Nakon crne serije nesreća na gradilištima širom Srbije, u kojia su životi veliko broj radnika ozbiljno ufroženi ili, nažalost, izgubljeni, Nova stranka, nakon brojnih apela nadležnim organima da hitno reaguju i pooštre kontrole bezbednosnih uslova za rad, ovoga puta izlazi i sa mišljenjem struke.

Koordinatorka Saveta za urbanizam NOVE Ganja Bajčetić tako objašnjava da važeća zakonska regulativa, tj. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, dosta detaljno propisuje mere bezbednosti na radu, ali je primena u praksi upitna.

Uzroci crne statistike čestih nesreća na gradilištima u Beogradu i Srbiji su brojni: od nekažnjavanja odgovornih lica, zastarevanje prekršajnih i krivičnih postupaka na osnovu predatih prijava inspektora rada, usled sprege investitora sa organima gradske i republičke vlasti i moguće koruptivne radnje, problema u pravosuđu, gde su presuđene kazne u većini slučajeva niže od propisanih zakonom, pa do brojnih drugih. Naime, Bajčetića naglašava da je u poslednjih pet godina trebalo naplatiti tri milijarde dinara za kazne, a naplaćeno je tek par stotina miliona dinara, uzevši kao referentne podatke „Insajdera“.

Takođe, zatvorske kazne su znatno niže od propisanih, te je, po Krivičnom zakonu za odgovorna lica koja su kriva za smrt radnika propisana kazna od 2 do 12 godina, dok je, s druge strane, u periodu od 2013. do 2018. godine izrečeno samo njih dve, i to u trajanju od godinu dana.

Ipak, procena sttruke je da je ljudski faktor jedna od ključnih uzroka nesreća na radu, jer radnici često nisu upoznati sa osnovnim propisima zaštite na radu, što je propust poslodavca. Brzina rada i povećanje obima rada prouzrokuju nedovoljno posvećivanje pažnje njegovoj sigurnosti.

I vreme i godišnje doba mogu uticati na učestalost nesreća, kao i ako poslodavac nije uradio pravilnu procenu opasnosti, odnosno nije donet pisani akt o proceni rizika, na šta ga obavezuje zakon. Tu je i problem formiranja ilegalnih gradilišta, ilegalnog zapošljavanja radnika od strane poslodavca, bez ugovora o radu, koji obavezno sadrži mere zaštite na radu, i bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, ne vodeći računa o njihovoj stručnoj kvaliikaciji

Uzevši u obzir i tešku ekonomsku situaciju i nemogućnost zaposlenja u svojoj struci,  školovani ljudi drugih profesija primorani su bukvalno da rade na gradilištima bez ugovora o radu, uz potpis jednog papira da su upoznati sa merama bezbednosti, čime se smatra da su spremni za rad, objašnjava koordinatorka Saveta za urbanizam Nove stranke, osvrćući se i na ilegalno zapošljavanje radnika starije dobi koji su ostali bez posla posle ekonomske krize, za koje poslodavac nije obezbedio lekarske preglede službe medicine rada

„Neadekvatna organizacija gradilišta, obavljanje opasnih radova, nekorišćenje ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava, čije obezbeđivanje je zakonska obaveza poslodavca, neodređivanje pisanim aktom odgovornog lica koje je zaduženo isključivo za bezbednost i zdravlje na radu, čije imenovanje je zakonska obaveza poslodavca,  neispravna kolektivna i lična sredstva zaštite usled neizvršene provere te opreme od strane pravnog lica sa licencom i neizvršena preventivna ispitivanja uslova radne okoline, kao i angažovanje pravnog lica sa licencom koje je zakonska obaveza poslodavca i neorganizovanje periodičnih lekarskih pregleda od strane službe medicine rada za radnike na radnom mestu sa povećanim rizikom su dodatni faktori koji uzrokuju brojnost nhesreća na radu“, ukazuje Bajčetićeva.

Kako bi se crna statistika smanjila, neophodno je, savetuje struka, da se, pre svega, poveća broj inspektora rada na gradilištima, obavezno spreči ilegalna gradnja, primenom restriktivnih mera, izvrši pravilna procena opasnosti, uz obavezno donošenje akta o proceni rizika, da se odgovarajuće mere bezbednosti na radu sprovode tokom celokupnog trajanja građenja, a odgovorno lice za bezbednost i zdravlje na radu poseduje sposobnost identifikacije svih faktora opasnosti, kao i da se vrši obavezna kontinuirana odgovarajuća obuka zaštite na radu na gradilištu.

„Pokazalo se da najbolji rezultat daju virtuelni prikazi raznih situacija na gradilištu u odnosu na tradicionalne metode“, ističe Bajčetićeva, naglašavajući i važnost neprekidne komunikacije između lica određenog za bezbednost i zdravlje na radu, odgovornog izvođača radova i samih radnika u vezi sa pitanjima bezbednosti i mera sigurnosti, radi sprečavanja opasnih situacija, potom uvođenje novih tehnologija kao što su informacijsko modeliranje građevine, što bi pomoglo u planiranju mera zaštite na radu, pri čemu se mogu eliminisati i faktori rizika.

Nesreće se dalje mogu sprečiti i planiranjem rada, određivanjem stepena opasnosti od pada i upotrebom ispravnih ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava, ali i donošenjem posebnog Zakona o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete. Visoke finansijske kazne i efikasniji sistem osiguranja bi zasigurno odvraćali poslodavce da se nemarno odnose prema obavezama, inače poropisanim i u važećem Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu.

Posebno ukazujući na član 53. važećeg zakona kojim je propisana dužnost poslodavca da radnike osigura od povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom, Nova stranka upozorava da je nažalost praksa pokazala da ga mali broj poslodavaca primenjuje, zbog čega je naša zajednička dužnost i obaveza da kosntantno ukazujemo na propuste i nudimo adekvatna rešenja, uz prethodnu konsultaciju ljudi iz struke, kako više nikada ničiji život ne bi bio ugrožen, a kamoli bespovratno izgubljen.