Događaji kao što je ova pandemija su bili, ljudi su preživeli, život je nastavio dalje. Verovatno će ih biti ponovo, nadajmo se ne bliskoj budućnosti i spremniji za borbu. To je jednostavno tako, priroda. Isuviše je arogantno i pomisliti da priroda neće uzvratiti našem bahatom ponašanju.

Paralelni, nevidljivi svet mikroorganizama oko nas mutira zarad očuvanja sopstvene vrste, nekada nažalost na veliku štetu po ljude. Ono o čemu razmišljam i plaši me je termin „socijalna distanca“, koji je u svakodnevnoj upotrebi svih svetskih zdravstvenih i političkih predstavnika. Nisam sociolog, ne razumem tačno šta to podrazumeva i nije pitanje za mene, ali me nekako uznemirava i pitam se šta to u suštini znači? Javljaju mi se apokaliptične slike sveta sa robotima-patrolama, dok smo mi, ljudska vrsta, sklonjeni negde po kanalizacijama, podrumima, čardacima ni nebu ni na zemlji, sami, bez svojih bliskih, bez mogućnosti da ih čujemo, da im se osmehnemo, zagrlimo ili pošaljemo ohrabrenje, pa makar I virtuelnim, elektronskim putem. Meni je prihvatljivije upotrebiti termin „fizička distanca“.

Prazni su rafovi u prodavnicama širom sveta, ljudi se sklanjaju jedni od drugih, takoreći beže, okrivljuju ljude koji su došli iz inostranstva u svoju zemlju, stigmatizuju se zaraženi kao da su oni sami to hteli, podozrivo se gleda svako ko kihne ili se zakašljuca, muk je u vanrednom GSP- u, niko ne progovara a ako neko i progovori, okreće se glava na drugu stranu. Iz ugla Frojda, u takvim stanjima je to normalna reakcija za ljudski rod. Svakako da treba biti oprezan ali se meni termin „socijalna distanca“ uklapa baš u takve reakcije, bez namere da kritikujem Frojda, jer i za to nisam stručna. Onako iz duše, mislim da je normalnjie da se uz „fizičku distancu“ sačuva „mentalno zbližavanje“, empatija prema drugome, solidarnost, odgovornost, altruizam. Zastrašuje ako u 21 veku ljudi dođu na nivo svesti „da preživim samo JA i onda ću živeti sam“! Da li je to pravo značenje termina „socijalna distanca“?

Nadam se srećnom i brzom kraju. Da bi do njega stigli težak je put ako razmišljamo samo o sebi. Odnosi se na svaku vrstu odgovornog ponašanja svih nas, kao društvo a i pojedinci. Kao i u ratu, strateg će te možda sačuvati taktikom, ali ako na bojnom polju ti sam ne sačuvaš svoje saborce, teško da češ preživeti.

Autorka teksta za NOVI blog je Slobodanka Stefanović, članica resornog odbora Saveta Nove stranke za zdravstvo.