Prolaze dani. Niko ne reaguje…Naivno sam očekivao da to uradi SANU, kojoj je učenje i visoko školstvo „u opisu posla“… Ni glasa! Neprekidno se žalimo da nemamo „duhovnu vertikalu“ – kako da budemo „vertikalni“ kada „duhovna“ SANU nema kičmu? Još jedna nečastivost ove vlasti (lično mislim najveća do sada), prolazi poprilično neopaženo i uz ćutanje!

Ova se afera ne može prećutati niti se može prozvati usnula Zagorka Dolovac „da radi svoj posao“. Ne mogu Krstić Nebojša, pa čak ni Vučićević J. Dragan, da kod Sa(t)rape ili vazda srećnog Milomira nađu opravdanje za ovu bruku koja devastira budućnost naše mladosti i Srbije u celini. Teško da će u svitanje ili bilo koje drugo doba dana žene sa Pinka ili Hepija moći da se nestašno nasmeju i bezbrižno „flertuju“ sa predstavnicima organizacije koja se zove Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA). Naime upravo nas je ova organizacija odlukom od pre koji dan, nakon upozorenja, izbacila iz svog članstva.

Šta to znači? Pa jednostavno – da diplome srpske mladeži neće važiti nigde drugde osim u ovoj nesrećnoj zemlji.

Pre nekog vremena pisao sam na ovim stranicama o „sindromu Mikija Rubiroze“. Znao sam da će na neki način ova vlast (hronični neprijatelj mladosti), onemogućiti budućnost naših mladih ljudi u inostranstvu. Nema vozova pa se mladi ne mogu, poput Rubiroze, skidati sa pruga kada budu bežali glavom bez obzira iz ove ludnice (legendarni Goran Marković reče nedavno za N1: „emigriranje odavde preraslo je u stampedo, to je – spasavaj se ko može“). Umesto vozova u jednom pravcu izmišljan je popečitelj prosvetni Šarčević Mladen.

Ovaj popečitelj je za jednokratnu upotrebu: niti će ikada dići ustanak kao njegovi slavni prethodnici, niti će biti u „dva, tri – četiri najviše“ ministra koji će ostati u narednoj vladi. Ne smeta mu – završio je kapitalni posao za Broja jedan i može očekivati njegovu milost. U svom petosatnom govoru prilikom inauguracije na mesto Predsednika Broj jedan je, između ostalog, rekao da će vreme dati odgovor „da li smo u stanju da pomerimo granice u ovoj zemlji, granice naših mogućnosti, granice našeg rada, našeg obrazovanja…“. Popečitelj Šarčević je, mnogo efikasnije nego finansista Đorđević koji je na čelu „ekspertskog tima za zaustavljanja odlaska mladih iz Srbije“, pomerio granice i praktično onemogućio odlazak mladih u inostranstvo!

Ovaj opskurni lik, kome nedostaje samo plavi mantil i testerica u rukama da zaliči na nastavnika OTO-a, može da zadene cigaru za uvo ili čačkalicu u zube – uspeo je! Nakon mnogih afera u obrazovanju, lažnih diploma, Megatrenda iz Beograda i Megatrend International Expert Consortium Limited iz Londona gde je „doktorirao“ Nebojša Silni Stefanović, katastrofalnog PISA testa… krčag se na kraju razbio i naši mladi ostaše zarobljeni u kući… Nema „odliva mozgova“! Kada im uskoro ukinu i pasoše kao što su sada indekse (ne slutim zlurado, nego se bojim), neće biti ni odliva ni mozgova. U Sanatorijumu Srbija svi zajedno ćemo biti, čini se za dugo, hospitalizovani! Celog života radim sa mladima i borim se za mlade, te mislim da imam moralno pravo na pitanje: da li sada smatraju da su svi političari isti? I da li je pametno i moguće da se u ovom Sanatorijumu danas bude apolitičan?

Kao u svakom Sanatorijumu, ENQA nas je prvo „nadgledala“, a onda kako se nismo popravljali i definitivno izbacila iz svog članstva. Tako da smo sada u prirodnom okruženju: u društvu Albanije, Bosne, Moldavije i sličnih zemalja, iako smo do skora (neopravdano?) bili u društvu najrazvijenijih zemalja Evrope. Ova će vlast naravno „prati ruke“ od ove vesti – ne zbog korona virusa, nego zbog ubeđenja da su nepogrešivi. Nepogrešivi vladar, nepogrešiva vlast, jedino smo grešni mi, sužnji nevoljni…

Celu noć gorele su baklje i praštali vatrometi na drevnoj niškoj tvrđavi. Nije ovako svetlela još od vremena kada ju je projektovao „arhitekta iz Ruda“, Mehmed Paša Sokolović. Slavio se neki veliki državni praznik ili sportski uspeh? Ma ne, to su polaznici niškog odseka SNS akademije proslavljali rođendan svog bezgrešnog vođe. On koji je mladima najdirektnije ukinuo budućnost (Šarčević Mladen je samo nastavnik OTO-a, da podsetim) slavi se od tih istih mladih! Nije nelogično kako se na prvi pogled čini – mladi iz akademije SNS lako će se zaposliti i nije im potrebno inostranstvo. U ovom Sanatorijumu bolujemo od mnogih bolesti, ali je upravo ova najgora: civitas particus (partijska država) – i bojim se da je infaustna. Nikada i nigde se kao u Srbiji nije desilo da stranka preraste državu i preuzme je sve prerogative: upravo sada je „Stranka Najboljih Srba“ uzela mladima i budućnost, ukidajući im mogućnost učenja u inostranstvu.

U našem sistemu vrednosti koji oličavaju nastavnik OTO-a i Broj jedan, uči se dualno – u fabrici, a zapošljenje podrazumeva motanje kablova koji vise sa plafona baš svake neoliberalno kapitalističke firme za eksploataciju srpske mladosti, koju otvara bezgrešni slavljenik. Veliki Volter je smatrao da se svi rađamo jednako dobri, a da će naš život definisati odnos prema znanju. Broj jedan i palioci baklji sa niške tvrđave briga za ove prosvetiteljska ideje – ne shvataju da je komparativna prednost zemalja u koje se beži upravo odnos tih država prema znanju. U Evropi cene znanje, u Srbiji SNS akademiju…

Stoga je poslednji trenutak za preokret. Neka tragični „slučaj ENQA“ i izbori budu samo povod da se mladi trgnu iz letargije (SANU sigurno neće) i preuzmu sudbinu u svoje ruke.

Sudbina se ne čeka i nije stvar slučajnosti. Za nju se valja izboriti.

Nije sudbina kriva za ovaj Sanatorijum…

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.