Da li taÄno znamo Å¡ta je to Savski nasip i gde se nalazi? Da nema civilnog druÅ¡tva – udruženja graÄ‘ana i entuzijasta – to mnogi od nas ne bi znali.
Kratki video o fenomenu Savski nasip dostupan je na facebook stranici @Savski nasip ovde. Za dokazivanje kakva Å¡teta je uÄinjena životnoj sredini Beograda (i ne samo Beograda) nisu potrebne reÄi – sve je jasno iz ovog snimka.
A to kako je do štete došlo zaslužuje da bude pravno objašnjeno.
Bespravno sagraÄ‘ene zgrade na Savskom nasipu izgraÄ‘ene su na vodnom zemljiÅ¡tu Save, koje je definisano Zakonom o vodama: „Vodno zemljiÅ¡te tekuće vode, u smislu ovog zakona, jeste korito za veliku vodu i priobalno zemljiÅ¡te“ (Äl. 8. st. 6). Zakonodavac nije propustio ni to da jasno definiÅ¡e priobalno zemljiÅ¡te kao pojas zemlje neposredno uz reÄno korito, koji služi za održavanje zaÅ¡titnih objekata, a služi i drugim delatnostima koje se odnose na upravljanje vodama (Äl. 9. st. 1). ŠtaviÅ¡e, Zakon odreÄ‘uje i koliko je Å¡irok priobalni pojas – 10 metara, kad se radi o zemljiÅ¡tu nezaÅ¡tićenom od poplava, a 50 metara raÄunajući od osnova nasipa.
Vodno zemljište, dakle i priobalno zemljište kao njegov deo, javno je dobro u javnoj svojini koje je neotuđivo:
„Vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije.
Vode i vodno zemljište u javnoj svojini su javno vodno dobro.
Javno vodno dobro je neotuđivo.
Javno vodno dobro se koristi na naÄin kojim se ne utiÄe Å¡tetno na vode i priobalni ekosistem i ne ograniÄavaju prava drugih.
Na javnom vodnom dobru može se, pod uslovima utvrÄ‘enim ovim zakonom i posebnim zakonom, steći pravo korišćenja, a na vodnom zemljiÅ¡tu u javnoj svojini i pravo zakupa“ (Äl. 5. Zakona o vodama).
Å ta znaÄi naredba zakonodavca da je vodno zemljiÅ¡te javno dobro?
Prvo, vlasnik tog zemljiÅ¡ta je Republika Srbija tj. država; drugo, taj vlasnik, baÅ¡ zato Å¡to je država, mora se ponaÅ¡ati kao „dobar domaćin“ (ovaj izraz, za razliku od onog na Å¡ta smo navikli, nije politiÄka poÅ¡tapalica, već pravni standard odreÄ‘ene sadržine); treće, država je bitno ograniÄena u vrÅ¡enju svojinskog prava, jer vodno zemljiÅ¡te ne sme otuÄ‘iti (prodati, opteretiti hipotekom), već ga samo može dati na korišćenje, odnosno izdati u zakup, obavezno uz naknadu (pored Äl. 5. Zakona o vodama, o opisanom pravnom režimu javnog dobra, videti i Äl. 6 i Äl. 9. st. 4. Zakona o javnoj svojini).
Da li se država-vlasnik Savskog nasipa kao priobalnog zemljišta, koje je prirodno bogatstvo i javno dobro, ponašala kao „dobar domaćin“?
Stići ćemo do odgovora posle prikaza još nekih zakonskih rešenja.
UoÄili smo do sada da država može priobalno zemljiÅ¡te dati u zakup ili na korišćenje. Prvo je pitanje – u koje svrhe? Na ovo pitanje jasan odgovor daje Äl. 10. Zakona o vodama.
Primarna zakonska namena priobalnog zemljišta jeste održavanje i unapređenje vodnog režima. Jedini stalni objekti koji se mogu izgraditi na priobalnom zemljištu kao delu vodnog zemljišta jesu objekti: za održavanje vodotoka, za zaštitu od vode i zaštitu kvaliteta same vode.
Sekundarna namena, koja nije Äisto zakonska, već se konkretizuje i aktima nižim od zakona, dopuÅ¡ta da kao stalni objekti podignuti na priobalnom zemljiÅ¡tu mogu biti iskljuÄivo oni namenjeni linijskoj plovidbi, brodogradnji, odbrani države, lukama i pristaniÅ¡tima, korišćenju prirodnih kupaliÅ¡ta i proizvodnji struje.
