Proteklih nekoliko dana proveo sam službeno u Bostonu, SAD i stalno razmišljao: šta je to što kvalifikuje ovu zemlju kao jako uspešnu, najuspešniju, odnosno šta ih to razlikuje od nas, naglašeno neuspešnih u svemu, osim u zaglupljivanju i laganju svog naroda?
ZakljuÄio sam da to nisu ljudi: velika većina Amerikanaca je slabo obrazovana, nesklona uÄenju i logiÄkom rasuÄ‘ivanju – utisak koji nosim sa utakmice Seltiksa i Niksa je jako neprijatan: dreka, vika i talasi pljuvaÄke koji su se neprekidno Å¡irili od navijaÄa koji su sedeli oko mene stalno prigovarajući sudijama. Pa Å¡ta je tajna? Odgonetka je stigla nakon promiÅ¡ljanja i uz internet Älanke koji su mi noćima stizali na mejl.
Pre svega to je karakter i ambicija. Tamo ih ne uÄe da su njihovi preci jeli zlatnim kaÅ¡ikama, ali Äine sve da to rade njihovi potomci. Nama je važno iz Äega su jeli Nemanjići, a glad i siromaÅ¡tvo svoje dece smatramo usudom, sudbinom i osvetom Amerikanaca.
Amerikance uÄe da se svakoga dana moraju da bore za sebe, nas da sluÅ¡amo VuÄića i da mu verujemo, pa će on zavrÅ¡iti sve umesto nas. Tamo je omiljena filmska fraza „ne pitaj Å¡ta Amerika može uÄiniti za tebe, već Å¡ta ti možeÅ¡ uÄiniti za Ameriku“, kod nas insert iz Undergraunda „majmun uÅ¡ao u tenak“…
Svesni svojih limita Amerikance uÄe da budu vaspitani – svi su veoma ljubazni i predusretljivi. U neformalnim susretima nikada vam neće reći „o, ala si ostario“ ili „o, ala si užuteo“ kao kod nas, nego će vas upozoriti da se pazite („take care“). Rasne ili polne provokacije i dvosmislenosti tamo se ne zabranjuju ali lascivnosti niko ne izgovara, obzirom da znaju da to druÅ¡tvo ne bi prihvatilo i cenilo. Naprotiv, bili bi procesuirani.
Zahvaljujući hrvatskom portalu Telegram odgledao sam video pod naslovom: „Ne znamo kako da to opiÅ¡emo, ali VuÄić se baÅ¡ jako osramotio u Bruxellesu“, gde je visoka predstavnica EU Frederika Mogerini organizovala oproÅ¡tajnu veÄeru za sve balkanske lidera, pa i VuÄića i TaÄija. Jasno se Äuje kako VuÄić dobacuje: „HaÅ¡ime, Federika se najviÅ¡e voli s tobom ljubiti.“ Dok su se ostali zgražavali nad ovim prostaklukom, VuÄić je nastavio svoj „šou“: „TaÄi se pravi da ne razume srpski, a priÄa srpski ko…“.
Priznajem, ima neÄega divljeg i nespretnog, nepristojnog Äak u nastupu Donalda Trampa, ali Äak ni on ne bi dozvolio sebi da dobacuje ko se sa kime voli da ljubi… NaÅ¡ Broj jedan je odbacio svaku ideju o Srbiji kao zemlji pristojnih i pametnih ljudo.
On stalno Å¡iri nepristojnost, jer je to mulj u kojem se oseća izvanredno, poput grabljivice Å¡arana koja ne podnosi bistru vodu već namerno ide na dno, u mulj gde lovi. Naravno o ovom „podvigu“ VuÄića Pink ćuti, ćuti Äak i Marić Milomir, koji je u svojim ljubavnim provokacijama i nestaÅ¡niji od svog stalnog ćiriliÄnog gosta, pa u Parovima zagovara i felatio. Dok je u Americi puÅ¡enje zabranjeno i na utakmicama, kod nas se deÅ¡ava i na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Dok se Amerikanci boje siromaÅ¡tva i upinju se svim silama da pobegnu sa dna, domaći Blic tvrdi 2. novembra da preko milion ljudi (dakle gotovo svaki peti stanovnik Srbije) „živi sa 350 evra meseÄno, ili manje“, a Zavod za statistiku govori „da polovina radnika živi sa primanjima ispod 42.000 dinara“. Paradoksalno, ovaj srbijanski „proletarijat“ jeste jezgro VuÄićevih glasaÄa.
Dok se u Americi boje siromaÅ¡tva, u Srbiji se boje Äilasa i da ne ostanu bez puÅ¡enja u Parovima.
Dobro uvežbani cirkuski ansambl (Mitrović, Marić, Krstić, Sarapa, Vuk Stanković, AnÄ‘elković, Vesić, Mali, Vulin i sila drugih klovnova…) daju narodu igara i sasvim malo hleba, baÅ¡ kako je Juvenal onomad opisao. Srbima dovoljno. Oni boluju od 4 A (koje bi trebalo da stoje na ocilima srpskog grba umesto Äetiri S): apatija, amnezija i analni alpinizam.
Nama je savrÅ¡eno svejedno Å¡to su nam deca gladna kada VuÄićević S. Dragan (S od somnabulan) svaki treći dan najavljuje kataklizmu i poÄetak Trećeg svetskog rata. Mi brinemo o komÅ¡ijama i proÅ¡losti, Amerikanci o sebi i budućnosti – u sistemu igre koji je pred nas postavila savremena civilizacija viÅ¡e nego dovoljno za ubedljivu pobedu Amerikanaca.
Svoje frustracije leÄimo u tabloidima Äiji glavni urednici (oni sa jutarnjih programa Pinka i Hepija) favorizuju pljuvanje do te mere da je jasno zaÅ¡to raste tuberkuloza u Srbiji – pljuvaÄina na sve strane. Tako tvrde da je Metju Palmer zabio „nož u leÄ‘a Srbima“ s obzirom da o Kosovu nije hteo da razgovara sa Äurićem i RadojiÄićem…
Kada se dotiÄnom Palmeru doda i nepoÄinstvo insistiranja da Srbija uÄ‘e u EU tek kada prizna Kosovo, i to da za sve vreme nijednom nije viknuo „Aco Srbine“, ostaje da lebdi pitanje – a Å¡to ga Aca Srbin nije jednostavno isterao i zahvalio se na dosadaÅ¡njem angažmanu?
Odgovor je jasan – naÅ¡ Broj jedan nije hrabar (najblaže reÄeno), niti harizmatiÄan (eufemizam za dosadan), te mu je potreban dubler za scenu „Srbija gubi Kosovo“. Kako da objasni da svi popljuvani telefoni u koje mu se skandiralo, sve muke mlaÄ‘ahnog Äurića, viÅ¡emeseÄna gostovanja Drecuna kod Sarape, stalna ratovanja Lazanskog i Vulina, ruski S od par stotina prikazivan po domaćim mitinzima za domaće potrebe… ipak nisu urodila plodom?
Kako je liÄno nepogreÅ¡iv, onda je jasno da su krivci Amerikanci. Zbog toga mu je Palmer potreban iako VuÄića sistematski ponižava… Broj jedan odavno zagovara okrutnost prema nižima od sebe i poniznost prema onima iznad sebe. Ova druÅ¡tvena teorija, koju nije opisao Äak ni Jirgen Habermas, ozbiljno se primila u Srbiji.
Jirgen Habermas je kljuÄna razlika VuÄića i pokojnog ÄinÄ‘ića na kojeg tako voli da liÄi… ÄinÄ‘ić je bio Ä‘ak Habermasa a VuÄić Vojislava Å eÅ¡elja. ÄinÄ‘ić je imao i pameti i hrabrosti da kaže da smo „po svim merodavnim pokazateljima na poslednjem mestu u Evropi“, dok LonÄar, Vulin i ostali mali VuÄići tvrde da smo najbolji na svetu, samo nam je nepravda oduzela zlatne kaÅ¡ike.
Kada živite u druÅ¡tvu u kojem je Mića Megatrend Jovanović veće ime od Habermasovog, nije ni Äudo Å¡to ministri „malo kradu“ a Mali „malo prepisuje“. VuÄić poput Kaligule u SkupÅ¡tinu uvodi Malog, dok struÄna komisija i akademski etos tvrde da je „6% prepisivanja“ u stvari prihvatljivo.
Dok Amerikanci imaju holivudski san, Srbima je san da napakoste Amerikancima.
Stoga tvrdim da je pitanje izbora mnogo složenije pitanja od banalnog osvajanje vlasti. Opozicija, Univerzitet, SANU… moraju hitno da povedu odluÄnu bitku za promenu nacionalnog karaktera – poslednji je tren.
Dixi et salvavi animam meam.
Bojkot ili ne, tako je malo znaÄajno…
Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je Älan Gradskog odbora Nove stranke NiÅ¡ i redovni profesor Medicinskog fakulteta u NiÅ¡u SaÅ¡a Živić.
Leave a Reply