Tepić za Novi magazin: Fašisti pod Vučićevim kišobranom

Tepić za Novi magazin: Fašisti pod Vučićevim kišobranom

- U nastavku pročitajte intervju sa Marinikom Tepić, narodnom poslanicom Nove stranke, za Novi magazin -

Poslanica Nove stranke u republičkom parlamentu Marinika Tepić, posle brojnih pretnji fašista i krajnjih desničara koje je dobila prethodnih meseci na razne načine, izjavila je da se – plaši.

Za ovu dugogodišnju aktivistkinju za ljudska prava, a potom vojvođansku funkcionerku i, napokon, aktivnu opozicionu političarku, pretnje nisu novina; uostalom, mogla ih je i očekivati, posebno posle otvorenog pisma u kojem je taksativno nabrojala sve kote neonacizma i neofašizma u Srbiji. Ipak, intenzitet pretnji poslednjih sedmica jeste novina, posebno obećanje “Marinika, shvati, nećemo stati!”. Sagovornica Novog magazina kaže prilično samouvereno da bi umesto prekrečavanja tih grafita sama dodala – “neću ni ja”, ali to samohrabrenje ne rasteruje strahove i opasnost.

*Kako jedna samosvesna žena sa javnim ovlašćenjima i majka dvoje dece doživljava situaciju u kojoj javno mora da kaže – plašim se!

To je alarm, otuda i pismo kojim sam se obratila domaćoj i stranoj javnosti.

Sami ste rekli samosvesna žena – to je dvostruki problem u našoj zemlji Srbiji; biti samosvestan samo po sebi je problem, naročito kada ste neko ko se glasno čuje u javnosti s kritikama donosilaca političkih odluka i kao neko ko vlast Aleksandra Vučića ne kritikuje samo za loše vođenje države sada nego i uporno podseća i javnost i njega na to ko je bio Vučić kad je stupio na političku scenu Srbije. Na to šta je radio devedesetih godina, kako je huškao na rat, bio spreman da posvađa dva oka u glavi, a ne narode. Neko ko je, pri tome, ispostavilo se poslednjih godina, neverovatan ljubitelj tuđeg novca, posebno narodnog ili budžetskog.

Njegov politički manevar mene ko demokratkinju, zagovornicu ljudskih prava, aktivistkinju ježi; mi smo 2012. kad je Vučić dolazio na vlast, znali da sa te strane nemamo Štrumpfove nego srpske radikale i važno je da podsećamo javnost da je on bio ministar ispred crveno-crne koalicije čak i posle 5. oktobra 2000, zajedno sa Majom Gojković, Jorgovankom Tabaković, Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem. Za mene kao nekoga ko ne pati od kolektivne amnezije neverovatno je da se bilo ko iščuđava sada kako je moguće da smo dovde došli.

*Žena i majka?

Uveli ste i tu kvalifikaciju u razgovor, to je dodatno breme da neonaciste, neofašiste, kleronacionaliste, ksenofobe koji najviše vole da zaboravimo prošlost i gledamo u budućnost na to da nema zaborava, podseća jedna žena. A ja neću da zaboravim jer nije to prosto uletanje u baricu koja vam prlja cipele, zavili su nas u crno u bliskoj prošlosti, a sada pod tepih stavljaju i svoje ideologe i prethodnike rehabilitacijom ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata i slavljenjem “heroja” novih ratova. Za sve njih posebno je iritantno da im jedna žena, pa još manjinka i opozicionarka, kaže – ne dam!

I treća kvalifikacija koju ste rekli majka; moje starije dete, sin, strašno se ljuti na mene jer ne voli što sam toliko glasna i što se – plašim. Ali, to radim da me jednog dana on i njegova sestra ne pitaju: “Mama, šta si ti radila u onim godinama?” I vikaću na sav glas.

*Ako se vratimo nekoliko meseci unazad, da li biste opet prozvali i neofašiste i državu zbog uvlačenja fašizma u državne institucije?

Mi nemamo samo fašizaciju društva na delu nego i fašizaciju sistema. Čujem ja da ljudi govore kako je nemoguće da Srbin bude fašista, da je nemoguće da fašista bude neko ko se preziva na ić, to su naša dobra deca iz komšiluka koji uvek kažu “dobar dan”. Zamislite da ne kažu “dobar dan”, ali znamo li šta rade? Danas su još dobili oreol humanitaraca, kao nose hranu gladnom narodu, svi su humanitarci i oni naši fašisti, i rasisti, i oni sa strane, brinu o ljudima. A kad stignu na Kosovo, često nema hrane već samo paketa u maskirnim tonovima! I ko brine o tome što huškaju ljude na sve koji nisu Srbi i koji nisu beli? To je jezivo. A meni kao ženi, opozicionarki i manjinki najlakše je nalepiti etiketu mrzitelje Srba i Srbije.

Pitate za institucije? Pa u istom tom parlamentu u kojem sam poslanica imate Srbislava Filipovića, koji na moj amandman na Zakon o obrazovanju da se uvede latinično pismo u upotrebu, da profesori u dnevnike latinicom upisuju primedbe doslovce kaže da imam genocidne namere jer mrzim sve što je srpsko, pa i ćirilicu. I frlja se genocidom pred parlamentom i javnošću! Ili, ja na svakoj sednici pokušavam da isposlujem izmenu zakona o manifestacijama zabranom isticanja fašističkih simbola i dopunim ga merama kažnjavanja. Nikada većina to nije usvojila, ali je predsednica parlamenta Maja Gojković koristila svaku situaciju da mi oduzme reč, kao proletos kad je Aleksandar Martinović pokazivao slike sinova vaše koleginice Olje Bećković i mog kolege Zorana Živkovića, optužujući ih da su organizatori Protesta protiv diktature. Rekla sam da im je zakačio žute trake i da je to fašizacija parlamenta, na šta je predsednica rekla: “Nabijte me na kolac, zapalite me, ali ja ovo neću dozvoliti...”

Šta neće dozvoliti? Svuda imamo povampirenje neonacističkih sledbenika, pogledajte samo u APR-u koliko ih je, ističu simbole, javno nastupaju. I sigurna sam da to desno krilo treba da posluži za okupljanje onog trenutka kad Aleksandar Vučić bude okrenuo leđa Evropskoj uniji, koju je iskoristio da opere biografiju, dođe na vlast i omogući mnogima da uzmu puno novca. I reći će onda – eto, hteo sam, ali ubiće me ovi, kažu da sam izdajica. A sve je ista matrica, isti brlog. Podsetiću vas i da je SNS skupljao potpise za Zavetnike i za predsedničku kandidaturu Miroslava Parovića, oni pokušavaju da ih uvuku u sistem.

I, da odgovorim, naravno da bih isto uradila opet i radiću! Neću stati. Znam da svuda ima fašista, ali oni su zavučeni u rupe, bili su i kod nas u rupi kad su zabranjeni Nacionalni stroj i Obraz, ali povampirili su se ponovo otkako ih njihov veliki kišobran štiti. Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, kao Milenko Jovanov, koji je iz prvog reda pozdravio osnivanje ljotićevaca. A bili bi nebitni da nemaju podršku države i “državne stranke”, to me brine – nemam ja problem sa fašistima nego sa državom i državnim organima koji nemaju problem s fašistima.

Izvor: Novi magazin

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori