Neopravdano potpuno neopaženo prošla je vest o osnivanju „Akademije za mlade talente SNS“. Bez obzira na stepen svoje bizarnosti nije odjeknula ni u kritički nastrojenim medijima.

Pretpostavljam onda da apsolutno nije smetala ni Mitrović Željku, Marić Milomiru ili uvek spremnom za akademizam Krstić Nebojši… Verovatno je da je hronično izbezumljeni Vučićević J. Dragan ovu vest čak i slavio…

Očekujem da Sarapa i nesretne žene sa jutarnjih programa SNS nacionalnih televizija (ako akademije mogu biti SNS, a što ne bi mogle televizije?) probude iz TV postelja „nezavisne“ urednike Telegrafa, Kurira ili Aloa da objasne zbog čega je ova Akademija dobra…

Možda narod nije ni stigao da čuje ovu vest, a „nezavisni“ jesu, s obzirom da noće baš svaku noć u Pinku ili Hepiju, ne bi li naredno jutro, orni i raspoloženi, objasnili narodu bilo šta pa i ovo, naravno uvek na polzu naroda. Ako ne verujete, pitajte Apostolovskog iz Pinka (pardon iz nezavisne Politike).

Moj omiljeni filozof, veliki prosvetitelj, Žan Žak Ruso govorio je da je vaspitanje važnije od obrazovanja, da se možemo obrazovati i za lekare i za vojnike, ali da se možemo vaspitavati samo za ljude. Inovativna kakva jeste, naša vlast je ispravila Rusoa i dodala da se možemo vaspitavati i za SNS. Pitam uvek ljutog naslednika Dositeja Obradovića, ministra prosvetnog ovdašnjeg Šarčević Mladena: da li je ova akademija u lancu visokoškolskih ustanova Srbije?

I šta su mladi SNS-a kada završe ovo? Akademici? Nek se i SANU prene iz blaženog dremeža, dobijaju ozbiljnu konkurenciju: ko od svih akademika sada više voli i ceni Broja jedan?

Koliko će tek članova imati SNS kada njihovi mladi ovde diplomiraju? Masteriraju? Doktoriraju? Za sada se hvale da imaju preko 700.000 članova – dakle gotovo svaki peti punoletni građanin Srbije je njihov član. Očekivano – u društvu koje nije spremno za razmišljanje svi će misliti isto.

Kada je 1933. godine Nacionalsocijalistička stanka Nemačke došla na vlast pobedivši ne izborima sa 44% glasova, imali su oko dva miliona članova – proporcionalno prema broju stanovnika gotovo onoliko koliko ih danas ima SNS… Podrška kvari, apsolutna podrška apsolutno kvari…

I pored tolike podrške, ucenjivanje i podele unutar SNS ne prestaju. Broj jedan se ljuti na članstvo, oni potajno na njega a sve glasnije i između sebe. Ne ide dobro kampanja od vrata do vrata (ustvari nikada nije bila gora), te će ritualno neko morati to da zaplati – videćemo već ko.

Koja će struja pobediti zavisi isključivo od (zlo)volje Broja jedan. Sa zanosom kadroviranja koji je pre njega sa takvim žarom imao samo Lavrentije Pavlovič, naš Berija nepogrešivo zna da će na budućoj stranačkoj listi biti „30 potpuno novih mladih ljudi“.

Stoga akademici iz SNS-a oprez sa učenjem glavnog predmeta „Bazično udvorištvo sa naprednim uvlačenjem“… Ima mesta samo za 30 od vas.

A šta tek kažu akademici iz Palmira Toljatija i njihove starije kolege iz Knez Mihailove na Vučićevu najavu „sjajne pobede“ iako je zadovoljan sa samo „dva, tri – četri najviše“ ministra iz ove vlade?

Polaznici Platonove akademije sigurno bi pitali – kako je moguće da sjajno pobedi Vlada koja nije dobro radila, pa skoro cela mora da bude smenjena? Možda bi, zadojeni Perikleom, čak primetili da u nas nema podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, već da jedan čovek kadrovira sva tri stuba vlasti sam samcijat! Platonovi možda, ali ono što je sigurno da na ovaj nedozvoljeni stepen samovolje naši novi i naši stari akademici odgovaraju zevanjem i permanentnim dremežom…

Usnulom i gladnom narodu nije do logike. Niko da pita kako to da smo u zlatnom dobu ako je Centralna banka objavila da je više od 45.000 srpskih firmi u blokadi… Tačnije, u blokadi zbog duga bila su 45.663 pravna lica i preduzetnika, a ukupni iznos duga, tvrdi Narodna banka Srbije, bio je 241.66 milijardi dinara. Od ovog broja preko 15.000 dužnika u blokadi su duže od tri godine!

Oporavlja se srpska privreda, rastu plate i doprinosi, a ovi duguju li duguju… Tako im i treba kada ne gledaju Pink i ne čitaju Informer, nego hoće da žive u realnom svetu…

U tom realnom svetu Broj jedan prkosi ne samo zdravoj logici (što mu je stalni posao koji mu tako dobro „ide od ruke“) nego i korona virusu. Ne plaši se ovaj srpski Zoro ničega – ide i u Kinu, kada je to „u interesu Srbije“. Nije poznato da li će doneti neku fabriku, ali ako donese i virus biće to „u interesu Srbije“. Neka raste uvoz kada već ne može pamet…

Bivši SNS čelnik Nikolić Tomislav živi u zemlji gde maski nema „ni za lek“ – ni u bolnicama, ni u apotekama. Ipak značajni kontigent maski poklanja Kinezima umesto sopstvenom narodu. Računa da će i korona virus ustuknuti pred ovim bezumljem te da će se preneražen povući. Vlast tvrdi da smo spremni za epidemiju – istina nemamo maske i lekove a lekari i sestre su nam u Nemačkoj…

U zemlji u kojoj je normalno osnivanje akademije za mlade SNS (umalo ne napisah mlade botove), normalno je da u Nišu predsednica opskurne Stranke desnice Miše Vacića postaje bivša predsednica Vulinovog Pokreta socijalista. Toliko o normalnosti i perspektivama ovog društva… Mladi pedijatri u Nemačku a mladi SNS u Akademiju – to je naša zbilja.

Nema stoga mesta čuđenju ko je primljen u niškoj Gradskoj upravi, gde se više meseci ne zna ishod „konkursa“… Pa primljeni su akademici, dragi moji, akademici. To su oni talenti koji vam ovih dana kucaju na vrata tražeći „sigurne glasove“ za SNS, a suštinski tražeći posao za sebe…

Nije džaba Ivo Andrić tvrdio da bi ljudi umrli od straha kada bi znali koliko malo pameti upravlja svetom…

Stoga krajem aprila pobedimo strah – nikada manju podršku vlast nije imala.

Iskoristimo hrabro svoj glas.

Možda je intelektualno biti za, ali je danas vitalno potrebno biti protiv!

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.