Još jedan od primera kako se aktuelni režim odnosi prema kulturi i, pre svega, usmeravanju mladih ka kulturnim dešavanjima, ovoga puta nam stiže saopštenjem Nišville džez festivala koji će, od iduće godine, usled nedostatka sredstava za finansiranje, morati da ukine volonterski program.

Ova vest nije samo zatekla sve poštovaoce i verne posetioce pomenutog festivala, koji među retkima uspeva da opstane i održi nivo svih ovih godina, već, pre svega, više od 350 tinejdžera-volontera kojima je pomenuti program približavao kulturu i umetnost na jedan novi, svestran način. Nova stranka ističe da je sraman i poražavajući nivo nezainteresovanosti Ministarstva omladine, koje ne samo što nije pokazalo poštovanje i podršku jednom od najuspešnijih volonterskih timova u Srbiji, već ni našlo za shodno da barem finansijski pomogne festivalu koji je, na ovaj način, okupljao više hiljada mladih u proteklih 10 godina, mladih kojima je Nišville bio mesto za rad, aktivizam i druženje, kao i ozbiljnu edukaciju, iskustvo i kulturno i životno usmerenje.

Posebno zabrinjava činjenica da je festival protekle decenije u razvoj volonterskog programa uložio 30 miliona dinara, a da se pomenuti deo poslova u organizaciji može sprovesti sa trostruko manje finansijskih sredstava. Jednostavnom računicom dolazimo do tužne konstatacije da je režimu vrednije nekoliko Vesićevih kocki na Trgu republike, luksuzna novogodišnja rasveta i najskuplja jelka koju će postaviti već za koji dan, da ne govorimo o godišnjim subvencijama za, na primer, Er Srbiju, o bratski i očinskim vezama kojima vode Srbiju, a za koje uvek ima novca. Za mlade, sa druge strane, nikada nema. 

NOVA upozorava i na činjenicu da će Nišville od sledeće godine morati, pored pomenutog smanjenja troškova, da ukine čak i deo besplatnog programa, ne bi li nekako uspeo da opstane kao kulturno stecište poštovalaca džeza iz celog sveta, ali i jedan od prvih 10 evropskih  džez festivala, među koje ga je svrstao ugledni londonski list "Gardijan".

Sve ovo je samo još jedan u nizu dokaza paničnog straha koje režim ima od kulture, kao najmoćnijeg saveznika u borbi protiv narastajućeg primitivizma. Zato je dužnost svih nas da se još snažnije uključimo u aktivnu, svakodnevnu borbu ne samo za smenu vlasti, već iznad svega za budućnost u kojoj sinonim za kulturno-obrazovni program neće, kao danas, biti Zadruge i Parovi, već hiljade i hiljade mladih koji će svoje obrazovanje, stav i životno gledište dugovati i jednom Nišville-u i brojnim drugim festivalima za koje ova država ima potencijala i koje, na putu ka modernim, evropskim zemljama 21. veka, i zaslužuje.