Mada sam celog života lekar, trudeći se da budem posvećen poslu, moram priznati da odavno gajim skepsu prema medicini…

Veliki Karl Jaspers tvrdi čak da medicina nije uopšte nauka, pre svega zbog toga što se previše oslanja na čula, a vrlo malo na misli.

Pokušavam danas da se oslanjam na misli i govorim samo činjenice, ne bi li se zaštitio od ljutnje pravdoljubivih Gordane Uzelac i Dragana J. Vučićevića.

Slavu im danas, međutim, opasno ugrožava Saša Milovanović, direktor i vlasnik Srpskog telegrafa. Ovaj zabrinuti pobornik ljutitih mera Broja jedan upravo je onaj koji je na svom portalu Republika objavio 6. marta (na početku epidemije kod nas) da je „Korona prevara veka, smišljena da se širi panika“…

Pitanje ze sve misleće: kako verovati ovom liku i ko ga danas sa ovakvim kredibiltetom uopšte pušta da na „konferencijama za štampu“ kukumavči nad sudbinom Srba u doba korone?

Nemoć medicine upravo živimo danas. Sto godina nakon je jedan sličan virus ubio 50 miliona ljudi („španska groznica“), ponavlja se ista priča. Unezvereni ljudi, nema leka… Pre deset godina od SARS-a („corona related virus“) takođe umire ogroman broj ljudi („CDC estimates that between 151.700 and 575.400 people died worldwide from the 2009 H1N1 virus infection“ – sa sajta Svetske zdravstvene organizacije).

Kakve poruke je svet izvukao? Pa u zemlji kineske braće, prvi lekar koji je svet hteo javno da zaštiti od pošasti korone odmah je uhapšen! Verovatno se i u Kini sluša struka… To što nas ni približno neće umreti kao 1918. ili 2009. godine nije nikako posledica trijumfa medicine – naprotiv.

Naš nehajan odnos prema zdravlju je „omogućio“ da se veliki broj nas zarazi ili prokuži ovakvim virusima tokom godina i tako stekne imunitet. Samo će nas naša višedecenijska nebriga prema svemu, pa i zdravlju, spasiti.

Kako je, u suštini, kod nas danas u Srbiji? Da li doktori Goran „da Predsedniče“ Stevanović i Darija „tako je Predsedniče“ Kisić mogu da opovrgnu da je onda kada je proglašena epidemija korone u nas „Tako je Predsedniče“ držao miting u Krušiku, Valjevo, pred nekoliko hiljada ljudi? Ili u ovom našem Matrixu svi moramo zaboraviti da se to desilo?

I da li upozoravanje da je to bilo neodgovorno političarenje znači da se unosi nemir i panika lažnim vestima, ili je to smisleno objašnjenje zbog čega je Valjevo jedan od novih centara zaraze korona virusa? I šta na to kaže struka – šta kažu naši stoletni epidemiolozi koji za silne godine nisu uspeli da iškoluju naslednike dovodeći svoj kredibilitet u pitanje?

Da imaju naslednike lepo bi mogli da uživaju u čarima zabrane kretanja ili kupovine u cik zore, ovako se svaki dan moraju znojiti pod svetlostima reflektora…

Nedvosmisleno, naša se strategija menjala, što automatski znači i da nije neka strategija, jedva da je bila i taktika. Od početnog potcenjivanja i odbacivanja virusa, preko koncepta „selektovanog testiranja“ prema aktuelnom „masovnom testiranju“.

Pitam i Gordanu Uzelac i ostale zabrinute novinare, da li je ovo činjenica? Šta je to „struka“ savetovala večito zabrinutog Predsednika?

Da li su morala da dođu naša kineska braća da nam kažu da se masovno testiramo ili smo mogli, na primer, da od početka slušamo savete Svetske zdravstvene organizacije (to je ona organizacija koja „smišljeno širi paniku u interesu farmakomafije“, kako kaže glodur, Saša Milovanović, 6. marta ove godine)? Nesporno da smo mnogo lutali.

Pitam nervoznog doktora Gorana „da Predsedniče“ Stevanovića, nije li to danas objašnjenje kako mi imamo smrtnost 2,7% (isto kao USA „čiji je zdravstveni sistem propao“), a Hrvatska samo 0,7%?

Nisu sporne mere, naravno da se moramo čuvati!

Ali je sporan način kako se mere saopštavaju.

Da li vajne kolege iz kriznog štaba, ako već nisu čitale Hipokratovu zakletvu, znaju za naš Kodeks profesionalne etike koji u članu sedam kaže da ćemo „etičkim ponašanjem prema drugim licima i u profesionalnom i privatnom životu, čuvati plemenitu tradiciju lekarskog poziva“? Na šta liči poprilično nekontrolisana ljutnja lekara na „neposlušni narod“ u trajanju od tri minuta a zatim besno napuštanje konferencije?

Da li je to Hipokratov ideal?

I gde su sada višegodišnje priče o „dovoljno lekara u zdavstvenom sistemu“, o čemu je hrabro govorio ministar Lončar – tada hrabro, a sada cvili da se lekari vrate! I gde su botovi koji su me godinama kritikovali što o tom problemu uporno pišem? Ima li sada moja bolnica vremena da čeka? (Danas od 18. 12. 2019. godine – „Nema moja bolnica vremena da čeka“).

Znam da Predsednika, Predsednicu vlade zvanu „hvala Šefe“, te sve lekare iz kriznog štaba „sve rane njihovog roda bole“, što reče Šantić. Ali da li i mi, bezimeni pojedinci imamo prava da nam za našim narodom „duša pati i grca“?

Znaju li ovi zabrinuti ljudi da danas niko nema tapiju na brigu? Ja odlazim na posao i lečim bolesnu decu, Broj jedan nabavlja respiratore, Goran „da Predsedniče“ Stevanović pacijente na njih priključuje…

Svako radi svoj posao! Iskreno jedino ne razumem zbog čega je uvek prisutna zamenica direktora Instituta za javno zdravlje, a ne sama direktorka, te molim zabrinute novinare da mi pojasne ovaj očigledni logički paradoks… Poruka koja od „kriznog štaba“ stiže u pola noći sa sadržajem da je „situacija dramatična“ „struka“ tumači kao normalnu?!

Naravno da u tome ne vidi elemente panike ni hronično dramatičan Broj jedan… Je li zaista „stručni stav“ kriznog štaba da je dobro da oboleli od korone jedu „mesni narezak i pasulj sa kobasicom“?

Da li krizni štab shvata da je narodu od njih muka, da su u stresu, napeti i nervozni?

Za sada narod samo loše spava, ali strepim da ni samoubistva nisu daleko… Teško je izdržati ovakav pritisak gde se za svaku smrt optužuje neposlušni narod, dok će krizni štab biti odlikovan na Vidovdan.

Da li je danas i inače posrnula medicina u nas u obavezi da se uvek složi sa stavovima vlasti?

Svi veliki presokratovski filozofi bili su i veliki lekari. Pitagora je bio najveći. I zbog čega je ubrzo odustao od medicine? Već tada je postalo jasno da u medicini čula pobeđuju misli… Stoga je Pitagora konačno i izmislio geometriju, kao osnov svih nauka, dokazujući da čula ne vrede i da je sve u mislima!

Mislimo, dragi moji Srbi…

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.