„Vlast je najteži porok... Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži, i njegova predstava o sebi uvek je ljepša nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna, i ljudi to prihvataju.“

                                                                                              Meša Selimović

Grdno se vara svako ko pomisli da je Vučićev izbor Ane Brnabić za mandatara mudar i civilizacijski iskorak ka modernizaciji  Srbije. Nažalost, to je još jedan u nizu dokaza  da nam je vladar oboleo od neizlečivog poroka zvanog vlast (a nadam se da je to jedino oboljenje),  te da je ovo demonstracija njegove moći  i  rušenje sistema parlamentarne demokratije.

Ne mogu i ne želim da sudim o Ani Brnabić kao mandataru jer niko ne zna njen politički program i kompetencije da vodi Vladu, ali moram da osudim sve one koji su protiv nje samo zbog njenog seksualnog opredeljenja i nacionalne pripadnosti. Nije sporna gospođa Brnabić kao ličnost, na čemu insistiraju homofobi i nacionalisti, problem je Vučićev motiv i procedura izbora mandatara.

Motiv Aleksadra Vučića za ovakav predlog mandatara je da pokaže svoju neograničenu vlast kojom je do sada maltretirao i ponižavao sve građane, a sad je rešio da to demonstrira  svojim partijskim i koalicionim saradnicima, odnosno prvom ešalonu svojih ulizica i podrepaša. U simboličnom smislu naravno,  on radi ono što je svojevremeno Kaligula radio svojim senatorima. U bolesnoj želji da on bude jedini autoritet i jedina institucija u ovoj državi,  Vučiću ne treba stabilna Vlada i na njenom čelu kakav-takav politički autoritet, već klimava većina sa marionetom na čelu koju on može da kontroliše, obori kad mu je to najisplativije  i optuži za sve katastrofe za koje je isključivo  on odgovoran.

Konsultacije predsednika države sa predstavnicima poslaničkih klubova, na koje se  opozicija s pravom nije odazvala, bile su farsa i loša imitacija parlamentarne demokratije. Niti je vladajuća stranka, koja treba da obezbedi većinu za izbor premijera, predložila Anu Brnabić, niti je ona donela potpise 126 poslanika, već  je sve prepušteno volji i hiru jednog čoveka. Neverovatna je činjenica da stranka koja ima 600.000 članova nema nikog ko bi mogao biti premijer. To znači da je Srpska napredna stranka istorijski  primer sistema  negativne selekcije.

Ana Brnabić nije učestvovala na prethodnim parlamentarnim izborima i zato, ako bude izabrana za predsednicu Vlade, ona će imati legalitet, ali neće imati politički legitimitet. Takav eksperiment su imale komšije u Hrvatskoj sa Tihomirom Oreškovićem kao nestranačkim premijerom,  ali kao posledicu rezultata izbora i nemogućnosti da drugačije naprave parlamentarnu većinu. Ta vlada na čelu sa premijerom bez izbornog legitimiteta nije izdržala ni pola godine. Zato tvrdim da ćemo imati nestabilnu vladu koju neće voditi premijer nego jedini, neprikosnoveni gospodar ove zemlje, što je i  želja autokrate na mestu predsednika države.

Aleksandar Vučić je privatizovao državu, obesmislio parlament, potčinio sebi sve institucije. Od državnih napravio stranačke službe i paravojne formacije, ukinuo vladavinu prava i medijske slobode. Ostalo je da obesmisli i Vladu jer je jedini centar moći sada Predsedništvo Srbije. Upravo je to odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta. Mada, kada bi neko uspeo da ga pita: „Zašto Ana Brnabić?“, i kada bi mogao bar jednom da ne laže i ne priča besmislene priče, verujem da bi odgovor bio pravi dripački: „Jer sam tako u mogućnosti.“

Autor: Milenko Vujić, potpredsednik Nove stranke

Preuzeto od: Danas