Saša Živić za Danas: Kuga i Sastav Naprednih Srba

Saša Živić za Danas: Kuga i Sastav Naprednih Srba

Kuga je, nažalost, dugo harala kontinentima… Odvratna boleština.

Prenosili su je pacovi, ne ljudi. Uništavala je sadašnjost a i budućnost naroda. U XIV veku pandemija kuge ubila je trećinu stanovništva Evrope i promenila njenu sudbinu. Ljudi su se grčevito borili da prežive i pobegnu od smrti. Danas je srećom kuga prisutna samo u pojedinačnim slucajevima: Mauricijus, Severna Kina…

Jedino je u Srbiji kuga ostala epidemijska bolest.

Kuga ostavlja pustoš i strah. Baš kao Broj nula i njegovi satrapi iz Sastava Naprednih Srba. Dobro, možda svi ne liče na pacove, ali iza sebe definitivno ostavljaju pustoš.

Nakon udarničkog devetogodišnjeg rada Broj nula je porušio sve institucije i ostavio pustoš iza sebe. Ni Interpol ne može naći Sud, Univerzitet, Tužilaštvo… mada su u Zoni sumraka, ne samo krivicom našeg Kaligule, i SANU i Zagorka Dolovac.

Nadam se da će ih agenti Molder i Skali pronaći u nekom paralelnom Univerzumu. Najlakše će ih otkriti po hrkanju… Po stepenu destruktivnosti Broj nula daleko je nadmašio Nerona, čak i Kaligulu.

Ovog rimskog cara opisuju kao neuravnoteženog, sklonog svađama i skandalima, ekstravagantnim građevinskim poduhvatima… Liči? Dobro, Kaligula je uveo konja u Senat, ovaj naš samo Rističevića… Mora se reći istina.

Osim pustoši kuga je sejala i strah. I iza Broja nula ostaje strah. Ne smete mu postaviti elementarno pitanje a da se ne naljuti i ne pripreti.

Da Vam ne kaže da ste lažov – kakav rečnik jednog predsednika… Na pitanje kako je moguće da je režimski Kon rekao da je bilo tri pute više umrlih od obelodanjenih odgovara pretnjama kao i njegov intimus iz Zemuna, „vi bi voleli da ima više mrtvih u Srbiji“? Vi se odnosi na američku televiziju N1, a sa Amerikancima smo nakon legendarnog pohoda Broja nula na Belu kuću i osvajanja hemijske, u nikada boljim odnosima…

Pretnjama nikada kraja na sve koji žele da misle svojom glavom.

Ne samo opoziciji nego i nezavisnim intelektualcima (Goranu Markoviću na primer). Goran Marković je kazao da na „internetu u ovome trenutku možete pronaći na desetine opisa ponašanja egomanijaka“ te da je „dijagnoza, uz sve obzire prema našoj nestručnosti, više nego jasna, odnosno da opisuje Aleksandra Vučića“.

Na ovaj stav je elita Sastava Naprednih Srba nazvala jednog Gorana Markovića „isfrustiranim bednikom“… Tko će proći svako ko se jAVno drzne da kaže da je „car go“, pitajte Ljubodraga Stojadinovića.

Ne samo zahvaljujući Broju nula već i karakteru Srba, koji se dominantno ponašaju kao nojevi, „zaratili smo“ sa svim susedima.

Ko od Srba bez straha ide u Hrvatsku ili na Kosovo, a sada i u Crnu Goru? Hoću da u Split kod mojih Veselina, Petra i Denisa idem ne samo kao prijatelj, već kao pripadnik nacije sveta. Hoću da parkiram moj auto na rivi i bezbrižno uživam podno Marjana.

Hoću da najzad počnemo da poštujemo Crnu Goru, a ne samo da je volimo. I braći moramo dozvoliti da razvijaju svoju samosvojnost, svoju nacionalnu svest!

Nije sramota osećati se Crnogorcem, ne moraju svi biti Srbi.