Da li se vlasnici, zapravo korisnici nekoliko stotina stalnih objekata (zgrada za stanovanje ili odmor) bave održavanjem vodotoka reke Save, ili zaÅ¡titom kvaliteta savske vode, da li možda održavaju brodske linije, grade brodove, brane državu, ureÄ‘uju prirodna kupaliÅ¡ta za sve graÄ‘ane Beograda, proizvode struju? Ne, oni tu ili bespravno stanuju, ili bespravno letuju; ne grade ni luke ni pristaniÅ¡ta; ako se kupaju u Savi, to rade sami, a graÄ‘ani ne smeju ni da se približe; ne brane državu, već napadaju njen pravni poredak; ne Å¡tite vodu od zagaÄ‘ivanja, već je zagaÄ‘uju. Suprotno citiranom Äl. 5. Zakona o vodama, privilegovanim pojedincima je dopuÅ¡teno da zagaÄ‘uju vodu, uniÅ¡tavaju ekosistem priobalja i sam nasip, da ograniÄavaju prava svih neprivilegovanih graÄ‘ana.
Kako je sve to postalo moguće? NeobiÄno lako, pod uslovom da ste privilegovani graÄ‘ani i da službenici države, kao vlasnika vodnog dobra i priobalja, zloupotrebljavaju pravni poredak, Äineći od države rÄ‘avog domaćina i glavnog zagaÄ‘ivaÄa.
Postoji, naime, i namena trećeg i Äetvrtog reda za pojedinaÄno korišćenje priobalja, sadržana u sveobuhvatnom Äl. 10 Zakona o vodama: priobalno zemljiÅ¡te se može izdati i radi obavljanja privredne delatnosti, ali su te privredne delatnosti ograniÄene na: privremene deponije Å¡ljunka, peska i sliÄnog materijala; za izgradnju objekata za koje se izdaje privremena graÄ‘evinska dozvola i za postavljanje manjih montažnih objekata radi onih privrednih delatnosti za koje se ne izdaje graÄ‘evinska dozvola – Äl. 10. taÄka 6), podtaÄke (1) – (3). U grupu poslednje namene spadaju priveziÅ¡ta za Äamce i plutajući objekti; potom, zemljiÅ¡te se može izdati u zakup radi sporta, rekreacije i turizma, za obavljanje poljoprivredne delatnosti i za eksploataciju mineralnih sirovina.
Ugovore o zakupu pribavilo je udruženje graÄ‘ana „Ulice za bicikliste“ za 20 zgrada na Savskom nasipu. Iako je tamo podignuto nekoliko stotina zgrada, u nadležnom državnom organu im je reÄeno da je zakljuÄeno 20 ugovora. Za ostale zgrade – sleganje ramenima. Ako mislite da je zemljiÅ¡te ovim ugovorima izdato pojedincima radi primarnih i sekundarnih namena – varate se. Ono je izdato privilegovanim pojedincima, navodno radi namena trećeg i Äetvrtog reda, a zapravo zloupotrebom zakonskih normi o nameni vodnog zemljiÅ¡ta.
Evo kopije jednog takvog ugovora.
Kao Å¡to se vidi, ugovor br. 2767 od 6.6.2013. je u ime države zakljuÄilo javno preduzeće „Beogradvode“ sa korisnikom Äije se ime ne vidi, ali je poznato u Srbiji, opÅ¡tepoznato. Umesto ugovora o korišćenju, zakljuÄen je ugovor o zakupu. Ugovorena je naknada, a visina naknade je nepristupaÄna (izbrisana). Namena je navedena u Äl. 2. st. 1. ovog ugovora i glasi: izgradnja vikendice radi sporta, rekreacije i turizma, a ovako definisana namena je oÄigledno suprotna Äl. 10 Zakona o vodama koji izriÄito nabraja objekte trajnog karaktera koji mogu biti sagraÄ‘eni na vodnom zemljiÅ¡tu, a koje sam navela gore. Pored toga, namena vodnog zemljiÅ¡ta sportu, rekreaciji i turizmu jeste namena svima, a ne samo povlašćenima. Dovoljna povlastica bi bila i kad bi se nekom dalo vodno zemljiÅ¡te u zakup da izgradi teniski teren i naplaćuje korisnicima. Kad se ovakvo zemljiÅ¡te da u zakup povlašćenom pojedincu za izgradnju kuće, time se svi ostali iskljuÄuju iz korišćenja izdatog zemljiÅ¡ta u rekreativne i sportske svrhe. „TumaÄenje“ iza koga se krije JP „Beogradvode“ nije tumaÄenje, već zloupotreba prava. Ovo preduzeće je zloupotrebilo svoje ovlašćenje na davanje u zakup ili korišćenje tako Å¡to je ovlašćenje vrÅ¡ilo za druge svrhe, a ne za one zbog kojih mu je dato: umesto zaÅ¡tite javnog interesa, ovim i sliÄnim ugovorima, „Beogradvode“ Å¡tite interes, i to ne pravni, nego ekonomski, privilegovanih pojedinaca. Ni Ustav ni zakoni ne ovlašćuju ikog da daje povlastice bogatim ili politiÄki moćnim pojedincima, naroÄito ne predstavnike države.
