Sado-mazo na RTS

Sado-mazo na RTS

Podigla se velika prašina oko direktnog prenosa pozorišne predstave „Olimp“ na ovogodišnjem Bitefu. Spektakl koji je trajao ravno 24 sata, direktno je prenosio treći program RTS, a nakon toga društvene mreže su se usijale od komentara velikih moralista koji su se odmah javili zgroženi činjenicom da su glumci u predstavi „mlatili spolovilima“, „skakali potpuno goli po bini“ i „doveli Sodomu i Gomoru u Beograd“.

Ostavićemo onima koji brane i napadaju predstavu belgijske trupe da se i dalje naganjaju po Tviterima i Fejsbucima, ali je vrlo interesantno da je ovaj performans izazvao toliko buke, a da baš niko već mesecima ne reaguje na pornografski materijal koji se, u redovnim intervalima, emituje na RTS.      

Emisija koja na Javnom servisu Srbije ide u etar pod nazivom „Upitnik“, a koja u poslednje vreme služi za samo-terapiju takozvanog predsednika republike, predstavlja, u stvari, ogoljeni porno sadržaj koji bi se u klasifikaciji nekog specijalizovanog sajta nalazio pod kategorijom „sado-mazo“.

Pitanje je, samo, da li lepa plavuša koja vodi emisiju u stolicu prekoputa aždaje seda dobrovoljno ili pod prisilom uredništva? Ukoliko je u pitanju njena slobodna volja, onda se slobodno može reći da je vodi nagon mazohizma, jer se drugačije ne može objasniti poriv da sa osmehom na licu trpi sve ono što dolazi od strane, pa recimo, sagovornika. Dobrovoljno potčinjavanje volji partnera, pristajanje na podređeni položaj i, makar prividno, uživanje u tom odnosu, u psihijatriji se naziva nikako drugačije nego mazohizam. Ponižavanje, trpljenje duševnog bola, samosvesno stavljanje sebe u sferu patnje i sve to sa očaravajućim osmehom na licu, ne predstavlja odnos novinara i gosta, nego nešto što nikako ne pristaje programu Javnog servisa. To što akteri nisu u crnim, kožnim kostimima i što ne koriste rekvizite za mučenje, nimalo ne menja na stvari. Izopačeni erotski naboj se svakako oseća u atmosferi. 

Sa druge strane imamo vodeći deo ovog dueta, odnosno sadistu koji sa sladostrasnim izrazom na licu verbalno muči partnerku i diktira tempo pornića koji se emituje na nacionalnoj televiziji. Njegov sadizam, u ovom slučaju, nije usmeren samo prema neposrednom akteru scene, nego i prema gledaocima, odnosno onim mazohistima koji dobrovoljno pristaju da pasivno učestvuju u ovoj morbidnoj predstavi.

Kao iskusan i verziran mučitelj, on nepogrešivo diktira tempo, rukovodi odnosom koji planski dovodi blizu vrhunca i taman kada masa pored televizora pomisli da plavuša ne može više da izdrži, kada joj usne drhte, a u očima se pojave suze, kada se očekuje da će iz nje izleteti krik koji označava katarzu, on smanjuje doživljaj, daje joj mali predah i sve kreće ispočetka. Publika sa nastranim nestrpljenjem čeka sledeći krug podizanja na rolerkosteru koji vodi ka vrhuncu i perverzno navija da je sadista muči još više i još žešće, sve do krajnje granice trpljenja koje ljudsko biće može da izdrži.

Međutim, glavni glumac vrlo dobro zna da erupcija zadovoljstva mora da bude odlagana sve više i više, i da nikako ne sme da dođe do samog kraja jer bi onda sve izgubilo smisao. Njegovo sladostrasno i otvoreno uživanje sa obaveznim vizuelnim efektima kao što su oblizivanje usana, pogled koji strogo i beskompromisno fiksira partnerku kao kobra žabu, graške znoja koje rose nausnicu kada se situacija zaoštri… sve to doprinosi krajnjem efektu, a to je korišćenje javnog resursa u samo jednu svrhu. A to je zadovoljenje želje jednog čoveka da svoj nagon ka sadizmu podeli sa što većim brojem voajera. To već proširuje sadržaj sa sa „sado-mazo“, na „sado-mazo-egzibicionizam“.

Zato, pre nego što sledeći put odlučite da dignete glas protiv neke pozorišne predstave ili sa visine puritanske čistoće zavapite protiv filmova sa neprimerenim sadržajem za one ispod osamnaest godina na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, setite se da se pobunite i protiv ogoljenog pornografskog sadržaja koji se u udarnom terminu emituje na nečemu što se zove Javni medijski servis Srbije.

 

Autor: Nebojša Milosavljević, novinar, pisac i koordinator Resornog odbora za kulturu Nove stranke Beograd

Nebojša Milosavljević

Rođen 1962. u Kruševcu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1988. godine i narednih nekoliko godina radio kao novinar u kući "Politika". Sredinom 1955. preselio se u Kanadu gde je, pored drugih poslova, nastavio da se bavi novinarskim i književnim radom. Od decembra 2013. godine živi u Beogradu. Član je Gradskog odbora Nove stranke Beograd.

Ostavi komentar

Zatvori