Zbog Äega godinama svake nedelje, manje ili viÅ¡e piÅ¡em o zdravstvu, kao rak rani naÅ¡eg druÅ¡tva? Zbog toga je medicina moj život. Veći sam deo života proveo u bolnici nego u kući: piÅ¡em o onome Å¡to najbolje znam.
Zbog toga što je zdravstvo u svakom društvenom sistemu – pa i u ovom našem sistemu bez sistema „par excellence“ pitanje koje određuje društvenu zbilju. Veliki lekar Rudolf Virhov, koga su zvali papom medicine devetnaestog veka, rekao je da je medicina socijalna nauka, a politika „medicina velikih razmera“.
I ne najmanje važno: Å¡to je stanje u zdravstvu najbolji pokazatelj humanosti jednog druÅ¡tva. Hipokrat, otac medicine, govorio je: „Gde god se voli umetnost leÄenja, tu se u isto vreme voli i humanost.“ Biti dobar je plemenito i humano. A uÄiti druge dobroti je joÅ¡ plemenitije i humanije. Celog svog života sam se stoga trudio da se bavim vaspitavanjem mladih kroz umetnost leÄenja. Stoga i obaveza prema tim mladim ljudima da piÅ¡em o njihovim problemima.
Medicina kao humanost potpuno je nekompatibilna sa naÅ¡im nehumanim druÅ¡tvom. Ovde se i dalje poÅ¡tuje Tomas Hobs i njegova maksima da je na delu rat svih protiv svih („bellum omnium contra omnes“). Ovaj veliki engleski filozof u svom delu Levijatan opisao je naÅ¡e stanje – državu kao veÅ¡taÄku tvorevinu. Hobs je smatrao da se država formira kroz druÅ¡tveni dogovor, a VuÄić kroz SNS.
Ta želja VuÄića i stranke na vlasti da politizuje svaki druÅ¡tveni segment ubija naÅ¡e zdravstvo. Umesto da ministar zdravlja bude prvi meÄ‘u jednakima i deli sudbinu lekara i sestara, on je ljuti aparatÄik: veruje da će njegova hroniÄna ljutnja i bes biti lekoviti i upristojiti zdravstvo. Hipokrat mu je važan kao lanjski sneg: njegov jedini stvarni otac je VuÄić, a ne genije sa ostrva Kos. I najtragiÄnije: ovako se naopako ponaÅ¡anje prenosi po vertikali: LonÄar je VuÄić u pokuÅ¡aju, a svaki direktor bolnice LonÄar u malom. Umesto da izgraÄ‘ujemo humano druÅ¡tvo, gde je briga o Äoveku najveća vrednost, izgraÄ‘ujemo SNS druÅ¡tvo, gde se vlast brine samo o sebi samoj i uz to se stalno ljuti i preti.
Ko sme, na primer, da pita LonÄara o sudbini tragiÄno palog helikoptera koji je u smrt odveo sedmoro ljudi: izgleda samo GaÅ¡ić, koji je, kako novine piÅ¡u, LonÄaru na sednici Vlade poklonio maketu helikoptera. Ministru zdravlja, kome bi život morao biti svetinja, smrt služi za potkusurivanje sa neistomiÅ¡ljenicima. Tamo gde je odnos prema životu gori od odnosa prema smrti, nema medicine i humanosti.
Moguće je da ministru zdravlja i VuÄiću i nije stalo do humanosti, jer ona nije obavezni deo nijednog poglavlja o pridruživanju Evropskoj uniji, niti im je neophodna da bi pobedili na izborima. Ovi korifeji SNS filozofije nikako da odgovore na osnovno pitanje: kako nas nakon sedam godina njihove vlasti i dalje ima sve manje: umiremo mnogo viÅ¡e nego se raÄ‘amo, a iz Srbije se beži tako da se Arsenije ÄŒarnojević na slici Seoba Srba osmehuje. Gde li je danas neki Paja Jovanović da posvedoÄi o umiranju nacije? Nema Paje, tu su samo evet efendije: Krstić NebojÅ¡a, AnÄ‘elković Dragomir, Stanković Vuk Dejan… da svakoga jutra sluÄ‘uju svet svojim somnabulizmom. Znaju li Mitrović Željko i njegov brat Marić Milomir za NJegoÅ¡a i misao da je „svak roÄ‘en jednom umrijeti“ a da „samo bruka živi dovijeka“. Kako će pred potomke, kada su već odbacili pretke?
