Antičke filozofe i danas smatramo neprevaziđenim misliocima – ime Aristotela aktuelno više je simbol pameti nego samo vlastito ime.

Šta razdvaja Aristotela od Vučića, Lončara ili Vulina, da spomenem samo neke od najpametnijih nosioca vlasti?

Pre svega nedostatak logike. Logika, kao možda najvažnija filozofska disciplina, moćno je oružje u savremenom svetu.

Oni koji imaju unutrašnju logiku u radu danas su najeminentniji naučnici, najbolji doktori ili inženjeri. Dobri su i oni političari koji umeju vešto da se služe logikom.

I upravo tu počinju Vučićevi problemi…

Kada je onomad Aristotel ustvrdio da su svi ljudi smrtni a da je njegov suštinski učitelj Sokrat bio samo čovek te logički zaključio da je i Sokrat smrtan, nije ni slutio da će se 24 vekova kasnije u Srbiji roditi jedan besmrtnik koji će objaviti rat logici do istrebljenja.

I zaista, makar deo odijuma u javnosti koji nesporno ima, Broj jedan duguje činjenici da neprestano izvrgava ruglu logiku, što vređa inteligenciju i moral svakog mislećeg čoveka – a takvih ima u Srbiji.

Svako ko ne želi da bude poslušnik, ko ne želi da bude Sarapa ili Marić, ili da poput Krstić Nebojše ne glorifikuje podaništvo kao vrlinu, mora da ima problem sa Vučić Aleksandrom, jer je njegov sistem razmišljanja jednostavno neodrživ.

Da o vama odlučuje čovek koji se hvali da zna napamet najmanje 90% imena naseljenih mesta u Srbiji, a ne zna kako se zovu karakteristične kratke pantalone (bermude) nije nimalo lako.

Ako o vašoj sudbini odlučuje čovek koji jedne nedelje tvrdi da Branko Stefanović nije zaposlen u GIM-u, a već naredne ne zna ni šta je GIM, onda vam najblaže rečeno nije prijatno. Naravno, daleko od toga da mislim da je predsednik izlapeo i da to ne zna – samo govorim da opasno ne poštuje logiku, samim tim ni nas, građane Srbije.

Aristotel je smatrao da je zadatak logike univerzalan: da ispitivanjem tvrdnji i dokaza dođe do istine.

Vučić smatra da je zadatak logike utilitaran: da zakaže te da ga tako ne „uhvate“ u besmislu koji neprestano baštini…

Tako tvrdnja Broja jedan povodom katastrofalnog zagađenja vazduha: „vazduh je lošiji onoliko koliko nam je standard viši“ jako je daleko od Aristotelovog traganja za istinom.

Vučićev kvazisilogizam želi da nam kaže da biramo: ili ćemo imati (ovako?) visoki standard, ili ćemo disati – oba, navodno, ne mogu zajedno.

U vreme dok se Niš ili Beograd nisu videli od smoga i gde je bilo opasno šetati ulicama, Broj jedan se bezuspešno bavio sofizmima, govoreći da ga optužuju za sve – a da je ministar ekologije Trivan iz SPS-a.

Saznanje da je Trivan iz SPS-a a ne SNS-a donelo je, naravno, veliko olakšanje građanima koji su najzad mogli da odahnu (udahnu?) kada su shvatili da Broj jedan nije kriv.

Može on da se meša u žensku odbojku na primer, ali nema nikakve veze sa zagađenjem!

Ta beslovesnost i sprdnja – da će narod zaboraviti da je bio „odgovoran“ za uspehe odbojkašica, a da nije za zagađenje je rak rana ovog društva gde (navija Broj jedan) ne stanuje logika.

Da ne govorim o tome što zakleti neprijatelj logike, Broj jedan, tvrdi da je standard sve viši ali da veliki broj ljudi ne može da se greje daljinski te da voze „krševe“ od pre dvadeset godina, što po njegovoj iracionalnosti jeste razlog zagađenja.

Kako je moguć ovaj silogizam – da je standard sve veći a da sve slabije automobile vozimo i sve gore se grejemo, odnosno kako to da loš standard produžava život, ne bi mogli da razreše ni Aristotel i Parmenid zajedno.

U stvari jedini pravi naši logičari jesu nadrealisti koji su poput Tarabića pre trideset godina predvideli ovo zagađenje zbog kojeg „i ptice idu peške“.

Naravno, parodirajući logiku kao i njihov slavni naslednik Vučić, došli su do zaključka da je „status pokrajine“ naš najveći problem, a ne to što ne možemo da dišemo.

I danas, dok se razboljevamo od aerozagađenja, naša ružičasta i anestezirana javnost zagovara da su nam najveći problemi takse na Kosovu i oduzimanje imovine SPC u Crnoj Gori (što su naravno problemi koje valja rešiti, da ne pomisle čitaoci da mi je zagađenje pomutilo razum umesto pluća).

Dok Ministarstvo prosvete indirektno nalaže čak i prekid nastave, a posebno zabranjuje boravak na otvorenom (zbog zagađenja), SPC, puna brige za vernike, organizuje „molebane“, da bi isti na otvorenom u ekstazi ritualno veličali Njegoša i Vučića i tako što intenzivnije disali…

Kada povodom afere Krušik kaže da bi njome trebalo da se bave nadležni sudovi i organi, Vučiću nije logički problem da odmah nakon toga izjavi da ti isti organi „i pored dokaza koje dobijaju od policije, ne rade dovoljno efikasno svoj posao“.

Broju jedan dakle ne smeta što ti isti koji bi navodno trebalo da reše aferu Krušik, evo već gotovo četiri godine ne rešavaju slučaj Savamale.

Nema on problem sa kršenjem logike – na pitanje o rešenju bilo koje afere uvek će odgovoriti da to valja da reše oni u koje uopšte ne veruje (tužioci i sudije)!

Što reče jedan moj sugrađanin – žao mi je što je naš a ne predsednik neke neprijateljska zemlje…

Logika nije samo za filozofe i naučnike, već i za nas, obične građane.

Kada nam nešto nije jasno, kada stvari izgledaju naopako i paradoksalno, obično kažemo da „nema logike“.

Kako to onda da je najbolji student beogradskog pravnog fakulteta ikada zaratio sa logikom?

Ako mu je lakše, sa logikom ratuju i skoro svi naši ministri: od Lončara, koji tvrdi da će se za našu platu vraćati zaposleni medicinski radnici iz Nemačke, do ministra rata Vulina, koji nas ubeđuje da je trideset puta išao do tetke u Kanadu i prenosio po deset hiljada evra za stan!

Sav je ovaj paradoks i sva je ova nelogičnost posledica anesteziranog javnog mnjenja, koje do te mere glorifikuje vlast, da je ona pomislila da može i protiv logike.

Nikada se ne sme zaboraviti kako se slade našom gorčinom iz dana u dan na jutarnjim programima Mitrović Željka i Marić Milomira bezmerno silni „analitičari“, „urednici“, botovi i „antidotovi“…

Zadatak kritičke inteligencije je upravo taj – da neprestano ukazuje na nelogičnost u postupcima vlasti i time je učini boljom, dok još bolja ne dođe.

Nije poenta u tome imamo li bolje, nego je logički osnov napretka upravo biranje i promena.

Nije džaba „mračni“ Heraklit upozorio: „ne možeš dva puta ući u istu reku – u protoku vremena izgubljena prilika, izgubljena je zauvek“…

Izbori ili bojkot?

Upotrebimo logiku…

Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je član Gradskog odbora Nove stranke Niš i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić.