Srbija još nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji, koja je stupila na snagu 2010. godine, čime je naša zemlja ostala jedina u regionu koja ne učestvuje u njenoj primeni. Ovo pitanje je posebno važno za Srbiju, budući da je kasetna municija korišćena tokom bombardovanja Kosova 1999. godine, a njeni ostaci predstavljaju životnu opasnost – kako za građane, tako i za deminere.

U najnovijoj publikaciji Cluster Munition Monitor navodi se da je 15,4 km2 (ili 15.400.000 m2) teritorije Kosova bilo prekriveno ostacima kasetne municije na kraju 2017. godine, dok podaci Centra za razminiranje Republike Srbije kažu da se na teritoriji Srbije kasetna municija i dalje nalazi na površini od oko 2.500.000 m2, ne računajući opštine na Kosovu i Metohiji. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je studiju 2012. godine koja se detaljno bavi ovim problemom. Tu je, između ostalog, navedeno:

"Kasetne bombe i tokom i posle oružanog sukoba proizvode pogubne humanitarne i ekonomske posledice. Gubitak života, invaliditet, psihološke traume i društvena marginalizacija samo su neki od humanitarnih problema upotrebe kasetnih bombi. Zagađenost tla kasetnim bombama onemogućuje obradu i iskorišćavanje zemljišta što u ruralnim područjima dovodi do daljeg osiromašenja stanovništva kojem je poljoprivreda glavni izvor prihoda."

Član 1 Konvencije zabranjuje državama ugovornicama da upotrebljavaju, razvijaju, proizvode, nabavljaju, skladište / zadržavaju / prenose kasetnu municiju. Dodatno, nalaže se obaveza pružanja pomoći žrtvama kasetne municije. Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje – zašto Srbija još uvek nije potpisala Konvenciju?

Narodni poslanik i predsednik Nove stranke Zoran Živković najavio je u razgovoru za Talas otvaranje rasprave o kasetnoj municiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kako kaže, potpisivanje Konvencije o kasetnoj municiji nije novo pitanje i veruje da je ovo tema koju bi većina političkih subjekata gurnula pod tepih.

"To se desilo i 2009. godine. Videćemo da li će ova inicijativa imati odjeka kod ostalih političkih partija“, kaže Živković i dodaje da je ovoj temi mesto u Narodnoj skupštini, te da o potpisivaju odlučuje Vlada, dok Parlament ima kontrolnu ulogu.

Aris Movsesijan, predsednik Saveta Nove stranke, objašnjava da je Srbija aktivno učestvovala u kreiranju Konvencije, ali da je, na insistiranje vojnog vrha, nije potpisala.

„Tada je navođeno da je razlog za takvu preporuku nedostatak resursa koji bi nadomestili upotrebu kasetne municije. U međuvremenu su sve države u okruženju postale potpisnice te konvencije. Gde je tu Srbija, pitanje je za vojni vrh. Da li je kasetna municija zaista neophodna u vojnoj doktrini Vojske Srbije? Da li je moguće da naš sistem odbrane isključivo zavisi od jedne vrste naoružanja", dodaje Movsesijan.

Kada je reč o konkretnim koristima potpisivanja, objašnjava da je Srbija jedna od najzagađenijih teritorija kasetnom municijom.

"Tokom 1999. je ogromna količina tog naoružanja, koje je usmereno isključivo na uništenje žive sile, posejana po teritoriji Srbije. I danas imamo žrtve i ranjavanje prilikom pokušaja uništenja ovih eksplozivnih naprava", naveo je on i podsetio da Konvencija predviđa obavezu pružanja pomoći žrtvama kasetne municije, kao i pravo na pomoć za uništenje uskladištene kasetne municije i čišćenje terena.