Noam ÄŒomski je upozorio da Amerika danas podseća na NemaÄku uoÄi Drugog svetskog rata.
ÄŒomski, jedan od najvećih svetskih intelektualaca, lingvista i filozof koji se nalazi na listi sto najvećih umova svih vremena, do paralele sa Hitlerovom NemaÄkom doÅ¡ao je analizirajući ameriÄke unutraÅ¡nje druÅ¡tvene, politiÄke i ekonomske prilike, zakljuÄujući da je danas u Americi zastraÅ¡ujući nivo „iracionalnog straha i mržnje“.
Skrenuo je pažnju da ameriÄko stanovniÅ¡tvo ne uspeva da jasno artikuliÅ¡e svoje zahteve te da u njemu vladaju „besciljni strah i bes“. „Većina stanovniÅ¡tva za 30 godina nije imala realno povećanje prihoda – teÅ¡ko se preživljava, a porodica nema nikakvu podrÅ¡ku.“ DugoroÄno to je neodrživo, smatra Noam.
A Å¡ta smatraju srpski intelektualci ugodno zavaljeni u tami SANU? Ove se nedelje bave godiÅ¡njicom roÄ‘enja svog Älana vajara Rista Stijovića i proslavom svoje godiÅ¡njice. Å ta kažu o „iracionalnom strahu i mržnji“ u Srba? Postoji li ili ne?
Naša se elita, nažalost, ne bavi ovim pitanjima. NJu ne interesuje društvena zbilja – dekadencija koju širi deluje porazno na ionako bolesno društveno tkivo Srbije.
Srbija ima rak, a akademici u SANU preferiraju dremež. Kada će naÅ¡a Akademija najzad poći putem atinske i reći neÅ¡to poput Aristotela: „drag mi je VuÄić ali mi je istina draža“?!
Da li je zadatak mislećih ljudi da govore istinu? Ima u naÅ¡oj SANU i meÄ‘u naÅ¡om elitom mnogo sjajnih filozofa. Nemoguće da ne znaju za Kantov „kategoriÄki imperativ“: postupaj tako da ÄoveÅ¡tvo u svojoj liÄnosti kao i u liÄnosti svakog drugog Äoveka uvek upotrebljavaÅ¡ kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo. ZaÅ¡to ćute? Zbog Äega samo akademik Teodorović govori da je car go?
Pa zbog nedostatka hrabrosti. Nekada junaÄki narod inspirisan Markom Miljanovim i NJegoÅ¡em sada je postao primer konformistiÄkog u najsjajnijem smislu reÄi Eriha Froma. To Å¡to „obiÄan narod“ odbija da razmiÅ¡lja, jasno je mada ne i opravdano.
Većinski neobrazovan i siromašan svoju golu egzistenciju stavlja u ruke mesije, odbijajući da se svojom sudbinom ozbiljnije samostalno bavi. Ali oni koji redovno pevaju: „naš život je kratak, brzo se završi.
Smrt brzo dolazi, grabi nas okrutno, nikog ne poštedi. Živela akademija! Živeli profesori!“ plješćući na proslavama ne smeju ćutati. „Gaudeamus igitur“ ne upućuje samo na univerzitetske beneficije nego i na odgovornost.
U Srbiji odgovornosti odavno nema. Niko nije odgovoran ni za Å¡ta, pa ni elita za inerciju i ćutanje. Samo u naÅ¡em jeziku postoji glagolski oblik koji pretpostavlja obavljanje radnje bez aktivnog uÄešća subjekta – reÅ¡iće se! NaÅ¡a vlast neprekidno govori o problemima na ovaj naÄin, ne imenujući ni krivca, niti one koji će biti odgovorni za reÅ¡avanje.
Celi život provodimo u magli neodgovornosti i bežanja da se problem imenuje i reÅ¡i. Tako i SANU – valjda je dovoljno Å¡to proslavljaju godiÅ¡njicu da bi bili srećni, nije valjda da su odgovorni i za promiÅ¡ljanje naÅ¡e druÅ¡tvene zbilje? Cena veliÄine zove se odgovornost, govorio je Vinston ÄŒerÄil.
Neodgovornost rađa poltronizam koji lagano postaje deo našeg nacionalnog mentaliteta.
