Saša Živić za Danas: Čitamo li Mešu Selimovića?

Saša Živić za Danas: Čitamo li Mešu Selimovića?

Često se vraćam interesantnoj misli velikog Meše Selimovića da je „uvek sumnjivo kad neko misli za sebe da je pametan“.

Ne samo da je bio najmudriji među nama ikada (lično, dodao bih i Vladetu Jerotića), nego je bio i vizionar. Mada je umro pre skoro četrdeset godina, tačno je osetio plimu nadolazećeg SNS-a: u ovoj vlasti niko, ali apsolutno niko, ne pristaje na manju meru sebe od genijalnosti…

Putevi i aerodromi su evropski a ministarka građevina uprkos neprekidnom prisustvu na terenu stiže i da predaje na prestižnom Megatrend univerzitetu.

Ako baš putevi i ne budu jeftini i kvalitetni nego pucaju čim se otvore (Grdelica, Čačak, Prosek…) tu su virtualne makete tipa „Ništa više nije daleko“ gde po ekranima ne puca ništa, a profesorica Mihajlović i dalje može za sebe da misli da je najpametnija (izgleda da Labus nije čitao Selimovića). Zato se i ne pominje koliko košta kilometar auto-puta – možda je skup, ali su ga gradili najpametniji!

Ministar Stefanović, najbliži saradnik Broja jedan, čak ima i dokaze sa parkinga Sava centra, gde je završio fakultet, da je pametan.

Da nije i da nije tako lepo obrazložio da nema ništa sa ocem Brankom, zlobnici bi pomislili da je boravak ovog penzionera u italijanskoj fabrici oružja „Bereta“ sa zvaničnom delegacijom MUP-a radi dogovora o prodaji oružja ustvari zloupotreba i korupcija kakva se retko sreće čak i u „banana“ državama.

Ovako ni Broj jedan nije čitao Selimovića (mada noću obilazi knjižare) i poverovao je da je Nebojša iz Beograda jako pametan. Tako je na kraju jasno da Krušik propada zbog velike aerozagađenosti u Valjevu, a ne zbog firme GIM i Branka Stefanovića.

Legendarni dezerter a sada ministar vojni pametniji je od svih svojih nejakih prethodnika: Ilije Garašanina, Radomira Putnika ili Stepe Stepanovića.

Ovaj očiti ljubitelj Jovanjice, znajući da je državni budžet uvek siromašan, pametno rešio svoje stambeno pitanje – angažovao svoju bogatu tetku iz Kanade, kojoj nije bilo problem da nekoliko desetina puta svom ljubimcu u džepove gura po 10.000 evra.

Tako se skućio ovaj genijalni ministar. S obzirom da ni vojska ne čita Selimovića pristaje da joj ovaj čudni civilni mudrac bude vojni komandant.

Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im više odgovara – glupi nemaju izbora, govorio je moj Nišlija Duško Radović, a klimao glavom Meša Selimović.

Sve vreme pažljivo je pratio na času i ministar Šarčević. Jeste, to je onaj lik koji neodoljivo podseća na nastavnika OTO-a, bez plavog mantila i testerice u rukama ali sa adresama svih solarijuma u Beogradu.

Zbog štreberskog odnosa prema nastavi postao je najpametniji ministar prosvete u istoriji Srbije, tako da su posramljeni ostali i Dositej Obradović i Jovan Žujović na primer.

Čak je, zbog adekvatnog praćenja nastave postao pametniji i od komunističkog kolege ministra prosvete Draže Markovića, mada se sličnost ovih prosvetnih gromada neodoljivo nameće.

LJutio se Šarčević što novinari ne shvataju da je trenutno 45 mesto od 79 zemalja čija se pismenost đaka nedavno testirala u stvari odlično, te ustvrdio da su bezobrazni novinari koji sumnjaju u uspeh prosvetnih reformi u stvari funkcionalno nepismeni, baš kao i trećina naših đaka sa rečenog PISA ispitivanja.

Eto šta se dešava kada se ne čita obavezna lektira Meše Selimovića, pa Šarčević Mladen izgleda pametan…

A tek Lončar Zlatibor, jedan od najpametnijih hirurga kojeg je iznedrila srpska medicina… Da je pametan dokazuje činjenica da javno priznaje da je neporecivi šef svih Srba (čak i ministara), Broj jedan, mnogo pametniji od njega te da se „rađa jednom u trideset godina“.

S obzirom da je član predsedništva SNS očekivao sam da prizna da se ovakav predsednik rađa jednom u pedeset ili sto godina, no Broj jedan je zadovoljan i ovim. Zlatiborov predan, udarnički i pametan rad u Zemunu omogućio je novinarima Dragani Pećo i Stevanu Dojčinoviću dobijanje nagrade Evropske unije za najbolju istraživačku priču u protekloj godini.

Eto kako se daleko dogura kada se poznaje rad Meše Selimovića…

Živimo u zemlji čija vlast gaji ekstremno ponašanje: u svoje redove želi da primi samo najpametnije, ne radi obične već samo kapitalne poslove, ne zadovoljava se ni na drugim mestom već samo na liderskim, ne pristaje na ljubav naroda već samo na slepo podaništvo…

I pored sveg tog napora, nikad umrli Meša Selimović konstatuje da je „život ovog naroda glad, krv, muka – bijedno tavorenje na svojoj zemlji i besmisleno umiranje na tuđoj“.

Ito je osnovni problem ove vlasti… Vlast ne čita Mešu i ovo ne vidi. Toliko iščašeni sistem vrednosti, toliko iracionalnog u stavu i pogledu na svet i probleme da komunikacija između različito mislećih ljudi danas u Srbiji jednostavno nije moguća…

Nekada mi se učini da ne govorimo istim jezikom – toliko drugačije vlast vidi Srbiju da se uplašim za sopstvenu semantiku, mada reči volim i čini mi se da umem sa njima.

Zato i mislim da je iluzorna želja da uđem sa pripadnicima vlasti u bilo kakvu polemiku, jer se moje reči jednostavno neće razumeti. Kritiku – najdragoceniji način podrške bilo kojoj vlasti, ona prihvata kao ličnu uvredu i diskvalifikaciju. Vlast živi u nekom svom paralelnom univerzumu.

Kada je Ptolomej Aleksandrijski u II veku u delu Almagest „otkrio“ da je sistem geocentričan te da se sve planete uključujući Sunce okreću oko Zemlje, nije se ni slutilo koliko će ova zabluda dugo trajati. Bilo je potrebno da prođe petnaest vekova, da „zamiriše“ spaljeni Đordano Bruno, da Galilej „proda veru za večeru“ te da Kopernik uperi teleskop prema nebu (važno je gledati, ali je još važnije gde) da bi se ustanovilo da je sistem u stvari heliocentričan, te da se sve planete uključujući Zemlju u stvari okreću oko Sunca.

Naravno, nemoguće je tvrditi da bi pametni Klaudije Ptolomej danas bio član SNS-a ali se po temperamentu, stepenu samouverenosti i nepristajanja na grešku, čini kao da jeste. Ne bih voleo da moj narod toliko čeka i da nekog od nas spale ne bi li istina ipak izašla na videlo.

Stoga april ili maj naredne godine, bojkot izbora ili ne, Tanja Fajon ili ne… Sve su to trice i kučine, da prostite.

Pravo pitanje je čitamo li Mešu Selimovića ili ne?

I da li smo naš teleskop uperili prema nebu?

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori