Uticalo zagađenje sredine na našu decu ili ne, sigurno je da svakodnevno zagađenje lažima i teškom svakodnevicom, ostavlja tragove na svima, pa i najmlađima. Neka ozbiljnija istraživanja dovode u blisku vezu zagađenje vazduha koje, pored telesnog zdravlja, utiče i na mentalno zdravlje, posebno u dečijem uzrastu.

Ipak, ono što se nameće kao jedan od takođe alarmantnih podataka jeste upravo zatrovanost neznanjem. Da li imamo podatke koliko ljudi potraži stručnu pomoć psihijatra, koliko je hospitalizovano, a koliki je broj onih koji ćute, trpe, dok na svoj način ne prekrate muke u našoj Srbiji? Zbog svih patnji kroz koje je smo prošli, mnogi još uvek pate od "postraumatskog sindroma" (opet nas plaše neprijateljima i eventualnim sukobima), na našu svakodnevicu se nadovezao i sindrom "izgaranja na poslu", jer smo pod neprestanim pritiskom i strahom od otkaza, bilo od stranih ili domaćih boss-ova, sumnjive stručnosti, ideja i apetita. Da bismo dostigli prosečnu potrošačku korpu, mora da se i dodatno radi, pa je nemanje vremena za najbliže još jedan od razloga razaranja porodice i nemogućnosti formiranja stabilne ličnosti. Da li nemali broj mladih ljudi koji ima povremeni ili stalni kontakt sa drogama ili alkoholom to čini iz obesti i raskalašnosti ili i zbog beznađa u kome su se našli? Da li ogroman broj ljudi koji odlazi iz Srbije, ne odlazi možda zbog one stare "nije mi krivo što misliš da sam magarac, još me teraš i da njačem"?

Hajde da u ime nade da će u Srbiji živeti neko i posle nas za početak poverujemo sopstvenim očima. Da se osvrnemo oko sebe i vidimo sve ono što žele od nas da sakriju. To nisu samo afere, to je apatična, depresivna, bolesna svakodnenica koja može da pređe u drugačiju manifestnu fazu naše patologije - bes i agresiju. Onima koji žive u svom ružičastom, RTS i Happy svetu blagostanja, trebalo bi da bude jasno da ipak udišemo isti vazduh i da će sutra ipak postojati.

Da li ćemo se boriti osvajajući delić po delić slobode, jer se sloboda ne poklanja, ili ćemo ostati pasivni i bojkotovati sve i svakog (prihvatam obe varijante kao legitimno pravo svakog od nas na drugačije mišljenje)? Ipak, nikako ne smemo zaboraviti da NAROD IMA MOĆ, bez obzira na mišljenje da neko drugi odlučuje o nama, ukoliko verujemo u teorije zavere. Čini mi se da svojim nečinjenjem činimo da zatrpamo svoju istoriju, korene, savest, moral i pravo na život dostojan čoveku. Svako neka čini po svojoj savesti.

Autorka teksta za NOVI blog je Slobodanka Stefanović, članica resornog odbora Saveta Nove stranke za zdravstvo.