Imam li prava danas kada ceo svet brine da kažem koju o korona virusu?

Imam li pravo na svoju ličnu patnju kada vlast onoliko pati za sve nas i neopisivo nas voli? Imam li prava da rušim spokojstvo panike koja se tako uspešno širi ovim prostorima?

Nadam se da dá.

Pre svega ja sam lekar u stalnom kontaktu sa zaraženim – i sam ne znam jesam li pozitivan ili ne. Drugo profesor sam fakulteta, a univerzitetski profesori ne smeju ćutati ni onda kada je najteže. Na kraju moram ispoštovati i dve leukemije koje imam u biografiji – siguran sam da i one jedva čekaju da čuju šta mislim.

Pre svega umreti nećemo, ali samo ako slušamo savete o izolaciji – ma koliko se oni činili opravdanim ili ne!

Naravno, generalno dobar ishod koji očekujem neće biti posledica naše organizovanosti, mera koje preduzima Vlada i Broj jedan… Sigurno ne. Svaka se epidemija može zaustaviti isključivo na jedan od tri načina: vakcinom, temeljnim promenama karaktera i navika ili prokužavanjem. Vakcine nema a da se menjamo nećemo – čak i predsednica Parlamenta u vreme izolacije sedi bezbrižno u kafiću! Paradoksalno, verujem da će nas spasiti naš višedecenijski nemar…

Nismo poštovali (mladi kažu „bolelo nas je“) ni svinjski ni ptičiji grip, ni H1N1 ni… i tako smo se generalno prokužili, stekli jak kolektivni imunitet! Pa kako je stao virus španske groznice nakon što je ubio 50 miliona ljudi širom planete? Vakcina, lekovi…? Ma kakvi, kada je virus zarazio skoro ceo svet i nije imao gde, prestalo je.

Danas naravno neće biti ni približno toliko zaraženih, jer smo se u međuvremenu kao vrsta prokužili. Izolacijom virus činimo slabijim a nekako sam uveren da tri četvrtine nas mora biti prokuženo ako želimo da on nestane. Ona četvrtina pošteđenih neka budu najstariji i najnemoćniji, za koje virus može biti jako opasan.

Niko ne može voleti ljude, penzionere kao Broj jedan, ali i ja evo apelujem da ostanu kod kuća. To je logično i razumno.

Kao što je logično da se svi štitimo. Nije logično da plačete kada savetujete zaštitu a onda odete na aerodrom i sačekate „kinesku braću“ jedini bez maske koju su tada nosili ne samo braća već i svi novinari, kamermani…

Što reče moj kum, ponašao se „ko starojko na svadbi“! Ne možete vikati i ljutiti se na narod da se ne pazi a na susretu sa norveškom delegacijom jedini biti bez maske! Znate Norveška je evropska zemlja gde „nema solidarnosti“ a od koje smo nabavili respiratore (preko Lajpciga). Moramo razumeti da nije jednaka odgovornost svih: moja ili predsednika republike, na primer.

Predsednik mora primerom da pokazuje  i vaspitava, ne da viče i plače… Takođe i naša zdravstvena elita koja mu neprestano povlađuje – pa oni koji se slikaju na najredovnijim konferencijama za štampu baš svako veče u zbiru imaju preko 500 godina, oni bi prvi trebalo da sede kod svojih kuća! Duboko verujem da je profesor Profesor samo ukoliko ostavi nekog boljeg iza sebe, a ne da bude nezamenljiv… Ili se varam?

Kada smo već kod odgovornosti – molim za aboliciju i razumevanje za profesora Nestorovića. Na stranu što kao pedijatar dobro znam koliko je on učinio za srpsku pedijatriju: pitam da li bi više voleli da imate „smešan virus“ ili „da svako od vas izgubi nekog najmilijeg“? Nije ista odgovornost Profesora koji je nespretno hteo da kaže svoje „vjeruj“ i Predsednika koji je koronu do pre neki dan „lečio čašicom“ i smejao se.

Poruka za večito zabrinutu Premijerku (osmehuje se jedino kada pominje natčovečanske napore Broja jedan): džaba se ljutite na narod, pa upravo Vam ne veruju jer ste do pre dve nedelje savetovali „čašicu, dve“ a sada savetujete da sa mirom prihvatimo da možemo umreti! Najmanje je tu kriv Nestorović – hteo je da kaže nešto pametno i to bi uspeo da nije bilo njegove večite težnje da bude duhovit. Šta je otprilike nameravao da kaže Nestorović?

Dok pišem objavljeno je da ima 200 zaraženih. Je li to tačno? Naravno ne, ima nas najmanje deset puta više (uprkos budalaštini sa RTS-a da mi imamo više testova od Amerike!). Gde je onda tih 1.800?

Pa sede kod kuća – eto to je verovatno hteo reći Nestorović sa nespretnom sintagmom o „smešnom virusu“. To je jedini lekar koji ima mišljenje koje sada, naravno, oprezno krije.

Čuo sam ga kako cedi kroz zube da je optimista i da za to ima svoje razloge… U verziji Pelemiša i kompanije medicina se svodi na sudbinu: može biti hiljadu ali i 100 hiljada obolelih, može biti ovako ali i onako… Jako ohrabrujuće. Da li Broj jedan shvata da dajući podršku ovakvim mišljenjima stvara paniku u narodu koji shvata da je sve u Božjim a ne rukama lekara? Jedini profesor Nestorović pokušava da razmišlja i hvala mu na tome (samo da ne pokušava da uvek pravi viceve).

Na njegovu i moju žalost logika je u Srbiji „polivena katranom i perjem“… Čudi se presednik broju umrlih u Italiji, a ne čudi se da je u susednoj Austriji smrtnost samo 0,2%! Kao i u Nemačkoj, celoj Skandinaviji… Da mene pitaju ja bih zvao nemačku i austrijsku braću jer imaju najbolje rezultate lečenja! Uzgred, naša braća, Kinezi, iste nedelje kada su goreli od ljubavi prema Srbima poslali su deset aviona Česima (po pisanju Blica). I da li znate da je naslov tog Blica od 22. 2. 2019. godine „Od gripa u Srbiji umrlo 38 ljudi! Za nedelju dana novih devet smrtnih slučajeva, 122.000 obolelih u Srbiji“?

Dakle, potrebno je mnogo opreza (koji nekako obezbeđujemo) i mnogo mudrosti (koja nam hronično nedostaje).

Nije vreme za šetnje i kupovine, ali ni za plašenje naroda, vikanje i samohvalisanje.

Dajte da nam ova pošast posluži da svi postanemo mudriji i promenimo karakter, a doktori i naučnici da se spuste na zemlju.

Učimo najstrašniju lekciju najsićušnijeg dele Prirode, sto godina nakon nas je Priroda već jednom slično opomenula.

Staće virus, ali mora stati i naša ludost…

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.