Ko sam ja da kvarim belinu ovog papira – ja, kome su svi proizvodi tipografije svetinje koje čitam sa strahopoštovanjem, nikada ih ne dovodeći u pitanje i nikada im ne nalazeći manu, kriveći svoju pamet što neke ne razumem i što su mi dosadni? Ko mi daje pravo da razmišljam o bilo čijoj budućnosti (uključujući i Srbiju), nije li to politikanstvo i licemerje?