Srpska lista je po sopstvenom priznanju „glas i lice Vučića na Kosovu“ i u tom kontekstu treba posmatrati izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova. Rezultati izbora na Kosovu su takvi da su poslanici Srpske liste dobili ključnu ulogu u formiranju nove vlade i mogućnost uslovljavanja imena mandatara, a oni su za većinu izabrali najgore rešenje, ali svakako najbolje za njih same i Aleksandra Vučića.

Da bi sebe prikazao kao faktor stabilnosti, Aleksandru Vučiću je potreban „loš momak“ u okruženju i zato se grčevito borio za Nikolu Gruevskog, do granice prekida diplomatskih odnosa sa Makedonijom. Kada nije uspeo da sačuva Gruevskog, odlučio je da podrži izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova kako bi sebe mogao da proglasi za spasioca i sebi pripiše zasluge za ustupke u pregovorima koje bi svakako albanska strana morala da učini. Ti ustupci ne bi bili veći da je neko drugi premijer Kosova, jer Haradinaju za vratom stoji ozbiljna optužnica za ratne zločine, i zato će svaki prividni uspeh u pregovorima Vučić da pripiše sebi. Ni međunarodna zajednica nije nezadovoljna ovakvim ishodom formiranja vlasti na Kosovu, jer je očigledna ideja da pitanje Kosova rešavaju i međusobno pregovaraju inspiratori i učesnici krvavih sukoba devedesetih godina. Dobro je što posle ove sramne odluke nije bilo nereda i paljenja kao 2008. godine, ali to nije zato što su huligani pacifizirani, nego što ih sada, kao što je i tada, Vučić kontroliše i regrutuje u svoje odrede.

Izuzev nacionalnog poniženja, zbog činjenice da su njihovi predstavnici glasali za svog krvnika, položaj Srba na Kosovu neće biti lošiji, jer Haradinaj zna da mora da pazi šta radi. Najgore u svemu je što će građani Srbije i Kosova, bez obzira na nacionalnost, biti taoci pranja biografija i kupovanja vremena kroz unutrašnje i međusobne dijaloge. Za to vreme, interesne grupe koje predvode Vučić i Haradinaj mogu da se bogate i rade unosne poslove. Imaju vremena do sledećih izbora ili do 2025. godine.  Od nas zavisi.

Autor: Milenko Vujić, potpredsednik Nove stranke