Samo par sati nakon prijema predsednika na VMA koji je želeo da „proveri svoje zdravlje“ stižu panegirici koji nisu upućivani Äak ni najvećem sinu naÅ¡ih naroda i narodnosti Josipu Brozu. Tako niÅ¡ki odbor SNS „šalje najveću i najjaÄu podrÅ¡ku“ uz nadu da će „naÅ¡ predsednik brzo prebroditi zdravstvene tegobe i nastaviti zapoÄetu borbu za bolju budućnost Srbije“…
U vreme dok su ovaki izlivi ljubavi stizali, adresant je jasno stavljao do znanja da je već „u punom radnom pogonu“. Mislim da Äak ni njemu ovakvo udvaranje ne prija niti da on od svih tih silnih ljudi to traži – jednostavno, takav smo narod. U NiÅ¡u se organizuju mitinzi podrÅ¡ke zdravlju Broja jedan! Majko moja, mene je sramota ovo Äak i Äuti, Äemu ovoliki poltronizam koji unižava ljude?
Naravno, ovakvi povodi su dovoljni da pokažemo svoj trag, iako snega joÅ¡ nema. NeÅ¡to Äiji autori svaki dan gostuju na Pinku ili Hepiju a tvrde da su novina (halo bez h) Äak objavljuje: „VuÄić u bolnici – UstaÅ¡e, Å iptari i Ivan Ivanović se vesele, svi se pitaju gde je Kesić da baci neku urbanu foru i zasmeje Äilasa“! Pitanje je, zbog Äega su se uz oÄekivane državne neprijatelje Kesića, Ivanovića i Äilasa tu naÅ¡li i Å iptari?
Pa zato Å¡to je uz neodgovornost i poltronizam naÅ¡a treća najvažnija nacionalna osobina da verujemo da je uvek neko drugi kriv. Ovo je porodilo mizantropiju, koja, Äini mi se, nije imanentna ovom podneblju, ali su je MiloÅ¡ević i VuÄić uspeÅ¡no ovde transplantirali. Tako u Srbiji i osnovac zna da su nam Albanci (alis Å iptari) i Hrvati smrtni neprijatelji, te da se sa njima valja uvek sprdati.
Isto to doduÅ¡e mislimo i za Nemce, ali tu već pobeÄ‘uje naÅ¡ poltronizam – kao Å¡to nam je unutra potreban VuÄić, tako su nam spolja potrebni Nemci te mržnja nije tako eksplicitna, kao prema komÅ¡ijama.
U oblikovanju javnog mnjenja i ovih pogubnih nacionalnih osobina naravno nije kriv samo pater Serbias. Na trovanju nacionalne atmosfere udarniÄki rade Äitave grupe ljudi sa Pinka, Hepija i RTS-a.
Nema nikakve razlike izmeÄ‘u Mitrovića, Marića, BujoÅ¡evića, Sarape, Krstića… Navodni nacionalni a suÅ¡tinski SNS servis poÄinje da objavljuje tekstove Informera, a u svaÄ‘i sa Danasom tvrdi da je ovaj dnevnik tabloid! Milorade Komrakovu, vrati se, sve ti je oproÅ¡teno! Jako dugo oÄekujem da će se u jednom trenutku novinar na TV-u nasmejati i reći: „dragi gledaoci, sve je ovo bila Å¡ala – sada ozbiljno o situaciji u Srbiji“…
I Å¡to nije zabranjeno može biti nepoÅ¡teno, govorio je Aristotel. Zbog toga ovo i piÅ¡em, mada već Äujem prigovore Å¡to ne govorim o Å iptarima, Hrvatima ili makar Nemcima. Smatram da kada je kuća u haosu ne vredi Äistiti komÅ¡ijsku. Svaki pravi domaćin pre svega Äistiće svoju.
Muka sliÄnih balkanskih mentaliteta Vedranu Rudan ili Borisa Dežulovića Äini ludacima – Srbima, a Dražu Petrovića ludakom Hrvatom… Ponekad je bolje boriti se protiv nepravda dobrotom nego upornošću uzajamne mržnje. Mržnja je veÄita negacija.
Sokrat je upozoravao da je život bez vlastite spoznaje protraćen i kao da je gledao u nas svih ovih godina jer je Srbija potonula u kal konformizma, licemerja i hipokrizije. Kada si neobrazovan i smatraš da je uvek neko drugi kriv, patološki želeći autokratu koji će umesto tebe rešavati probleme, nema napretka u društvu.
I gde je rešenje problema: kod SANU ili kod Mitrovića, Marića i Bujoševića?
Siguran sam da nije u dilemi bojkota izbora. Imamo mnogo ozbiljnijeg pacijenta pred sobom.
Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je Älan Gradskog odbora Nove stranke NiÅ¡ i redovni profesor Medicinskog fakulteta u NiÅ¡u SaÅ¡a Živić.
Leave a Reply