- Posledice mafijaške veze bugarskog državljanina Cvetana Vasileva, za kojim je raspisana Interpolova poternica, i najvišeg rukovodstva Republike Srbije i Srpske napredne stranke, jesu višestruke: skoro dvesta miliona evra duga, poljuljani međunarodni ugled Srbije i – najgore – preko 800 radnika Srpske fabrike stakla iz Paraćina koji su gurnuti na rub egzistencije. Ko je kriv za to? Upleteni funkcioneri SNS pojedinačno, cela SNS ili najviši državni rukovodioci Aleksandar Vučić i doskorašnji predsednik države Tomislav Nikolić, čija je veza sa Vasilevim neupitna – upitao je Zoran Živković na današnjoj konferenciji za novinare.

Podsetimo, od jeseni 2014. godine bugarski tajkun Cvetan Vasilev uspešno se u Srbiji skriva od crvene Interpolove poternice. Zna se da je imao bliske odnose sa bivšim predsednikom Tomislavom Nikolićem zbog čuvenih flaša za rakiju „Tomovaču“ koje je pravila i donirala mu Srpska fabrika stakla, kao i otkrivenih i neotkrivenih novčanih donacija fondaciji Dragice Nikolić. Nakon više zamolnica upućenih od strane Bugarske da se Vasilev izruči zbog pronevere dve milijarde evra iz Korporativno-komercijalne banke iz Sofije, naše vlasti nisu učinile ništa u poslednje tri godine.

Predmet o ekstradiciji se „šeta“ od višeg do apelacionog suda nekoliko puta i do danas sudovi ne mogu, navodno, da utvrde ko ima nadležnost da o tome odlučuje. U međuvremenu je predsednik Srbije postao Aleksandar Vučić. Afera „Vasilev“ i dalje nije okončana.

- Cvetan Vasilev je 2012. godine kupio Srpsku fabriku stakla od Srbijagasa preko svojih firmi „Glas industry“ i „Rubin Pleven“, tako što je iz Korporativno-trgovinske banke dao kredite firmama u iznosu od 118 miliona evra za modernizaciju i obrtna sredstva. Kada mu je banka oduzeta i gurnuta u stečaj u jesen 2014, zajedno sa firmama koje su vlasnice Srpske fabrike stakla, naše vlasti su se potrudile da situaciju dodatno zakomplikuju time što u igru ubacuju svoje funkcionere i trgovce oružjem kako bi „spasili fabriku, otvorili nova radna mesta i napravili od Staklare srpski ponos“. Ishod „spasavanja“ vidimo danas, kada je fabrika otišla u stečaj. Novembra 2015. Vasilev protivpravno „prodaje“ Staklaru firmi „CPR Impex“ koju predvode otac i sin Svetozar i Petar Crnogorac i koja se bavi trgovinom naoružanja i vojne opreme. Sa njima dolaze i Milorad Mićo Pušica (član Glavnog odbora SNS), Dušan Adamović (koordinator SNS za Jagodinski okrug) i Verica Matković (verovatno kao predstavnica SPS). Postavlja se pitanje kako je mogao da im fabriku proda, ako su njegove firme otišle u stečaj u Bugarskoj? Time se nanela direktna šteta Bugarskoj državi koja je Korporativnu banku i ćerke firme nacionalizovala – ispričao je Živković.

Predsednik NOVE je istakao da je „ovim naprednjačka vlast omogućila Bugarskoj da nas dobije na međudržavnoj arbitraži zbog protivpravne uzurpacije njihove državne imovine“.

- Štaviše, Cvetan Vasilev i naprednjačka uprava su bugarska državna potraživanja, a to su krediti Korporativne banke za kupovinu SFS, bez ijednog evra poklanjala firmi „Ripers Limited“ sa Britanskih devičanskih ostrva (25. mart 2015), pa „Corp investmentu“ (30. mart 2015.) koji je u vlasništvu Milorada Miće Pušice i njegove ćerke Ivane Pušice preko firme „Mitona“, pa firmi „Staggiori Limited“ sa Sejšela (2. oktobar 2015.), pa konačno čačanskoj firmi „Veksilijum Balkan“ (01. mart 2017.) koja je u vlasništvu Dušana Adamovića i Cvetana Vasileva. „Veksilijum Balkan“ je osnovan od strane austrijske „off-shore“ firme „Vexillium SB“ koju vodi saradnik Cvetana Vasileva – Stefan Benčev. Da li je Narodna banka Srbije evidentirala ove transakcije i novčane tokove? Da li je njima prihvatljivo da se potraživanja bugarske firme u stečaju bez ijednog evra šetaju od naprednjačke do naprednjačke firme koje su ili blokirane ili u gubitku ili su osnovane sa 200 dinara osnivačkog kapitala?

U ovom cirkusu, navodi Živković, najviše su oštećena srpska državna preduzeća Srbijagas i EPS kojima se tokom celog ovog perioda duguje preko 50 miliona evra za struju i gas:

- Da ironija bude veća, stečaj Staklare nisu pokrenuli srpski državni poverioci, nego fantomska čačanska firma koja je osnovana februara 2017. i koja već u martu iste godine ima u vlasništvu 47 miliona evra dospelih bugarskih državnih potraživanja!

Štaviše, ministarstvo privrede je decembra 2016. godine odgovorilo na moja poslanička pitanja da Agencija za privatizaciju nije naplatila poslednju ratu za privatizaciju fabrike od 6,5 miliona evra. I Srbijagas je ostao uskraćen za 9 miliona evra koje Vasilev nije platio da bi kupoprodaja bila uspešno okončana. Interesantno je da je Muamer Redžović (tadašnji v.d. direktora Agencije za privatizaciju) oktobra 2015. godine potvrdio zaključkom da je privatizacija zakonita i da su sve obaveze prema državi izmirene! S obzirom na to da je već u novembru 2015. godine ušla naprednjačka uprava, očigledno je da se Vasilevu potvrdilo vlasništvo kako bi naprednjacima „poklonio“ fabriku za čuvanje od Interpolove poternice. Na ovaj kriminal nije reagovala nijedna državna institucija, a pošto su sve institucije urušene nije reagovao ni Aleksandar Vučić, tadašnji premijer, današnji predsednik države. Jula 2015. godine je Vučić grmeo sa televizije kako Cvetana Vasileva treba „da bude sramota, da trpa pare u svoj džep i da ne plaća struju i gas“. Da li to i danas misli dok se već sedmi dan ne izjašnjava o činjenici da je 820 ljudi na ulici? Na katastrofalno stanje u SFS, bruku i posledice „afere Vasilev“, upozoravao sam više od godinu dana.

Ukupna šteta koja je pričinjena stečajem „Srpske fabrike stakla“ u ciframa izgleda ovako:

1. Srbijagas i EPS – blizu 50 miliona evra nenaplaćenih potraživanja;
2. Bugarska država – oštećena za 118 miliona evra nenaplaćenih potraživanja i uzurpirane državne imovine;
3. 825 ljudi u Paraćinu na ulici!