Tepić za Blic: U Srbiji su i poslanici državni neprijatelji

Tepić za Blic: U Srbiji su i poslanici državni neprijatelji

Otkako se prošle godine zamerila desničarima „lociranjem“ njihovog britanskog političkog sabrata Džima Dousana u Palati Srbije, Marinika Tepić je prošla pravu šikanu od pretnji i najnižih difamacija.

Sada se našla i na udaru jednog poslanika Srpske napredne stranke koji je zatražio njenu bezbednosnu proveru, sumnjičeći je da sarađuje sa stranim obaveštajnim službama. Kako je od žene kojoj se na sve strane pretilo, dogurala do „državnog neprijatelja i rušitelja ustavnog poretka“?

- U ovakvoj zemlji Srbiji - vrlo lako, to je uzročno-posledična veza. Najpre su mi pretili režimski lajavci, paranovinari, paraorganizacije i odredi šovinista zaduženi za blaćenje i zastrašivanje kritičara Aleksandra Vučića, a da bi se potom njegovi poslanici pozivali na te izvore u ovakvim zvaničnim inicijativama preko Narodne skupštine, tražeći od BIA da me proveri da li sam špijun i pučista. Nečinjenje tzv. nezavisnih institucija sigurno je u nekoj meri doprinelo tome. Još prošlog proleća obraćala sam se poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, prijavljujući objave o meni izrazito diskriminatorskog i mizoginog sadržaja, i to u medijima koji se finansiraju javnim sredstvima. Odgovorila mi je da kao javna ličnost treba da budem spremna na kritiku „javnosti“. Ukratko - dobila si šta si tražila, uprkos tome što se radilo o opskurnoj propagandi, a ne kritici. Morala je prepoznati u šta će sve to prerasti ukoliko izostane adekvatna reakcija, uostalom, za to prima platu. No, ćutala je mesecima i dopustila da postanem legitimna meta ozbiljne hajke, reagovala tek nakon maksimalne tenzije u javnosti zbog pretnji smrću koje su mi objavljivane i pretećih grafita na ulicama glavnog grada. Dakle, tek kada mi je naočigled cele javnosti i njoj ispred nosa nacrtana meta na čelo, Jankovićeva je reagovala „javnim upozorenjem“.

Imate li informacije da li vas je BIA proveravala „na bazi saradnje sa stranim obaveštajnim službama“, kako je to zahtevao poslanik Željko Sušec, i odakle mu ta ideja?

- Nemam. Sve i da je taj postupak otpočeo na inicijativu tog Sušeca, trebalo bi da traje neko vreme. Ili će me možda i iznenaditi hitrom procenom, pošto taj zahtev dolazi od predstavnika vlasti. Po mom zahtevu za procenu bezbednosti moje porodice i mene u decembru prošle godine, BIA je dugo radila procenu, a službenik MUP-a me je o tome obavestio tek posle nekoliko meseci. Ovo je korak dalje u državnoj represiji, s ciljem da se sad i narodni poslanici proglašavaju državnim neprijateljima. Suštinski je odraz nemoći da izađu na kraj s nama koji nećemo da ćutimo, dok, praktično, radimo posao državnih organa otkrivajući afere i laži porodice Vučić i njihove kamarile.

Često p(r)ozivate državnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, obraćali ste joj se više puta, je li bilo kakvog odgovora i utvrdiste li “da li je živa”, kako ste se svojevremeno pitali?

- Posle višemesečnih pokušaja da od nje dobijem odgovore povodom mojih inicijativa - od zabrane ultradesničarskih organizacija, do reakcije na pretnje, ne samo meni već i novinarima i drugim slobodnomislećim ljudima, iskreno sam se zabrinula da li je ona uopšte živa i tražila sam od ministara Nebojše Stefanovića i Nele Kuburović da to provere. Delovalo je da sam je na ovaj način isprovocirala, pa nam se posle dugo vremena prikazala kroz par javnih objava, iako samo u susretima sa stranim diplomatama. Verovatno su se i oni bili zabrinuli.

Da li se osećate bezbedno i prete li vam još?