Lako se zaboravlja poruka Majke Tereze da „nije važno koliko radiÅ¡, već je važno koliko ljubavi unosiÅ¡ u ono Å¡to radiÅ¡ i koliko to darujeÅ¡ drugima“, odnosno da „ne možemo svi Äiniti velika dela, ali možemo Äiniti mala dela sa velikom ljubavlju“.
NaÅ¡a je vlast navodno predodreÄ‘ena samo na velika dela. VuÄić, LonÄar i boranija – ma koliko sitna bila, ne pristaju na manji rezultat od epohalnog. Ovde su zaboravljene sitne životne radosti kao temelj sreće: sve je ovde grandiozno! I prijatelj i neprijatelji, i putevi i tuneli, i bolnice i oprema. Ako su bolnice onda su najbolje na Balkanu, ako je oprema ona je najmodernija u Evropi. U reÄniku SNS-a malo ne postoji, mada Sent Egziperi govori: „treba od svakoga zahtevati, ono Å¡to može uÄiniti. Vlast u prvom redu, zavisi od razuma“. Nasuprot Antoanu, Zlatibor govori da se „u državnom zdravstvu apsolutno ne radi dovoljno niti su kapaciteti iskorišćeni u dovoljnoj meri“. Je li ljut pri tome? Pa naravno, on je SNS, njega sve rane njegovog roda bole…
Briga njega za mog Stefana, koji je prevaziÅ¡ao sebe na diplomskom ispitu, dokazujući mi da je pravi, lekar sa posvećenjem. Sa posvećenjem je diplomirala i moja Jelena, za koju danas Srbija ne brine, pa se bojim da se, ne moju veliku žalost, i ona ne sakrije u NemaÄkoj. Suzana, Goca i na desetine drugih prekrasnih lekara na volonterskoj specijalizaciji postaju vrhunski pedijatri, ali zahvaljujući ljutom LonÄaru razoÄarani i sa kartom za beli svet u jednom pravcu.
To Å¡to smo ukinuli vozove ne znaÄi da neće otići.
Doktora je sve manje i manje. Naopaka percepcija Å¡ta je medicina aparatÄika iz Zemuna vodi zdravstvo u propast. Bolnice su nam sve starije i praznije, ma Å¡ta priÄali na Pinku i Hepiju. Na primer, najmlaÄ‘i pedijatar u niÅ¡kom porodiliÅ¡tu ima viÅ¡e od 50 godina! Da li je to normalno? I ako je kriv Boris Tadić i kompanija, a Å¡to se neÅ¡to za dugih sedam godina vlasti LonÄar Zlatibora nije promenilo? Pa Kolos sa Rodosa, svetsko Äudo, pre 25 vekova izgraÄ‘eno je približno za to vreme… Dokle otužne priÄe o drugima, optuživanja, nameÅ¡tanja naoÄara na nos dok su oÄi suzne, dokle viÅ¡e muÄnih jutarnjih inkvizicija Sarape i logoroiÄnog Marića? Ovoj je vlasti kriva opozicija, Hrvati, Albanci, nevladini sektor, Evropska unija… na sve sumnjaju osim na sebe.
I tako godinama. Kada na mojoj klinici za pet godina ne bude polovine sadaÅ¡njih službi, krive će biti moja Jelena, Goca i Suza… Reći će, nisu verovale i otiÅ¡le u NemaÄku. Potrudiću se da ih zadržim i tako dam Å¡ansu i LonÄaru. Da najzad poÄne sa indulgencijom svojih nemalih grehova Å¡iroko otvarajući vrata bolnica za mlade lekare i tako postane njihov novi Noje.
Otrežnjenje familije (SNS je organizovana kao da je nastala na Siciliji) mora doći pre marta naredne godine. Ili Jelena, Goca, Suza, ja, razum i budućnost, ostajemo da tu nedelju provedemo kući, kako i Bog zapoveda.
Autor kolumne objavljene u dnevnom listu Danas je Älan Gradskog odbora Nove stranke NiÅ¡ i redovni profesor Medicinskog fakulteta u NiÅ¡u SaÅ¡a Živić.
Leave a Reply