Nemamo mi niÅ¡ta sa genocidom u Srebrenici, niti sa bilo kojim drugim zloÄinom na prostoru bivÅ¡e Jugoslavije. Govorim u ime svih nas koji smo bili deca i maloletni graÄ‘ani i graÄ‘anke u vreme ratova devedesetih. Ne moramo mi niÅ¡ta da se preispitujemo i suoÄavamo sa sopstvenom odgovornošću.
Nismo mi glasali za MiloÅ¡evića i ostale. Nismo mi ljubili i stavljali njihove slike na kuće i automobile. Nismo mi ispraćali tenkove cvećem. Nismo mi iÅ¡li kao dobrovoljci, a vraćali se kao ratni profiteri sa punim prikolicama bele tehnike i zlata. Nismo mi iÅ¡li da zadovoljavamo psihopatske porive ubijajući, paleći i silujući. Nismo mi ti koji su puÅ¡tali i ohrabrivali te ljude da to rade. Nismo mi crtali karte i mape preko Jugoslavije. Nismo mi razgovarali i pregovarali uz viski, dok su ljudi ginuli. Nismo zatvarali oÄi i uÅ¡i pred užasima rata, praveći se da se nisu desili.
Sa tim stvarima se moraju suoÄiti oni koju su sve navedeno radili u naÅ¡e ime, a na Å¡tetu svih nas sa ovih prostora. Tu ne mislim na one koji su prisilno mobilisani, na veliki broj vojnika JNA koji su žrtvovani kao topovsko meso i na ljude koji su samo branili kućne pragove od vojnih i paravojnih formacija tokom proteklih ratova. Isto važi i za veliki broj ljudi koji su jasno bili protiv rata i koji su se hrabro i po cenu svojih života suprotstavljali ratnohuÅ¡kaÄkoj politici. Mi, koji smo roÄ‘eni poslednjih decenija dvadesetog veka, imamo pravo i dužnost da znamo ISTINU. Ko, kada, kako i zaÅ¡to je ubijao i koliko ljudi je ubijeno u proteklim ratovima. NaÅ¡e je da, ako već to nisu uradili domaći i internacionalni sudovi, osudimo i upamtimo sve one koji su uniÅ¡tili naÅ¡u budućnost. Na nama je da generacijama koje dolaze saopÅ¡timo da je neko u naÅ¡e ime, pod ideologijom nacionalizma i pod parolom naÅ¡e dobrobiti, poÄinio najgore moguće zloÄine. Treba reći mladim generacijama da je veliki broj naÅ¡ih roditelja svojom glupošću, naivnošću, zaslepljenošću i mržnjom doprineo da na vlast doÄ‘u ljudi koji su uniÅ¡tili ono Å¡to je decenijama sticano uz ogromne ljudske žrtve. Treba da znaju ko je sa kim pregovarao i dogovarao i ko je sve imao uticaja na tragiÄni razvoj dogaÄ‘aja, poÄevÅ¡i od velikih sila pa do lokalnih bandi.
Bez obzira da li ste Srbin, Hrvat ili BoÅ¡njak, vi ste u trećoj ili Äetvrtoj deceniji života, a vama je neko ostavio razruÅ¡enu, oslabljenu i poniženu zemlju. Ko je to uradio i zaÅ¡to? Umesto da Äekamo da neko uperi prstom na nas moramo otkriti istinu, da se užasi rata viÅ¡e nikada ne ponove. U slavu žrtava ratova na prostoru bivÅ¡e Jugoslavije!
(Tekst objavljen u dnevnom listu Danas)
Leave a Reply