Neću da moj prijatelj, dobar čovek i briljantni intelektualac Vlado Vojinović ostane bez katedre za crnogorski jezik! Držim za reč Dritana Abazovića da osvete i revanšizma neće biti.

Ne sumnjam da će Broj nula pružiti prste prema Crnoj Gori, Dritan je tu da to onemogući. Nije Broj nula samo sklon afektivnom ponašanju i plakanju.

Ima on i te kako materijalne interese, i u Crnoj Gori. Tek će se videti dimenzije otimačine kada ovo ludilo prođe.

A proći mora.

Neće Broj nula vladati kao crnogorski despot 30 godina. Nema demokratije gde se vlada duže od osam godina. Ovaj se čak hvali sa 30 godina na vlasti, dok Broju nula i ne pada na pamet da suvereno vlada, da suverenije ne može biti, duže od osam i po godina.

I dalje su za sve „svinjarije“ krivi Đilas i „žuta bagra“. Kada će to prestati? Posle deset, ili ne daj Bože posle dvadeset ili trideset godina?

Pri tome mu ne smeta što su njegovi intimusi bili deo „žute bagre“. Tapšač Marko Đurić, smešno destruktivni Goran Vesić, halapljivi Siniša Mali, plavuša Zorana Mihajlović…

Stoga je značajna uloga Ujedinjenih protiv kovida. Ozbiljne organizacije sa Radetom Panićem kao korifejem… Mora se oštro protiv Broja nula – on samo taj jezik razume…

Odavno se toliki broj intelektualaca nije tako čvrsto ujedinio. Među članovima postoji poštovanje, razumevanje i ljubav.

Dovoljno da se smatramo braćom i sestrama… Moramo prošetati u belom i pokazati svoju snagu… U vreme kada se Sastav Naprednih Srba i sam osipa (kolonelo Kon priznao da lažu) potreban je dodatni napor da im nanesemo bolni udarac…

A šta posle toga?

Da se opozicija na primeru Crne Gore ujedini u nekoliko kolona (već vidim da to rade Pokret slobodnih građana i Nova stranka i to pozdravljam) i za predsedničke izbore smisle nekog kandidata sa autoritetom.

Tako velikim autoritetom da to može poništiti blejanje Broja jedan, mucanje Krstić Nebojše i Marić Milomira, opijenost (ili napijenost?) Sarape Predraga i Vučićević Dragana sve sa njegovim izbezumljenim srednjim slovom, logoročnost „nezavisnih“ Anđelković Dragomira i Stanković Vuka Dejana, te euforiju svih onih koji isti iz dana u dan pune studija Pinka ili Hepija (primer Dejana Apostolovskog), zaključno sa Simom Spasićem i nesrećnicom sa Hepija koja mu tercira…

Naravno identitet kandidata mora ostati tajna do poslednjeg trenutka, jer je potencijal Sastava Naprednih Srba da nekog izmažu blatom i propuste kroz „toplog zeca“ uvek spremnih za istinu Kurira, Informera, Aloa ili Srpskog telegrafa (ako sam ispustio koji domoljubni list koji svoj patriotizam naplaćuje sa 9.000.000 dinara, ja se izvinjavam), sve da bi nakon toga trijumfalno nastupila Nula i blagonaklono rekla da ne podržava napade.

Kao što 2015. godine nije podržao smenu Saše Jankovića. Njegov paternalistički stav pun brige i saosećanja i za neistomišljenike tako je otužno teatralan da izaziva gađenje. Dramske pauze, uzdasi, pogled u daljinu, suze čak se podrazumevaju.

Samo je pametan čovek slobodan, a svaka budala je rob, dade nam uputstvo Marko Tulije Ciceron. Za slobodom se čezne, sloboda je osnov našeg postojanja, ali se ona neće dobiti na poklon. Potrebno je istrpeti udarce i osvojiti je.

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori