Član Foruma mladih Nove stranke Marko Živković, učestvovao je, u ime omladine NOVE, u kreiranju publikacije Evropskog liberalnog foruma (ELF) i Evropske liberalne omladine (LYMEC), koja je protekle nedelje predstavljena učesnicima petodnevnog samita u Briselu.

Zapadni Balkan na putu ka članstvu u Evropskoj uniji

Zapadni Balkan je u Evropi poznat kao jedan od najpromenljivijih regiona. Pre 68 godina, kada je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, preteča današnje Evropske unije, na Zapadnom Balkanu se nalazile su se dve države, Jugoslavija i Albanija, a danas ih ima 6+1. Od, nekada velike Jugoslavije danas u države Zapadnog Balkana spadaju Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Kosovo, čiji status, danas posle 11 godina od proglašenja nezavisnosti, nije potpuno razjašnjen.

Od 1951. godine do danas na prostoru Zapadnog Balkana vođeno je nekoliko ratova završenih NATO bombardovanjem 1999. u kojima je poginulo oko 150.000 ljudi, a preko 4.000.000 ljudi je raseljeno. Svi ovi događaji su razlog zašto, u ovom regionu, i dalje postoji problem sa međudržavnom saradnjom, pomirenjem i porastom nacionalizma. Svi ti sukobi su bili posledica višedecenijske vladavine komunizma u ovom regionu gde su, nakon kraha tog režima, lideri država koje su ranije činile Jugoslaviju, zarad ličnih interesa, započeli ratove. Oni su svoje interese, manje ili više, ostvarili, ali su iza sebe ostavili siromaštvo, mržnju i gomilu, i danas nerešenih, problema.

Od svih tih događaja prošlo je više od 20 godina. Prošlo je malo vremena da se to zaboravi, ali i više nego dovoljno da se ti konflikti prevaziđu i da zajedno, sve države Zapadnog Balkana, krenu u rešavanje problema iz prošlosti i potrude se da što pre Zapadni Balkan postane deo Evropske unije, jer je to jedini logičan cilj ukoliko žele da žive u normalnim i modernim državama. Međusobna saradnja država u regionu je najbolji način za ubrzavanje EU integracija zemalja Zapadnog Balkana. Ukoliko države Zapadnog Balkana zajedno rade na rešavanju međusobnih konflikta iz prošlosti i na ispunjavanju obaveza i standarda, lakše će se izboriti za članstvo u EU. Države iz ovog regiona već dve decenije žive u postkonfliktnoj i neizvesnoj situaciji.

Trenutna situacija je potpuno drugačija, vlasti u državama Zapadnog Balkana stalno spinuju konflikte kako bi plašili građane svojih država i na taj način opstali na vlasti. Pred svake izbore na Zapadnom Balkanu političari iz vlasti obnavljaju probleme iz prošlosti kako bi opravdali svoje populističke poteze I pobunili nacionalistički nastrojeno biračko telo kojem žele da pošalju poruku da su oni jedini koji mogu da sačuvaju svoju državu od mešanja stranih sila. Ova retorika svih trenutnih lidera iz država Zapadnog Balkana je jako štetna i može da dovede do još većeg bujanja nacionalizma na ovim prostorima. Trenutnim predstavnicima vlasti Evropska unija i integracije država Zapadnog Balkana služe kao alibi, jer oni preko svojih medija svakodnevno šalju poruke građanima da su oni politička snaga koja njihove države vodi ka članstvu u Evropskoj uniji. Takve poruke nisu samo štetne po objektivnu sliku birača, već smanjuju podršku Evropskoj uniji. Smanjenje podrške EU integracijama usled takvih poruka ne slabi samo u opozicionom biračkom telu, već i među biračima koji podržavaju vlast. Argumenti onih koji su protiv vlasti je to da Evropska unija podržava populističke režime koji su na vlasti u njihovim državama i da zbog toga ne žele da njihove države idu putem evropskih integracija, dok biračko telo vlasti smatra da je upravo Evropska unija kriva za sve nepopularne poteze vlasti, jer same vlasti takvu sliku prezentuju u medijima koje oni kontrolišu. I tako će bez sumnje i ostati dokle god na Zapadnom Balkanu na vlast ne dođu političari koji će da promovišu pomirenje i saradnju u regionu.

Zato je došlo krajnje vreme da se pomenute prošlosti više ne plašimo kao aveti koja vreba iza svakog ćoška, čekajući svoj povratak na velika vrata, već da iz iste konačno izvučemo pouke. Da krenemo od sebe, svojih kuća, porodica, komšiluka, prijatelja, koji neće više, po principu sa generacije na generaciju, biti odgajani u duhu mržnje, šovinizma i otklona prema svemu stranom. To je ono što je dužnost svih naroda zemalja Zapadnog Balkana, da razumemo da jedni drugima nismo suparnici, već saradnici, i da jedni bez drugih ne možemo sačuvati mir i stabilnost ni na nivou svojih granica, a kamoli postati poželjan i uzoran partner organizaciji poput Evropske unije. Stoga je na političkom nivou uloga liberalnih političkih organizacija da najpre u svojim programima, a potom i kroz svakodnevnu komunikaciju ne samo sa svojim članovima i simpatizerima, već i svim sugrađanima, ma kojoj političkoj opciji oni pripadali, ukažu na neophodnost prvenstveno prihvatanja, a potom i širenja ideja ljudskih i manjinskih prava, demokratije i evropskih vrednosti. Jer onoga trenutka kada ih prihvatimo u sebi, postaćemo i zvanični članovi evropske porodice, kojoj zasigurno i pripadamo.

I zato kao jedna mlada, obrazovana i, pre svega, politički savesna osoba, apelujem na širenje ovih ideja upravo na svoje vršnjake, čija dužnost jeste i mora biti da na temeljima pouka iz prošlosti sagrade jednu novu, zreliju budućnost. Ne budućnost Zapadnog Balkana iz kojeg će im cilj biti da što pre pobegnu i privatno i poslovno se razvijaju negde što dalje, već da upravo u svojim zemljama posade korene demokratskih promena. Mladi jesu oduvek bili nosioci političkih promena, na ovim prostorima često i burnih, ali 21. vek je trenutak novih puteva, tehnologija, ideja i komunikacija koje su dobar osnov za jedan novi vid liberalnih otvaranja puteva. Puteva saradnje, razvoja, širenja umetnosti, prihvatanja običaja, kultura, iskustava i, iznad svega, učenja. Ne više samo iz grešaka prošlosti, već i kretanja sadašnjosti. Na tom evropskom putu nalazi se zasigurno prostor i za duh Zapadnog Balkana. To je ono u šta nas uverava i Evropska unija, kao i ono čime se sami vodimo. Pa neka onda upravo te nove generacije dovrše evropski put zemalja ovog regiona, put koji su prethodne odlučno započele. Bliska saradnja brojnih liberalnih organizacija regionaciji smo svedoci ne samo na lokalnom nivou, već i širom foruma u organizaciji evropskih metropola, pravi su primer kako zajedničkim snagama i energijom mladih Evropska unija za Zapadni Balkan više neće biti daleki cilj, već izvesna i bliska budućnost.