Imam neodoljivu potrebu da upozorim na semantiÄki suprotno znaÄenje dve leksiÄki sliÄne reÄi: amnestije i amnezije.
Amnestija, kaže Vujaklija, znaÄi predavanje zaboravu neke krivice i oslobaÄ‘anje od kazne aktom najviÅ¡eg organa vlasti, a amnezija gubitak sposobnosti sećanja za odreÄ‘eno vreme ili sadržaj…
SluÅ¡am kako VuÄić ovih dana govori: „EU je i dalje najbolje mesto na svetu za život“ i sećam se Å¡ta je govorio aprila 2005. godine: „EU je dogma, navodno ćemo ući tamo i svima će nam biti bolje.“ Odmah upomoć prizivam Vujakliju da mi pomogne: amnestija ili amnezija?
Mada se amnestija Äini pravno adekvatnim opisom ovog fenomena, kao profesor medicine eksplicitno tvrdim da je amnezija, i to ona kolektivna, najprikladniji opis ovih slika koje kao da su preuzete iz TV serije „The Twilight Zone“, a ne iz savremene srpske politike.
Da li je predsednik televiziÄan? Naravno, televiziju smatra pozornicom gde dokazuje svoju navodnu superiornost. Sukobljavajući se sa imaginarnim protivnicima on uvek pobeÄ‘uje. Kao u Kabuki pozoriÅ¡tu – tradicionalnom japanskom pozoriÅ¡tu koje je jako popularno, mada glumci govore teÅ¡ko razumljivim jezikom…
Scenaristi ovog pozoriÅ¡ta udarniÄki rade! Prvo nas Informer i njegov „non plus ultra“ Dragan J. VuÄićević obaveste da „treći svetski rat poÄinje u Crnoj Gori te da je rat objavio faÅ¡ista Äilas“… da ne zaostane Srpski se Telegraf slaže sa starijim bratom, a najdalje se dobacuje neÅ¡to Å¡to se odaziva na Alo, koje hrabro tvrdi da „treći svetski rat može da poÄne za nekoliko sati“. Onda na Kabuki scenu stupa VuÄić da se obraÄuna sa opasnošću poput njegove omiljene rok grupe „NeoÄekivane sile koja se iznenada pojavljuje i reÅ¡ava stvar“. Predsednik i rok grupa? Pa naravno, nerazumljivi govori u Kabuki pozoriÅ¡tu uvek su praćeni i muzikom!
Za poÄetak „reÅ¡avanja stvari“ nisu potrebna pitanja, jer predsednik ne voli da odgovara na njih. Ona su samo povod za monolog o spasavanju srpstva i sveta, spasavanju demokratije… Ako ga pitate da li je moguće televiziju nazvati konkretnim imenom (N1) a ne „Äilasovom televizijom“ Kabuki majstor, inaÄe predsednik svih Srba (pa i onih zabludelih koji su glasali za Äilasa) odgovara „da li ćete me veÅ¡ati zato Å¡to ne mislim isto kao i oni?“ Ovo „oni“ je omiljena Kabuki forma. Treće lice množine – nikom nije poznato ko su to „oni“, ali je psiholoÅ¡ki opravdano – neka se pronaÄ‘u sami ti neÄastivi na koje je Aleksandar mislio. S obzirom da je suÅ¡tina Kabuki pozoriÅ¡ta igra, predsednik nastavlja igru, te na bilo koje pitanje koje njemu nije po volji odgovara reÄenicom koja je varijanta „da li ćete me veÅ¡ati“… Tako kada niÅ¡ki novinar postavi pitanje o ukinutom letu NiÅ¡ – Malme sa skoro podržavljenog niÅ¡kog aerodroma dobije odgovor: „ja se divim vaÅ¡oj zlonamernosti i Äestitam vam na tome“.
Na sceni Kabuki pozoriÅ¡ta predsednik ne samo da spreÄava pojavu trećeg svetskog rata, usput „šamarajući“ nepodobne novinare, već se bori i protiv unutraÅ¡njeg neprijatelja. Tako iako su Željko Mitrović, Dragan J. VuÄićević ili Milomir Marić neprevaziÄ‘eni dramaturzi, osnov za VuÄićevu igru može biti i inostrani sinopsis. Vrlo Äesto VuÄić igra po rukopisu Lava Trockog, koji kaže: „Osećaj osvete ima svoja prava. Ne da da se ugasi nezadovoljeni osećaj proletarijata za osvetom, već naprotiv inicira da ga razgori iznova, da ga produbi…“ Sa takvim scenarijom na omiljenoj pozornici domaćeg Kabuki pozoriÅ¡ta – televiziji Pink, VuÄić razraÄ‘uje temu osvete i govori: „opozicija bi da hapsi, veÅ¡a, siluje i zatvara medije – moj zadatak je da zaÅ¡titim svakog graÄ‘anina“! Tako ovaj moderni Zoro, hroniÄno iskazujući svoj nagomilani altruizam, brine i o onim „ekstremistima“ koji podržavaju „ekstremistu Äilasa“, da ga citiram… Kabuki je Äudo!
Iracionalnostima ovog pozoriÅ¡ta nikada kraja! U trenutku kada gotovo svaki akademac pakuje kofere, kada se deÅ¡ava masovni egzodus mojih svrÅ¡enih studenata medicine, na Kabuki frekvencijama koje život znaÄe, naÅ¡ dramski prvak ponosno izjavljuje „da naÅ¡i mladi i struÄni ljudi poÄinju iz inostranstva da se vraćaju kući, u Srbiju“. U kolektivnoj amneziji retko ko zapaža novosti: da se sada u NemaÄku ne Å¡alju samo mladi lekari poÄetnici već i specijalisti – na primer, oni pedijatri od kojih su pre Äetiri godine uzeli evre za volonterske specijalizacije proglaÅ¡avajući tada pedijatriju deficitarnom, a sada ih zaboravili i poslali u svet…
Snagu ovog pozoriÅ¡ta u kome jedan Željko HubaÄ manje vredi od žovijalnog dramaturga Sarape, procenjujem i po svojoj majci, penzionisanoj profesorici biologije od 88 godina. Iako je upozoravam da joj aktuelna vlast godinama uzima od penzije, kaže: „opet bi glasala za VuÄića jer je Tadić narkoman koji je ubio ona dva graniÄara“!!! ÄŒula na Pinku, ne znam kada – nisam gledao taj Kabuki.
Ali ne posmatrajmo znaÄaj Kabuki pozoriÅ¡ta kao fenomena koji utiÄe samo na psihu pojedinca. Kabuki predstave guÅ¡e i domaću privredu, s obzirom da mnogobrojni ljubitelji ovog pozoriÅ¡ta imaju viÅ¡e sigurnosti u „Juru“, „Beneton“ ili „Cumbotel“ nego u bilo koju domaću firmu. Ovo pozoriÅ¡te dakle ubija i domaću ekonomiju, time i naÅ¡u budućnost.
Zbog toga što se jedno nacionalno pozorište otrglo kontroli, ministar kulture bi trebalo da podnese ostavku. A svi mi ostali da pocepamo pretplatne karte za Kabuki i pretplatimo se na realan život…
Â
Autor: dr SaÅ¡a Živić, profesor Medicinskog fakulteta u NiÅ¡u i Älan Gradskog odbora Nove stranke NiÅ¡
Leave a Reply