uslova naročito: uslovi u kojima se vrši mobilizacija u slučaju neposredne ratne opasnosti i iznenadne agresije organa i organizacija Republike; geografski i meteorološki uslovi; uticaj i delovanje neprijatelja; vreme potrebno za izvršenje mobilizacije; mobilizacijske lokacije; mesta i zborišta; materijalno, zdravstveno i drugo obezbeđenje mobilizacije.

U pripremi ovog dela procene Ministarstvo odbrane sarađuje sa nadležnim organima Republike.

5. Procenom uslova i mogućnosti organizacije i funkcionisanja veza i kriptozaštite naročito se sagledava: uticaj dejstva agresora na organizaciju i mogućnosti održavanja veza; korišćenje sistema i sredstava veza PTT i drugih imalaca; način organizacije veza rukovođenja i kriptografske zaštite u različitim varijantama ratnih dejstava, a posebno u uslovima elektronskih dejstava i u uslovima privremeno-zaposednute teritorije.

U pripremi ovog dela procene Ministarstvo odbrane sarađuje sa Ministarstvom saobraćaja i veza, Javnim preduzećem PTT saobraćaja "Srbija" i drugim nadležnim organima i organizacijama u Republici.

6. Procena mogućnosti, organizacije i funkcionisanja sistema osmatranja i obaveštavanja naročito se procenjuju: uticaj veličine teritorije i reljefa zemljišta; geografski položaj; udaljenost aerodroma agresora sa kojih se očekuju dejstva; broj i vrste vazduhoplova koji se mogu očekivati; objekti verovatnog dejstva avijacije i rejoni moguće upotrebe vazdušnih desanata; opasnosti od elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških i drugih većih opasnosti; mogućnost uključivanja preduzeća i drugih organizacija i organa koji se u okviru svoje redovne delatnosti bave osmatranjem i utvrđivanjem pojava od značaja za odbranu; mogućnost povezivanja elemenata sistema osmatranja i obaveštavanja sa elementima osmatranja i obaveštavanja oružanih snaga i razmene podataka sa njima; funkcionisanje sistema osmatranja i obaveštavanja u uslovima privremeno-zaposednute teritorije.

U pripremi ovog dela procene Ministarstvo odbrane sarađuje sa komandama i štabovima oružanih snaga.

7. Procena ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje sadrži:

a) procenu ugroženosti i povredljivosti od ratnih dejstava, koja, naročito sadrži: položaj, karakteristike i ugroženost pojedinih delova i ukupne teritorije; objekte od posebnog značaja na teritoriji koji bi mogli biti ugroženi dejstvom agresora; povredljivost teritorije u odnosu na demografske karakteristike, uticaj prirodnih uslova, tehnički sadržaj urbanih struktura; posledice dejstava i razaranja; gubitke u ljudstvu i materijalnim dobrima.

b) procenu potreba i mogućnosti za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i drugih dobara, kojom se naročito, procenjuje: osposobljenost i mogućnost za organizovanje lične i uzajamne zaštite u naseljima i preduzećima i drugim organizacijama (samo za opštinu); potrebe i mogućnosti za organizovanje i funkcionisanje mera zaštite i spasavanja; potrebe i mogućnost za organizovanje jedinica civilne zaštite, operativno-stručnog organa za rukovođenje akcijama zaštite i spasavanja; potrebe i mogućnost za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja od strane preduzeća i drugih organizacija i službi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanje.

Procena ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje, čini osnovu za razradu dokumenata plana civilne zaštite Republike, opština, naselja i preduzeća i drugih organizacija.

Republički štab civilne zaštite izrađuje procenu za Republiku i izvode iz te procene dostavlja okružnim štabovima civilne zaštite, koji izvode iz svoje procene dostavljaju opštinskim štabovima civilne zaštite na svojim područjima. Opštinski štabovi civilne zaštite, na osnovu dobijenih izvoda, razrađuju procene opštine i, zajedno sa štabovima civilne zaštite naselja, odnosno sa poverenicima u manjim naseljima, izrađuju procenu za svako naselje na teritoriji svoje opštine. Opštinski štabovi civilne zaštite dostavljaju izvode iz procene opštine i svim preduzećima i drugim organizacijama koja su u obavezi da na osnovu ovog izvoda izrade svoje planove civilne zaštite.

U pripremi ovog dela procene Republički štab okružni i opštinski štabovi civilne zaštite sarađuju sa organizacionim jedinicama Ministarstva odbrane i preduzećima i drugim organizacijama.

8. Procenom uslova i mogućnosti funkcionisanja privrednih delatnosti i delatnosti javnih službi naročito se procenjuju: uticaj agresora na funkcionisanje privrede i društvenih delatnosti u ratu; karakteristike privrede i društvenih delatnosti po oblastima i značajnim granama, sa mogućnošću proizvodnje i pružanja usluga u ratu; procenu bitnih elemenata koji uslovljavaju funkcionisanje u ratu; mogućnost za obezbeđenje radnika za obavljanje delatnosti u ratu; druge elemente značajne i specifične za funkcionisanje u ratu (izmeštanje delova kapaciteta i robnih fondova, onesposobljavanje objekata kapaciteta).

U izradi ovog dela procene Ministarstvo odbrane sarađuje sa nadležnim ministarstvima u oblasti privrednih delatnosti i delatnosti javnih službi.

9. Za sve delove procene organi koji ih pripremaju izrađuju i kratke zaključke, koji naročito treba da obuhvate težišne objekte dejstva agresora; moguće posledice i gubitke; sopstvene snage i sredstva suprotstavljanja dejstvima agresora(ukupne mogućnosti).

Ti tabloidni analitičari bi trebalo da se upoznaju sa svim ovim elementima pa tek onda donose olako izrečene procene o tome ko i koliko je spreman za rat. Naravno da je to za njih nepremostivi intelektualni napor, tako da ne očekujem neku značajniju promenu u upotrebi reči „ratni plan“.

 

Autor: Goran Barun, član Gradskog odbora NOVE Niš

mm

Goran Barun

Ostavi komentar

Zatvori