- Autorski tekst Zorana Živkovića, predsednika Nove stranke, za NIN -

 

Pozivar je ponudio beli papir, a on će svoje stavove obelodaniti kada čuje sve druge. Svaka saradnja sa njim, makar samo kroz dijalog, jednaka je saučesništvu u brojnim kriminalnim delima njegove vlasti.

Poslednjih meseci predsednik SNS-a, njegovi seizi, begovi i dvorske lude pozivaju na unutrašnji dijalog o Kosovu, promenama Ustava i vaskolikim drugim temama. Kažu – to je dokaz demokratičnosti, kulture dijaloga, patriotizma, državništva, odgovornosti... Poziv nije utemeljen na predlozima strategije, ponudi politika ili ideja, već je ponuđen beli papir, a samozvani predsedik Srbije svoje stavove će obelodaniti kada čuje sve sagovornike. Struktura sagovornika nije konačno definisana, metodologija je nepoznata, vreme i mesto su zagonetno tajni... Ne pada mi na pamet da se odazovem i budem deo ove operetske farse, a siguran sam da će tako postupiti svako kome je budućnost Srbije važna, ko je pristojan i racionalan.

Zašto?

Zato što je pozivar na dijalog, onim što je radio kao Miloševićev ministar informisanja za zatvaranje medija i kao sadašnji funkcioner, jedan od glavnih krivaca za slučaj Kosovo. Zato što je sa ratnim zločincima, kako ih definiše srpsko pravosuđe, Tačijem i Haradinajem, sklopio za državu i građane pogubno štetne sporazume i koalicije. Zato što je bezbroj puta, na najgori način potkradao, klevetao i vređao i one koje zove na dijalog i sve građane Srbije. Zato što je saučesnik u aferi „helikopter“ kada su, kao žrtve bahatosti vlastodržaca, poginuli beba i šestoro časnih oficira i lekara. Zato što od ruke pravde i dalje krije „kompletne idiote“ iz gradske vlasti koji su, koristeći terorističke metode, rušili po Savamali. Zato što besramno laže o javnom dugu, zapošljavanju, platama, penzijama, atentatima, medijima. Zato što su mu falsifikatori diploma najpoverljiviji saradnici na najvažnijim državnim funkcijama. Zato što od zakona krije svoje pajtaše koji su na crvenim Interpolovim poternicama i sa njima uništava srpsku privredu, poput staklare u Paraćinu. Zato što štiti korupciju u vrhu vlasti, bilo da se radi o tetkinom iz Kanade ili Malom sa dva tuceta stanova u Bugarskoj. Zato što proganja decu, studente FDU i druge, jer govore ono što misle i osuđuju očigledan kriminal. Zato što, korišćenjem Pavlovljevog efekta nad svojim kvaziposlanicima, pokušava da uništi parlamentarizam. Zato što je glavni organizator velikog pranja novca kroz donacije svojoj stranci i najveću divlju gradnju u Evropi - Beograd na vodi. Zato što je saradnja sa njim, makar samo kroz dijalog, jednaka saučesništvu u svim ovde navedenim i nenavedenim kriminalnim delima.

Å ta treba da rade ozbiljni i odgovorni ljudi koji iskreno vole svoju zemlju?

Da ujedinimo svoje znanje, iskustvo, hrabrost i energiju i da pobedimo ovu primitivnu vlast na narednim beogradskim i parlamentarnim izborima. Da umesto malog Malog, o Beogradu brine ozbiljna, cenjena i poštena profesorka Vesna Rakić Vodinelić. Da crnokošuljaša Vulina na mestu ministra odbrane zameni neko normalan. Da Skupština postane mesto gde rade časni i vredni predstavnici naroda, a ne nedostojne marionete apsolutiste. Da ministar policije i njegovi saradnici ne budu oni koji sramote poštene policajce. Da ministar zdravlja ne nosi nadimak „dr Smrt“. Da imamo ministra finansija i guvernera NBS koji shvataju da je današnji javni dug od 25 milijardi evra veći od nasleđenih 15 milijardi. Da nadležne službe počiste ogromno đubre koje se nakupilo po vođinim tabloidima i televizijama. Da izlečimo Srbiju od svih dijagnoza kojima je napredno, brzo i jako zaražena i zagađena poslednjih pet godina.

Da, naravno da je to moguće. Samo svako treba da uradi svoj deo posla. Političari da mobilišu sve svoje potencijale, da izaberemo prave kandidate i hrabro ponovimo ono što smo, zajedno sa građanima, uradili nekadašnjem diktatoru 1996. i 2000. Pravi novinari da pišu i govore istinu, istinu i samo istinu, argumentovano, znalački, hrabro. Javne ličnosti, kulturna i intelektualna elita da izađu iz svojih salona i kabineta i učine ono što je njihova nacionalna i civilizacijska obaveza – da povedu građane putem pristojnosti, kulture, znanja i odgovornosti. Da građani budu svesni da na izborima ne određuju sudbinu političara, već svoju i sudbinu svoje dece. To je ono što Srbiji treba, to je ono što Srbija može. I mora... Odmah!