- Ima gotovo “redovnih” pretnji, pa i u samoj Skupštini, ali me više brine ugrožena bezbednost građana u manjim sredinama, koje privode zbog tvitova i SMS-ova nedopadljivih vlasti, kojima prete otkazom zbog mišljenja na društvenim mrežama, pa i „lajkove“ im prate! Da ne govorim o novinarima koje uhode zloupotrebljeni državni organi, kojima obijaju stanove, a sudskih epiloga nema. E, zbog toga niko od nas ne sme odustati i moramo čuvati jedni druge dok ne pobedimo ovu političku aždaju. A ako mislite na one najbrutalnije pretnje smrću, na koje ću uvek reagovati, one jesu umirene. Verovatno je tome doprinelo hapšenje jednog od lica koje je pretilo, na kome su se slomila koplja.

Sredinom januara uputili ste pismo domaćoj i međunarodnoj javnosti „o narastajućem fašizmu“ u Srbiji. Da li se ta reč pomalo olako poteže?

- Naravno da ne, već se olako prelazi preko fašizacije ovog društva, najčešće komentarima kako su ova zemlja i narod podneli velike žrtve u borbi protiv fašizma. To žmurenje nije dobro. Opasno je da se zbog nepostojanja holokausta u današnjem vremenu negira fašizacija Srbije u načinu vladanja. To što nemamo konc-logore i gasne komore, ne znači da nismo životno ugroženi zbog drugačijeg mišljenja, vere, nacije, seksualne orijentacije, da nemamo gebelsovski nasrtaj na medije i slobodu govora. Nemamo uniformisane hitlerjugende i SS-ovce, ali imamo organizovane paraformacije naprednjačkih batinaša, plaćenih kroz sistem - od „službi“ preko javnih preduzeća. To je isti model, pa i ideologija.

Jednom ste negde pomenuli da vam je nuđeno ambasadorsko mesto i funkcija u nekoj EU organizaciji i to ste nazvali „nepristojnom ponudom“. Ko vam je to i kada nudio?

- Da, to je bio pokušaj ućutkivanja. Kao što mi je predlagano da ostavim na miru pojedine članove SNS, a da ću zauzvrat dobijati nezgodne informacije o najvišim SNS funkcionerima. Očito je trgovina funkcijama, informacijama, obrazom, savešću normalna stvar kod naprednjaka, a verovatno i pokušaj pružanja ruke kada već ne mogu da me ućutkaju uvredama i zastrašivanjem. A nuđeno je preko posrednika, koji su navodno apolitični, a onda se šokirate ko im je sve „spavač“.

Vi već neko vreme ne prisustvujete sednicama Skupštine. Zašto?

- Ne želim da saučestvujem u onome što se tamo dešava. Tamo više nemate raspravu. Još u decembru, posle onih prvih besmislenih amandmana vladajuće većine, skupštinska rasprava je obesmišljena i ukinuta. Iako sam bila pobornik toga da mi moramo biti u sali i da nemamo pravo da budemo gadljivi, osetljivi i da kukumavčimo - znajući koga imamo za protivnika - na kraju sam ostala razoružana pred zdravim razumom ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo i čije stavove mislim da zastupam. Ne znam ko više može da podržava saučestvovanje u ovakvom radu parlamenta gde se opozicionim poslanicima izriču opomene još u fazi utvrđivanja dnevnog reda kad sednica tehnički nije ni počela. Ja to ne mogu. Međutim, ja i dalje čitam zakone i predlažem amandmane, jer oni se ne predlažu na Drugom programu RTS-a, nego na pisarnici skupštine. Dakle, nisam prestala da učestvujem u radu Skupštine, ali je prisustvo sednicama izgubilo smisao.

Vladimir Đukanović je pitao Mariniku Tepić...

“Zašto se tako ekstremno odnosite prema Srpskoj naprednoj stranci, zašto mislite da ćete tako podići svoju političku cenu i zašto se ponašate kao Šešelj liberalno-levičarske strane?”

- Za Đukanovića, koji je rame uz rame sa Mišom Vacićem saborovao po trgovima u Beogradu na ultranacionalističkim skupovima, svaka normalnost je ekstremna. Pokušaji poređenja mene sa Šešeljem neće sa njega sprati sve političko blato tog njegovog političkog oca, neće ga izbrisati iz baze istaknutog člana Srpske radikalne stranke, neće ga oprati od sejanja mržnje u „Radikalskim talasima“ i slično. Ima nas i koji pamtimo. A neće ga oprati ni kod njegovih saboraca to što je sad objavio da se „neće oglašavati povodom dnevne politike“ dok mu gazda ne istrguje Kosovom, da bi zadržao privilegije koje uživa.

 

Preuzeto od: Blic

 

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori