Javnost se često putem medija suočava sa populističkim izjavama aktuelnog gradonačelnika i gradskog menadžera o postojećim, ali i budućim značajnim urbanističkim, arhitektonskim i građevinskim poduhvatima u Beogradu. Stiče se utisak da će nadahnuti hvalospevi gradskih čelnika ubuduće biti sve češći, imajući u vidu održavanje predstojećih gradskih izbora. Građanstvo se učestalo obaveštava o novim stranim investitorima koji će graditi u prestonici, angažujući za izradu projekata svetski poznate arhitekte. Jedna od nedavnih izjava odnosila se na izgradnju poslovno-stambenog kompleksa na Dorćolu, u proleće 2018. godine, na mestu bivše fabrike Beko, u podnožju Beogradske tvrđave, uz napomenu da će kompleks izgrađen na 120.000 m2 biti „simbol” tog kraja grada. Investitor kompleksa je holandska kompanija „Pinnacle”.

Autorka Plana detaljne regulacije iz 1969. godine za taj blok je apelovala da je nedopušteno da  se na toj lokaciji bilo šta gradi, jer ona pripada Beogradskoj tvrđavi koja je kulturno dobro. Izgradnjom višespratnice, kako se predviđa na tom prostoru, biće ugrožena vizura Beogradske tvrđave sa Dunava, tog stvarng simbola Beograda. Struka je pravovremeno odreagovala i ukazala na tu pogrešnu odluku, ali gradska vlast je to ignorisala jer joj je bila važnija finansijska korist od prodatog zemljišta i ispunjavanje zahteva stranog investitora. Povinujući se postulatima takozvanog investitorskog urbanizma, osmišljeni urbani razvoj grada postao je tabu tema za aktuelne gradske čelnike.

Uvaženi arhitekta Boris Podreka koji je u jedno vreme bio zainteresovan za urbanističko projektovanje pomenutog prostora i na kraju ipak odustao, izjavio je jednom prilikom: „Kada projektujem u nekom gradu, uvažavam njegov identitet, mentalitet i kulturu.“ Cenjeni arhitekta je na poziv aktuelnog gradonačelnika uradio idejni projekat uređenja pešačke zone Studentskog trga i Vasine  ulice, koja će, kako je rečeno, biti „simbol centralnog gradskog  jezgra”. U projektu uređenja su predviđene podzemne garaže, ignorišući ili nepoznavajući činjenice da su na tom prostoru još 1968. godine odkrivene rimske terme iz trećeg veka. Po informacijama iz Zavoda za zaštitu  spomenika, izvršena je 1978. godine njihova konzervacija  uz  zakopavanje  slojevima  zemlje,  kao najbolje rešenje  za  njihovo  očuvanje.  S obzirom na principijelni stav arhitekte Podreke, gore citiranom, pomislilo bi se da mu nije ukazano na  postojanje rimskih termi, pošto bi se u protivnom slučaju podzemne garaže predvidele na nekom drugom prostoru.

Neodgovoran odnos prema očuvanju tragova istorijskog nasleđa koje predstavlja civilizacijsku dragocenost, pokazuje stručnu nekompetentnost gradske vlasti.

Postavlja se pitanje uloge gradskog urbaniste, da li on kao stručno lice ima bilo kakvu moć u odlučivanju urbanog razvoja grada, ili je ta moć pripadala bivšem premijeru, a sadašnjem predsedniku države koji je opsednut arhitekturom, posebno Bliskog istoka. Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene koji se primenjuje za budžetske investicije od javnog značaja, ali koji je preusmeren na privatne objekte, učinjena je zloupotreba urbanističkog postupka. To se odnosi na projekat „Beograd na vodi” koji je „najznačajniji simbol grada”. Glavni projektant kule visoke 160 m, kojoj građani ne znaju konačan oblik, izjavio je da nikada nije bio u Beogradu, ali da će doći da ga vidi kako bi prilagodio projekat. Za ovakve improvizacije ne postoji komentar.

Pompezno najavljenih „simbola”, kao posledice pogrešnih urbanističkih zahvata od strane gradske vlasti, ima dosta: budući kompleks „Skyline” na kraju Ulice kneza Miloša, spomenički kompleks Stefanu Nemanji u Ulici kneza Miloša, na mestu objekta A kompleksa Generalštaba, spomenika kulture i dela arhitekte Nikole Dobrovića, muzička fontana na Slaviji, budući jarbol visine 120m na Ušću, gondole, dve čudovišne stambene zgrade „Beograda na vodi”, čiji su gabariti zatvorili vizure sa Terazijske terase na reku Savu.

Stidljivo nagoveštena buduća izgradnja nove luke na levoj obali Dunava kod Pupinovog mosta, za razliku od pomenutih i mnogo hvaljenih „simbola”, biće simbol ekološkog zločina. Da li će novopostavljeni ministar za zaštitu životne sredine profesionalno odreagovati povodom izgradnje luke, vreme će pokazati. Prostornim planom područja posebne namene nove luke u Beogradu sa slobodnom zonom, za potrebe izgradnje luke predviđena je velika seča šuma topole i vrbe, i to tako da se postojeća površina od 715 ha posle seče smanji na 86 ha. U biografiji novog ministra istaknut je podatak da se kao gradski sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine posebno zalagao za pošumljavanje područja grada.

Pogrešne urbanističke zahvate je skoro nemoguće popraviti. To može, kako je to neko rekao, učiniti samo zemljotres.

 

Autorka: Ganja Bajčetić dia, Resorni odbor za urbanizam GO Nove stranke Beograd