Zašto Beograd nije deo mreže energetski efikasnih prestonica jugoistočne Evrope?

Zašto Beograd nije deo mreže energetski efikasnih prestonica jugoistočne Evrope?

U jeku svakodnevnih zabrinjavajućih podataka o zagađenju životne sredine širom Srbije, Gradski odbor Nove stranke Beograd podseća gradsku vlast da Vlada Nemačke kroz GIZ regionalni fond za Jugoistočnu Evropu još od 2008. godine pruža podršku zemljama jugoistočne Evrope u procesu integracije u EU, i to u energetskom sektoru, čime podstiče razvoj čitave regije.

Mrežu energetski efikasnih glavnih gradova u jugoistočnoj Evropi čine Zagreb, Sarajevo, Podgorica, Skoplje i Tirana, dok nemački grad Freiburg služi kao model, te Nova stranka ne može a da ne pita gradonačelnika Zorana Radojičića zašto Beograd nije među njima?

"Da li su građani Beograda zaslužili da ih uprava grada stavi van tokova razvoja i napretka u jugoistočnoj Evropi, na poslednje mesto, iza svih gore navedenih? Sramotno je da, na primer, Tirana ima funkcionalan električni taksi, zelene linije gradskog saobraćaja na kojima funkcionišu električni autobusi, dok gradonačelnik glavnog grada Srbije priča u medijima da Beograd isto to ima, ali u nekakvom maglovitom planu. Kako Radojičić misli da Beograd stoga kandiduje za zelenu prestonicu Evrope, kada ne ispunjavamo ni osnovne ekološke i energetske forme, a svi u regionu se već ozbiljno bave time? Postavlja se i jasno pitanje zašto se kroz strogi centar grada ne prevozi samo električnim autobusima", ističe predsednik NOVE Beograd Branko Mladenović.

Kako Nova stranka mesecima unazad nudi jasna i konkretna rešenja za sve navedene probleme, Mladenović je podsetio i da je neophodno na mestima sa hronično visokim zagađenjem partikularnim česticama postaviti bio-teh filtere, uređaje koji smanjuju zagađenje i mogu da prečiste do 80% fine prašine, smanje emisiju azotnih oksida čiji su najčešći izvor stara dizel vozila, a da pritom ne zauzimaju veliku  površinu na trotoarima, pa su samim tim pogodni za centralne gradske sredine i uopšte delove grada gde je infrastruktura gusta. 

"Sa ugrađenom IoT tehnološkom infrastrukturom i setom senzora, bio-teh filteri generišu ogroman broj podataka u realnom vremenu, i služe kao jedinice za prečišćavanje i stanice za monitoring kvaliteta vazduha. Trenutno su postavljeni u više od 10 zemalja u Evropi, a mogu da prečiste vazduh za do 7.000 ljudi na sat", podvlači Mladenović, apelujući na hitnu reakciju nadležnih ne samo u glavnom gradu, već i na državnom nivou, kako naši sugrađani više ne bi bili žrtve bahate i neodgovorne vlasti koja svih ovih godina napredno unazađuje kvalitet života u svakom pogledu. 

 
 
mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori