Stefanovićeva za NOVI blog: Kako zagađenje vazduha utiče na mentalno zdravlje nacije

Stefanovićeva za NOVI blog: Kako zagađenje vazduha utiče na mentalno zdravlje nacije

Uticalo zagađenje sredine na našu decu ili ne, sigurno je da svakodnevno zagađenje lažima i teškom svakodnevicom, ostavlja tragove na svima, pa i najmlađima. Neka ozbiljnija istraživanja dovode u blisku vezu zagađenje vazduha koje, pored telesnog zdravlja, utiče i na mentalno zdravlje, posebno u dečijem uzrastu.

Ipak, ono što se nameće kao jedan od takođe alarmantnih podataka jeste upravo zatrovanost neznanjem. Da li imamo podatke koliko ljudi potraži stručnu pomoć psihijatra, koliko je hospitalizovano, a koliki je broj onih koji ćute, trpe, dok na svoj način ne prekrate muke u našoj Srbiji? Zbog svih patnji kroz koje je smo prošli, mnogi još uvek pate od "postraumatskog sindroma" (opet nas plaše neprijateljima i eventualnim sukobima), na našu svakodnevicu se nadovezao i sindrom "izgaranja na poslu", jer smo pod neprestanim pritiskom i strahom od otkaza, bilo od stranih ili domaćih boss-ova, sumnjive stručnosti, ideja i apetita. Da bismo dostigli prosečnu potrošačku korpu, mora da se i dodatno radi, pa je nemanje vremena za najbliže još jedan od razloga razaranja porodice i nemogućnosti formiranja stabilne ličnosti. Da li nemali broj mladih ljudi koji ima povremeni ili stalni kontakt sa drogama ili alkoholom to čini iz obesti i raskalašnosti ili i zbog beznađa u kome su se našli? Da li ogroman broj ljudi koji odlazi iz Srbije, ne odlazi možda zbog one stare "nije mi krivo što misliš da sam magarac, još me teraš i da njačem"?

Hajde da u ime nade da će u Srbiji živeti neko i posle nas za početak poverujemo sopstvenim očima. Da se osvrnemo oko sebe i vidimo sve ono što žele od nas da sakriju. To nisu samo afere, to je apatična, depresivna, bolesna svakodnenica koja može da pređe u drugačiju manifestnu fazu naše patologije - bes i agresiju. Onima koji žive u svom ružičastom, RTS i Happy svetu blagostanja, trebalo bi da bude jasno da ipak udišemo isti vazduh i da će sutra ipak postojati.

Da li ćemo se boriti osvajajući delić po delić slobode, jer se sloboda ne poklanja, ili ćemo ostati pasivni i bojkotovati sve i svakog (prihvatam obe varijante kao legitimno pravo svakog od nas na drugačije mišljenje)? Ipak, nikako ne smemo zaboraviti da NAROD IMA MOĆ, bez obzira na mišljenje da neko drugi odlučuje o nama, ukoliko verujemo u teorije zavere. Čini mi se da svojim nečinjenjem činimo da zatrpamo svoju istoriju, korene, savest, moral i pravo na život dostojan čoveku. Svako neka čini po svojoj savesti.

Autorka teksta za NOVI blog je Slobodanka Stefanović, članica resornog odbora Saveta Nove stranke za zdravstvo.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori