Da je velika bajka o budućnosti Er Srbije kao najprofitabilnije kompanije u istoriji samo još jedna u nizu laži u okviru cirkuskog performansa samozvanog predsednika države Aleksandra Vučića, dokazuje i finansijski izveštaj za proteklu 2018. godinu, u kojima jasno stoji veliki pad profita i broja prevezenih putnika.

Naime, u poređenju sa 2017. godinom, zabeležen je pad deklarisanog profita od čak 3,8 miliona evra, dok se za putovanje Er Srbijom odlučilo 5% manje ljudi. Nova stranka podseća na činjenicu da je arapskim pobratimima Aleksandra Vučića od prvog kvartala 2014. godine, pa sve do kraja 2016. Vlada Srbije iz džepova građana isplaćivala subvencije, dok brojke jasno kao dan pokazuju da javno dato obećanje Etihada da će Er Srbija od 2015. biti "veoma uspešna kompanija" predstavlja samo jednu u moru laži koje napredno vuku zemlju na dno punih 7 godina.

Kada se na to dodaju pad profita EPS-a, oproštene milijarde duga Srbijagasa, vrtoglavi pad u proizvodnji Fijata, bajke o rastu plata, kanalu Dunav-Morava-Vardar, fabrici čipova u Pančevu, dolasku Folksvagena u Srbiju ili Tenisa koji Srbe treba da uči kako se gaje svinje, postaje jasno da su naprednjačkoj vlasti bitniji gubitaši i mir u njihovim preplaćenim rukovodstva i džepovima, nego bolje opremljene bolnice, auto-putevi ili kanalizacija. Širom zemlje tako propada sve za šta se "veliki vođa" Vučić uhvati, a ostaju samo laži kojima nas svakodnevno zasipa sa malih ekrana i stranica tabloida koje drži u svojim šakama, o Srbiji kao lideru u regionu i "nezapamćenom rastu BDP-a".

I dok investitori, čim istekne rok za primanje subvencija od države, odmah beže glavom bez obzira, postavlja se pitanje kako to da Vučić o svemu brine, na sve misli, sve pamti, samo nikako da se seti da obavesti javnost o padu BDP-a u prvih 6 meseci 2019. godine. Ćute i on i njegovi podrepaši, svesni da se isto tako kao što strmoglavo padaju brojke BDP-a, prihoda Er Srbije i debljine novčanika naših sugrađana, u nepovrat pada i njihov rejting. Ostaje samo da i ovu vest o gubicima sa gorčinom zapamtimo, sve dok ih zajedničkim snagama uskoro ne pošaljemo na smetlište političke istorije, gde im je i mesto.