Piše: Predrag Miletić

Ovih dana čitanjem, naročito na društvenim mrežama, nalazim raznorazne komentare povodom predstojećih izbora, predizbornih radnji, a naročito oko stranaka koje izlaze na te izbore. Interesantno je, ali i poznato i karakteristično za našu populaciju da „svi znamo sve“, da smo „najbolji selektori u fudbalu“... Svih sedam miliona građana!? Pojedinci se nalaze prozvani da, bez obzira na imanje ili nemanje škole, govore o bilo kome i o bilo čemu!? Genijalno!

Čini mi se da se trenutno više lamentira nad opozicijom nego nad štetnim delovanjem pozicije. Čitamo, na primer, kako imamo pravu i lažnu opoziciju. Koja je to prava opozicija i ko je čini? (ja, naravno, znam.) Kako sada, ta opozicija može da kritikuje ono što je i sama radila desetak godina, i slična pitanja?!

Ne bih ulazio u analizu opozicije jer bi me to daleko odvelo od teme, ali ću samo reći: ova i ovakva, trenutna opoziciju radi i preko svojih mogućnosti, suprotstavljena jakoj, moćnoj pošasti oličenoj u crveno-crnoj koaliciji. Moćni su, naravno, jer se kod njih nalazi „ključ od kase“. Intelekt i mogućnost zdravog rasuđivanja sigurno nisu na njihovoj strani, ali... takva nam je i Srbija.

Elem, pored svega navedenog, javljaju se „pametnjakovići“ koji „hejtuju“ bez vidnog razloga, navodeći raznorazne razloge za to, ulazeći pri tome i u porodično stablo onih o kojima govore. Pokušavaju da, ničim izazvani, pronađu i opravdaju korene svog negativnog stava prema nekome ili nečemu! Uglavnom ta kritika potiče od onih neprilagođenih, nadobudnih, nigde prispelih koji svoje delovanje svode na puku kritiku radi kritike. Često se naravno oslanjaju na neproverene, „rekla-kazala“ vesti. Veoma je interesantno da ovi „hejteri“ imaju (kvazi)podršku svojih pratilaca na društvenim mrežama, što neviđeno podseća na scenu tuče, kada onome koji tuče onoga koji je pao na zemlju stiže dodatna podrška „navijača“ u stilu „to majstore, razbij ga, udri, ubi...“

Ti kritizeri su skloni da nas, koji se na ovaj ili onaj način bavimo politikom u praktičnom smislu, nazovu „salonskim“ političarima, a to opet liči na onu narodnu „drž’te lopova“, tj. klasičnu zamenu teza! Kritizeri još nalaze za potrebno da komentarišu kako je „došlo vreme za izlazak na ulice, za g...ivu motku“, dele savete da se „izađe iz udobnih fotelja političara“, da je vreme za „silazak u narod“. E, pa gospodo hejteri, da ste zaista mislili dobro ovom narodu, da ste imali petlju i malo pameti ne biste se bavili hejtovanjem, nego biste i vi preuzeli odgovornost, uložili deo svoje „pameti“ i praktičnim radom doprineli radu bilo koje stranke u opoziciji. Neki su, doduše svoju priliku propustili iako im je bila pružena, ali to je njihov izbor. Valjda su zato sada i najglasniji baš oni, ali naravno samo preko društvenih mreža. U javnosti ih nema, sakriveni su u „mišje rupe“ svoga doma!

Nije lako biti u današnje vreme „praktični“ opozicionar demokratske provenijencije. Potpuno razumem njihovu potrebu da se, udobno zavaljeni u fotelju svoje sobe ili kabineta, late tastature, anonimni i sakriveni iza ekrana kompjutera. 

Tako je rođen i novi tip političara, tzv. Twitter i Facebook političari. Nema kod njih omaške ni rizika od kompromitacije i eventualnih neprijatnih susreta sa organima gonjenja.

Zato, na kraju, skromni savet nekoga ko se bavi politikom, a ne politikantstvom: poštovani „hejteri“, ili se uhvatite u koštac s narastajućim naprednim radikalizmom kroz stranački rad ili ćutite! Nesuvisle budalaštine koje čitam preko tvitera i fejsbuka, nikada neće promeniti ništa!