InaÄe, iz ovog ugovora se ne može zakljuÄiti da li je saÄinjen na osnovu prethodnog javnog nadmetanja ili na osnovu prikupljanja pisanih ponuda putem javnog oglaÅ¡avanja, Å¡to je jedan od uslova za punovažnost ugovora o zakupu vodnog zemljiÅ¡ta, regulisan u Äl. 10b. st. 1. Zakona o vodama. Iz ugovora se, meÄ‘utim, može zakljuÄiti da je zemljiÅ¡te dato u zakup za namenu za koju se ne može u zakup dati, jer takva namena nije predviÄ‘ena u Äl. 10. Zakona o vodama. ÄŒl. 10a. st. 1. Zakona o vodama, naime, glasi: „Vodno zemljiÅ¡te u javnoj svojini može se dati u zakup pravnim licima, preduzetnicima i fiziÄkim licima za namene utvrÄ‘ene Älanom 10. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona“. U tome se, verovatno, i krije razlog zbog kojeg ovaj ugovor ne nosi naziv ugovora o zakupu, već ugovora o korišćenju vodnog zemljiÅ¡ta. InaÄe, ako ugovor nije zakljuÄen na osnovu javnog nadmetanja ili javno oglaÅ¡enog prikupljanja pisanih ponuda, niÅ¡tav je po Zakonu o vodama, a budući da je zakljuÄen tako Å¡to je omogućena izgradnja trajnog objekta protivno nameni, niÅ¡tav je po Äl. 47. Zakona o obligacionim odnosima, jer je predmet ugovora nedozvoljen.
Pravo da zahteva utvrÄ‘enje niÅ¡tavosti ugovora ima javni tužilac (Äl. 109. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima). Nadležni javni tužilac, RepubliÄka državna tužiteljka, Državno pravobranilaÅ¡tvo – o bespravnoj izgradnji koja je dovela do uniÅ¡tavanja Savskog nasipa istrajno ćute. Već najmanje pet godina. Istrajno ćute i o kriviÄnim delima za koja postoji sumnja da su ovde uÄinjena, poÄev od bespravne gradnje do ekoloÅ¡kog kriminala. Istrajno ćute organi opÅ¡tinske uprave nadležni za ruÅ¡enje. JoÅ¡ istrajnije – graÄ‘evinski inspektori, inspektori za zaÅ¡titu životne sredine. Sve njih pokorno i istrajno finansiraju graÄ‘ani Beograda preko budžeta, dok oni bezobzirno dopuÅ¡taju zagaÄ‘enje pejzaža, reke, zelenih povrÅ¡ina, iskljuÄenje svih izuzev privilegovanih iz korišćenja javnog dobra.
Nema nikakve pravne razlike izmeÄ‘u Savamale i Savskog nasipa. U Savamali država je ćutala na bespravno ruÅ¡enje, na Savskom nasipu ćuti na bespravno graÄ‘enje. U oba sluÄaja – ne radi zaÅ¡tite javnog interesa, već, povodom Savamale radi zaÅ¡tite privatnog interesa većinskog vlasnika Beograda na vodi, a povodom Savskog nasipa – radi zaÅ¡tite privatnih interesa privilegovanih pojedinaca, Äija su imena i prezimena poznata, neka i opÅ¡tepoznata. Pojedinac se oseća bespomoćnim ako država ćuti onda kada bi morala da govori i dela. MnoÅ¡tvo pojedinaca, meÄ‘utim, može naterati državu da radi ono za Å¡ta je Äitavo druÅ¡tvo finansira. Ako se dovoljno probudimo ne samo Å¡to ćemo naterati državu da primenjuje zakone koje je donela, već ćemo je navesti i da donosi zakone pred kojima se pojedinac neće osećati nemoćnim.
Â
Autorka: Vesna Rakić - Vodinelić, predsednica Saveta Nove stranke
Leave a Reply