Nedavno preminuli general JNA Vladimir Trifunović bio je žrtva montiranih političkih procesa i njegovu časnost jedni su označili kao izdaju, a drugi kao ratni zločin, ukazali su učesnici današnje tribine "Šta (ne) znamo o heroju" održane u Centru za kulturnu dekontamiciju, na kojoj se čuo i predlog da Trifunović dobije ulicu u Beogradu.

"Ulica gospodina generala Trifunovića, tako je treba nazvati i imenovati u nekom lepom kraju Beograda", kazao je sadašnji predsednik Nove stranke i nekadašnji premijer Zoran Živković, koji je 2003. generala Trifunovića pozvao na razgovor da bi video na koji način može da mu pomogne.

O Trifunoviću su govorili i njegov advokat Vladimir Đerić, bivši gradonačelnik Dragan Đilas, novinarka Antonela Riha i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević.

Učesnici tribine su podsetili na pravnu borbu koju je general Trifunović godinama vodio da bi dokazao da nije izdajnik, kao i na to da je 25 godina živeo u sobi od devet kvadrata u beogradskom hotelu "Bristol", a pritom su postavljane brojne prepreke da se reši njegovo stambeno pitanje.     

"On je bio žrtva montiranog političkog procesa, koji je, uveren sam, vodila vojna bezbednost", kazao je advokat Đerić, pritom ističući da su i u tim smutnim vremenima devedesetih godina i tokom vlasti Miloševićevog režima postojale sudije koje su bile dovoljno hrabre i dva puta donele oslobadjajuću presudu, ali je on treći put, ipak, osudjen.

On je podsetio da je Trifunović kasnije dobio i obeštećenje za to što je nevin bio u pritvoru, ali da do kraja život nije uspeo da reši stabeno pitanje i dobije ono što je mislio da mu sa pravom pripada.

"Sistem je radio protiv njege i bilo je nemoguće rešiti njegovo stambeno pitanje. Trebalo je da sa time idemo i pred medjunarodni sud u Strazburu, ali nas je njegova smrt pretekla", kazao je Đerić i ocenio da je bilo lakše rehabilitovati Trifunovića nego mu dodeliti pristojan prostor za život.

Nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas istakao je da general Trifunović nije hteo da pristane na to da mu grad dodeli stan na korišćenje, nije hteo da mu bilo šta bude poklonjeno.

"Jedva je od mene kao lični poklon prihvatio laptop računar, da bi na njemu, a ne na kucaćoj mašini, napisao knjige koje su mu mnogo značile", kazao je Đilas.

On je istakao i da general Trifunović i činjenica da takvi ljudi postoje daju nadu čitavom svetu i društvu u Srbiji.

Đjilas je poručio da svi oni koji kažu "morao sam, imam ženu i decu, moram od nečega da živim" nemaju opravdanje, jer je i general Trifunović imao porodicu, ali je sačuvao čast.

Nekadašnji premijer Zoran Živković istakao je i da general Trifunović nije želeo milostinju i bilo šta mimo procedura, odbio je i nužni smeštaj.

Živković je zapitao i da li su stan koji je trebalo da pripadne generalu Trifunoviću na kraju možda dobili sadašnji premijer i predsednik države Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, jer su, kako je naveo, upravo oni stanove dobili neposredno pre bombardovanja 1999. godine.     

Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević istakla je da je general Trifunović bio izopšten iz društva i države kojoj je toliko odano služio.

Novinarka Antonela Riha ukazala je da je protiv generala Trifunovića "postojala klika koju je predvodio general Momčilo Perišić", i da su ga u vojsci smatrali izdajnikom i govorili da je trebalo da sravni Varaždin.

Ona je podsetila i na reči Vladimira Trifunovića u kojima objašnjava da je spasao one siromašne vojnike, one iza kojih niko nije stajao.

Današnja tribina završena je minutom ćutanja i odavanjem počasti generalu preminulom prošle nedelje. Iz publike se začuo i zahtev da država pomogne porodici Vladimira Trifunovića, kada već nije uspela da pomogne njemu.

General Trifunović je 22. septembra 1991. godine predao kasarnu u Varaždinu sa velikom količinom naoružanja, medju kojim su bili i tenkovi, kako bi spasao 280 vojnika i oficira, dok su mu žena i deca bili taoci. Trifunović je tvrdio da je podredjenima izdao zadatak da onesposobe tehniku i borbena sredstva i da neprijatelju nisu ostavili gotovo ništa.

U Beogradu je osudjen za izdaju, da bi ga posle snažnog pritiska javnosti tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić abolirao 1997. godine. Vrhovni sud Srbije je 2010. godine ukinuo presudu protiv njega i grupe njegovih oficira.

U Hrvatskoj se protiv njega vodio ponovljeni postupak zbog optužbi za ratne zločine. okružni sud u Varaždinu ga je 1993. godine pravosnažno osudio za ratni zločin na varaždinskom području, ali je županijski sud u Varaždinu na njegov zahtev 2013. odlučio da obnovi postupak.

Izvor: Beta