Ne u najsrećnije vreme i ne baš u najboljim uslovima, ali Kralj je raspisao izbore. I biće ih za manje od mesec dana. Promenio sam retoriku, nije on nikakav Broj jedan ili Prvorođeni.

On je jednostavno suveren. Kralj. Njegova je volja neograničena. Poput kralja Ibija spreman je i da žrtvuje narod u doba korone samo da bi sačuvao vlast.

Pa njegov rođak, Kralj Repiblike Srpske otvoreno priznaje da se sa narodom „zeza“! Da li zaista mislite da će biti bezbedno da u prostoriju sa pedesetak ljudi uđete i provedete dvadesetak minuta za glasanje, svi zajedno? Predrag Kon, Darija Kisić i ja tvrdimo da neće. Briga za to Kralja kao i za izveštaj Fridom hausa.

Ne sekira se taj što nismo bilo kakva demokratija, pa mu hibridna dođe čak kao kompliment.

Da je Kralj svedoči i podatak da jedino Kraljevog sina od 22 godine smatraju detetom. Svuda u svetu bi ga smatrali odraslim, odgovornim za svoje postupke, ali ne i u Srbiji.

Dakle, ovako ili onako dolaze izbori. I zadatak intelektualca (a takvim sam se prepotentno smatrao uvek) jeste da progovori i kaže šta misli.

Naš najveći problem je što smo dopustili da se parlamentarni izbori održavaju zajedno sa lokalnim. Razdvajanje je trebalo da bude ako ne jedini, ono svakako prvi zahtev opozicije.

Ovi se izbori razlikuju i procesno i suštinski i nisu se smeli povezivati. Proces menjanja države počinje na lokalu. Kao što je demokratija važnija ukoliko je na nižem nivou.

Samo puna demokratija lokalno garantuje demokratiju u državi. Ne gradi se kuća od krova, što komercijalno stalno tvrdi moj drug.

U „demokratsko“ vreme u Srbiji su isprobana tri modela izbornog sistema za izbor odbornika u skupštinama opština i gradova: dvokružni većinski, sistem relativne većine i proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom.

Većinski izborni modeli dominirali su u prvoj deceniji ovog veka, a proporcionalni sistem obeležio je ostali period i danas je na snazi. Nikakav argument nije ko ga je uveo.

Po toj logici u epidemiji korona virusa smo se trebali ljubiti jer je to tako nekada bilo? Nije srećan model definitivno jer favorizuje partijsku državu, a to je danas naša smrtna bolest.

U svakom gradu ne glasate za komšiju nego za Kralja. U vreme dok Marko Blagojević nije postao mali od poverenja Kralja, Cesid je dao preporuku za promenu izbornog sistema.

Cesid je ukazivao da ovako 96 gradova i opština u Srbiji, na čijoj teritoriji živi više od 1,5 miliona birača, nema nijednog poslanika u aktuelnom sazivu parlamenta.

U analizi se navodi i da u Beogradu živi manje od četvrtine stanovništa Srbije, a u parlamentu je više od trećine poslanika upravo iz Beograda!

Još je gora situacija na lokalu. Setite se Lučana, samo što Kralj lično nije držao miting. Zamislite jednu Angelu Merkel kako u nekakvom Arnštajnu (čak je i on veći od Lučana) drži zapaljive govore, šalje državnu sekretarku policije i blindirane kombije. Naravno nemoguće, žena je ipak samo kancelar, ne Kralj.

Kod nas se sve to čini normalno i opravdano.

Duboko smo bolesno društvo. Kada budemo birali po imenu i prezimenu, uvećaćemo odgovornost pojedinca. Neće biti mogući aplauzi večitom direktoru u Lučanima koji je u smrt odveo mladog čoveka a spasio se SNS članskom karticom.

Kad smo kod članstva i nastradalih, ko je trenutni direktor Direkcije za puteve, onaj Babić zbog koga je nastradala žena na naplatnoj rampi u Doljevcu, ni kriva ni dužna?

Možda Babić nema odgovornost i moral, ali to kompenzuje članskom kartom i ljubavlju prema Kralju… I Srbiji je to normalno!

Poslednji je trenutak da psihijatri progovore, kada to već neće SANU.

SANU se poput Predraga Kona ne bavi politikom već samo „spasava narod“. Posebno ako je u Crnoj Gori. Srpski nek se sam snalazi…

Pa šta je rešenje? Bojkot ili glasanje?

Da li mislite da bi bilo loše, da uz meni omiljene Šabac i Paraćin (setite se samo koliko je pristojan bio Šabac u doba korone), opozicija osvoji i Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevac?

Mislite da bi nakon toga država bila ista? Pa ako se setimo devedesetih, tako se počeo da ruši i Milošević, sećam se kako sam držao zapaljive govore nakon lokalnih izbora u Nišu.

Stoga savet. Svi vi bojkotaši (čiji stav razumem moralno, ne i praktično), izađite i glasajte na lokalu. Imate sigurne protivnike Kralja: Trifunovića, Živkovića… Ne možete pogrešiti sigurno.

Sačuvajte svoje zaklinjanje čistoti i omogućite da veliki broj gradova u Srbiji budu Šabac! Biće nam svima mnogo bolje.

Tražim li previše?

Čak i Biblija govori: „Mudrost je glavna – pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslavit će te kad je zagrliš.“

Kao što veru ne gledam kroz SPC nego kroz nas vernike, tako i izbore ne mogu gledati očima bojkota ili ne, već razumom ili ne.

Ako očekujete da CIA nakon predaje Kosova smeni Kralja, na zelenoj ste grani. Kakav sat vremena dijaloga na RTS-u? Mislite li da ima smisla biti u blatu sa Kraljem ili njegovim podanicima Martinovićem, Orlićem ili Rističevićem – pa oni i ne znaju definiciju reči dijalog!

Neće „mornaričke foke“ smeniti Kralja niti će on ikada pristati na iole fer uslove. Pre će Kralj poput Ibija smeniti nezadovoljni narod. Imamo mi dovoljno Žarija za ovako nešto (zamislite samo bečenje Krstić Nebojše, Mitrović Željka, unjkavog Marića ili Milovanović Saše – ma šta to „ime“ značilo, posle izbora).

Zamislite kez Sarape i plavuša sa Pinka. Ili bezumlje hronično izbezumljenog Dragana J. Vučićevića. Radovanje bezimenih Dejana i Mišela, predsednika nečega za veličanje Kralja. Da li se to može istrpeti bez pomoći psihijatra na čije Udruženje ponovo apelujem?

Jedini lek je da osvajamo gradove i čekamo predsedničke izbore drugačije ustrojeni.

Neće se smejati ako izgube Beograd.

Razmislite.

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.