(Prenosimo pismo koji nam je uputila Rada Petrović, svrÅ¡eni student master studija u Francuskoj. Svojim iskustvom Rada ukazuje na to da Äak i praksa koja bi trebalo da bude rutinska, kao Å¡to je slanje meÄ‘unarodnih poÅ¡iljaka, u Srbiji ume da se zakomplikuje, te pita - da li je takva izolacija nametnuta ili izabrana.)
“Sloboda izbora je neÅ¡to Å¡to uzimamo zdravo za gotovo, sve dok nam je neko ne pokuÅ¡a oduzetiâ€, izjavila je jednom Margaret TaÄer.
Tako se i izbor komunikacije i razmene informacija, osnovna ljudska prava zagarantovana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava, našao uskraćen jednog junskog dana 2016. godine, zbog nedostatka poštanskih markica, preciznije, međunarodnih kupona.
Da li je Srbija postala zemlja izolovana od ostatka Evrope?!
Ukoliko neki graÄ‘anin poželi da komunicira sa ostatkom sveta putem poÅ¡te, naići će na brojne prepreke. Naime, u ovom konkretnom sluÄaju, zbog potrebe Å¡kolovanja u Francuskoj, trebalo je da poÅ¡aljem pismo koje će sadržati koverte sa markicama koje mi fakultet potom Å¡alje nazad. Imajući u vidu da sam odluÄila da leto provedem u svojoj zemlji, koverte je, logiÄno, trebalo da poÅ¡alju u Srbiju, zbog Äega je i nastala cela avantura. Za to su bili potrebni famozni meÄ‘unarodni kuponi, kojih igrom sluÄaja nema ni u jednoj poÅ¡ti u celom Beogradu. I uz izuzetnu ljubaznost zaposlenih u poÅ¡ti koji su se dali u potragu za dotiÄnim markicama, kako u Beogradu tako i u ostatku države, kao i jakoj volji mojih sugraÄ‘ana da pomognu, nismo uspeli da pronaÄ‘emo meÄ‘unarodne kupone, iz prostog razloga Å¡to ih nema u Beogradu! I za to, razlog je jednostavan - oni već dva meseca stoje i Äekaju na carini. ÄŒak i kada pronaÄ‘u svoj put do poÅ¡te, veće poÅ¡te najÄešće dobiju samo pet kupona od trebovanih bar 100, a i tih 100 kupona je dovoljno samo za potrebe nekoliko graÄ‘ana, u zavisnosti gde se poÅ¡iljka Å¡alje. Na moje veliko iznenaÄ‘enje, koliko god je mene zaÄudilo da poÅ¡te ne poseduju neophodne markice, toliko su se zaposleni na carini Äudili da one uopÅ¡te postoje.
Kako moja država nije u stanju da obezbedi osnovne uslove za komunikaciju sa ostatkom Evrope, obratila sam se francuskoj administraciji, koja je i ovaj put pokazala veliku zainteresovanost da pomogne svojim studentima i pronašla rešenje ovog problema.
A radi poreÄ‘enja, na samom kraju, prilikom slanja pisama na Å¡alteru u poÅ¡ti, mom sugraÄ‘aninu koji je Äekao na Å¡alteru pored, zasmetala je koliÄina dokumenata koje sam slala te i tih pet minuta koje sam provela na Å¡alteru. InaÄe, ceo proces je trajao od 8 do 15 Äasova.
Da li je ovo odgovarajuća briga vlasti o njenim graÄ‘anima i pružanje motivacije mladima da ostanu, i onima koji su otiÅ¡li da se vrate i primene steÄeno znanje u svojoj zemlji? Da li to vlast, svesno ili nesvesno, preuzima u svoje ruke i igra se sudbinom njenih graÄ‘ana? Da li to Srbija postaje izolovana zato Å¡to je neko drugi mrzi i ima neÅ¡to protiv nje, ili to ona sama Äini, zatvara se i ulazi u jedan izolovani svet gde je sama sebi dovoljna? Imajući u vidu ogroman broj migracije mladih u inostranstvo u potrazi za osnovnim uslovima za pristojan život, da li to vlast na ovaj naÄin podstiÄe, ili spreÄava trend odlaska?
Rada Petrović, master ekonomskog prava
Leave a Reply